Пређи на садржај

УЕФА суперкуп 2020.

С Википедије, слободне енциклопедије
УЕФА суперкуп 2020.
Постер за утакмицу
ДогађајУЕФА суперкуп
После продужетка
Датум24. септембар 2020. (2020-09-24)
СтадионПушкаш арена, Будимпешта
Играч утакмицеТомас Милер (Бајерн Минхен)[1]
СудијаЕнтони Тејлор (Енглеска)[2]
Посећеност15.180[3]
ВремеДелимично облачно ноћ
20 °C (68 °F)
60% влажност[4]
2019.
2021.

УЕФА суперкуп 2020. било је 45. издање УЕФА Суперкупа, годишње фудбалске утакмице коју организује УЕФА и на којој учествују актуелни шампиони два главна европска клупска такмичења, УЕФА Лиге шампиона и УЕФА Лиге Европе. У утакмици су учествовали немачки клуб Бајерн Минхен, победник УЕФА Лиге шампиона 2019–20, и шпански клуб Севиља, победник УЕФА Лиге Европе 2019–20. Играно је у Пушкаш арени у Будимпешти, Мађарска, дана 24. септембра 2020. године.[5]

Утакмица је првобитно требало да се игра на стадиону Естадио до Драгао у Порту, у Португалу, 12. августа 2020. године.[6][7] Међутим, након што је пандемија ковид-19 у Европи изазвала одлагање клупских финала претходне сезоне, Извршни комитет УЕФА је одлучио да померено финале Лиге шампиона додели Португалу, а Суперкуп је одложио и преместио у Будимпешту.[8][9]

Након разговора са својих 55 асоцијација чланица 19. августа 2020.[10] Извршни комитет УЕФА је 25. августа 2020. одлучио да користи УЕФА Суперкуп 2020. као пилот утакмицу за коју се може дозволити смањен број гледалаца, до 30% капацитета стадиона, од када је њихов званични меч. Редовна такмичења су се наставила у августу 2020.[11]

Бајерн Минхен је победио у мечу са 2–1 после продужетака и тако обезбедио своју другу титулу Суперкупа УЕФА.[1]

Екипа Квалификације Претходно учешће (подебљано означава победнике)
Њемачка Бајерн Минхен УЕФА Лига шампиона 2019/20. победник 4 (1975, 1976, 2001, 2013)
Шпанија Севиља УЕФА Лига Европе 2019/20. победник 5 (2006, 2007, 2014, 2015, 2016)
Домаћин утаккмице Пушкаш арена, Будимпешта

Естадио до Драгао је првобитно био одређен за домаћина утакмице Суперкупа УЕФА. Био је домаћин УЕФА Еуро 2004 и финала УЕФА Лиге нација 2019. Град Порто и Португал у целини су, међутим, видели једну утакмицу Суперкупа раније 1987. године, пошто је сада срушени Естадио дас Антас био домаћин реванша.

Ово је било прво финале УЕФА клупског такмичења одржано у Пушкаш арени, а друго за Будимпешту и Мађарској, након што је била домаћин финала УЕФА Лиге шампиона за жене 2019. у Групама арени. Пре пресељења, стадион је био изабран за једног од домаћина УЕФА Еуро 2020, као и за домаћина финала УЕФА Лиге Европе 2022,[12] пре него што је померен за 2023.[8][13]

Утакмица

[уреди | уреди извор]

Резиме утакмице

[уреди | уреди извор]

Севиљи је досуђен пенал у 13. минути када је Давид Алаба блокирао Ивана Ракитића и оборио га у казненом простору. Лукас Окампос је искористио једанаестерац, упутио лопту у леви угао и довео Севиљу у предност. Леон Горецка је изједначио резултат на 1-1 у 34. минуту, шутем са спољним делом стопала када је лопта погодила леви угао мреже након асистенције Роберта Левандовског.[14] Утакмица је отишла у продужетке, а замена Хави Мартинез је обезбедио победу Бајерна у 104. минуту снажним ударцем главом у горњи леви угао мреже.[15]

Победници Лиге шампиона су у административне сврхе означени као „домаћи” тим.

Бајерн Минхен Њемачка2–1 (п. с. н.)Шпанија Севиља
Горецка Гол 34
Мартинез Гол 104
Извештај Окампос Гол 13 (пен.)
Бајерн Минхен[4]
Севиља[4]
GK 1 Њемачка Мануел Нојер (c)
RB 5 Француска Бенжамен Павар
CB 21 Француска Лукас Ернандез Жути картон 90+1 Изашао из игре — замењен 99
CB 4 Њемачка Никлас Силе
LB 27 Аустрија Давид Алаба Жути картон 12 Изашао из игре — замењен 112
CM 18 Њемачка Леон Горецка Изашао из игре — замењен 99
CM 6 Њемачка Јозуа Кимих
RW 10 Њемачка Лероа Сане Изашао из игре — замењен 70
AM 25 Њемачка Томас Милер
LW 7 Њемачка Серж Гнабри
CF 9 Пољска Роберт Левандовски
Резервни играчи:
GK 26 Њемачка Свен Улрајх
GK 35 Њемачка Александер Нибел
DF 17 Њемачка Жером Боатенг Ушао у игру 112
DF 41 Сједињене Америчке Државе Крис Ричардс
MF 8 Шпанија Хави Мартинез Ушао у игру 99
MF 11 Француска Микаел Квизанс
MF 19 Канада Алфонсо Дејвис Ушао у игру 99
MF 24 Француска Корентин Толисо Ушао у игру 70
MF 30 Њемачка Адријан Фејн
MF 40 Њемачка Малик Тилман
MF 42 Енглеска Џамал Мусиjала
FW 14 Холандија Џошуа Зиркзе
Остале дисциплинске акције:
TS Босна и Херцеговина Хасан Салихамиџић[16] Жути картон 64
Менаџер:
Њемачка Ханзи Флик
GK 13 Мароко Јасин Буну
RB 16 Шпанија Хесус Навас (c)
CB 20 Бразил Дијего Карлос
CB 12 Француска Жил Кунде Жути картон 55
LB 18 Шпанија Серхио Ескудеро Жути картон 119
CM 8 Шпанија Џон Хордан Жути картон 45+1 Изашао из игре — замењен 94
CM 25 Бразил Фернандо Франсиско Рехес Жути картон 70
CM 10 Хрватска Иван Ракитић Изашао из игре — замењен 56
RF 7 Шпанија Сусо Изашао из игре — замењен 73
CF 9 Холандија Лук де Јонг Изашао из игре — замењен 56
LF 5 Аргентина Лукас Окампус
Резервни играчи:
GK 1 Чешка Томаш Вацлик
GK 31 Шпанија Хавијер Диас Санчес
DF 3 Шпанија Серхи Гомез
MF 6 Србија Немања Гудељ Ушао у игру 73
MF 14 Шпанија Оскар Родригез Арнаиз
MF 19 Аргентина Маркос Акуња
MF 21 Шпанија Оливер Торес Ушао у игру 56
MF 22 Аргентина Франко Васкез Ушао у игру 94
FW 11 Шпанија Мунир ел Хадади
FW 15 Мароко Јусеф ен Несири Ушао у игру 56
FW 24 Шпанија Карлос Фернандез
FW 29 Шпанија Брајан Гил
Остале дисциплинске акције:
TS Шпанија Пабло Санц[16] Жути картон 90+2
Менаџер:
Шпанија Јулен Лопетеги

Играч утакмице:
Томас Милер (Бајерн Минхен)[1]

Помоћне судије:[2]
Гари Бесвик (Енглеска)
Адам Нан (Енглеска)
Четврти судија:'[2]
Орел Гринфилд (Израел)
ВАР:[2]
Стуарт Атвел (Енглеска)
Помоћници ВАР судије:[2]
Пол Тиерни(Енглеска)

Правила[17]

  • Игра се 90 минута
  • У случају нерешеног играју се продужици 30 минута
  • Приступа се извођењу једанаестераца ако је резултат и даље изједначен
  • Седам именованих замена, од којих се могу користити до три

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Бајерн освојио Суперкуп: Хави Мартинез води против Севиље у продужецима”. UEFA. Union of European Football Associations. 24. 9. 2020. Приступљено 24. 9. 2020. 
  2. ^ а б в г д „Ентони Тејлор ће судити Суперкуп УЕФА 2020”. UEFA. Union of European Football Associations. 15. 9. 2020. Приступљено 15. 9. 2020. 
  3. ^ а б „Коначни извештај финала – Бајерн Минхен против Севиље” (PDF). UEFA. Union of European Football Associations. 24. 9. 2020. Приступљено 24. 9. 2020. 
  4. ^ а б в „Тактички подаци” (PDF). UEFA. Union of European Football Associations. 24. 9. 2020. Приступљено 24. 9. 2020. 
  5. ^ „Суперкуп 2020: Све што треба да се зна”. UEFA. 23. 8. 2020. 
  6. ^ „Истанбул ће бити домаћин финала УЕФА Лиге шампиона 2020”. UEFA. Union of European Football Associations. 24. 5. 2018. Приступљено 24. 5. 2018. 
  7. ^ „Календар утакмица УЕФА Лиге шампиона 2020/21”. Union of European Football Associations. 24. 9. 2019. 
  8. ^ а б „УЕФА такмичења ће се наставити у августу”. UEFA. Union of European Football Associations. 17. 6. 2020. Приступљено 17. 6. 2020. 
  9. ^ „УЕФА Суперкуп 2020: нови датум и место одржавања”. UEFA. 17. 6. 2020. 
  10. ^ „УЕФА се састаје са генералним секретарима савеза чланица”. UEFA. Union of European Football Associations. 19. 8. 2020. Приступљено 19. 8. 2020. 
  11. ^ „УЕФА Суперкуп на тесту делимичног повратка гледалаца”. UEFA. Union of European Football Associations. 25. 8. 2020. Приступљено 25. 8. 2020. 
  12. ^ „Дневни ред Извршног комитета УЕФА за састанак у Амстердаму”. UEFA. Union of European Football Associations. 27. 2. 2020. Приступљено 27. 2. 2020. 
  13. ^ „Бајерн против Севиље УЕФА Суперкуп преглед: где гледати, вести о тиму”. UEFA. 23. 9. 2020. Приступљено 24. 9. 2020. 
  14. ^ „Хави Мартинез ударцем главом у продужецима осваја Суперкуп за Бајерн против Севиље”. Guardian. 24. 9. 2020. Приступљено 25. 9. 2020. 
  15. ^ „Бајерн Минхен 2 Севиља 1”. BBC Sport. 24. 9. 2020. Приступљено 25. 9. 2020. 
  16. ^ а б „Joker Javi Martinez köpft Bayern zum Supercup” [Супер-замена Хави Мартинез води Бајерна у Суперкуп]. kicker (на језику: немачки). 24. 9. 2020. Приступљено 24. 9. 2020. 
  17. ^ „Regulations of the UEFA Super Cup: 2020” (PDF). UEFA. Union of European Football Associations. 2020. Архивирано из оригинала 25. 8. 2020. г. Приступљено 25. 8. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]