Пређи на садржај

УЕФА суперкуп 2021.

С Википедије, слободне енциклопедије
УЕФА суперкуп 2021.
Постер за утакмицу
ДогађајУЕФА суперкуп
Челзи Виљареал
Енглеска Шпанија
1 (6) 1 (5)
После продужетка Челзи је победио са 6-5 на пенале
Датум11. август 2021. (2021-08-11)
СтадионВиндзор парк, Белфаст
Играч утакмицеЂерард Морено (Виљареал)[1]
СудијаСергеј Карасев (Русија)[2]
Посећеност10.435[3]
ВремеДелимично облачно
18 °C (64 °F)
59% влажност[4]
← 2020.
2022. →

УЕФА суперкуп 2021. је било 46. издање УЕФА Суперкупа, годишње фудбалске утакмице коју организује УЕФА и на којој се такмиче победници два главна европска клупска такмичења, УЕФА Лиге шампиона и УЕФА Лиге Европе. У утакмици су учествовали енглески клуб Челси, победник УЕФА Лиге шампиона 2020–21, и шпански клуб Виљареал, победник УЕФА Лиге Европе 2020–21. Играно је у Виндзор Парку, названом Национални фудбалски стадион у Виндзор Парку, у Белфасту, Северна Ирска, дана 11. августа 2021. године

Челси је победио у мечу резултатом 6–5 на пенале након нерешеног резултата 1–1 после продужетака за своју другу титулу Суперкупа УЕФА.[1]

Тимови

[уреди | уреди извор]
Екипа Квалификације Претходно учешће (подебљано означава победнике)
Енглеска Челзи УЕФА Лига шампиона 2020/21. победник 4 (1998, 2012, 2013, 2019)
Шпанија Виљареалl УЕФА Лига Европе 2020/21. победник Нема

Стадион

[уреди | уреди извор]
Домаћин утаккмице Виндзор арена, Белфаст

Овај меч је било прво финале УЕФА клупског такмичења које је одиграно у Северној Ирској. Виндзор Парк капацитета 18.500 је дом фудбалског клуба Линфилда и фудбалске репрезентације Северне Ирске. Стадион је отворен 1905. године, а реновиран је од 2014. до 2016. уз помоћ УЕФА-иног HatTrick програма помоћи.[5] Ово место је претходно било домаћин финала УЕФА Европског првенства до 19 година 2005. и УЕФА првенства за жене до 19 година 2017. године.[6]

Утакмица

[уреди | уреди извор]

Резиме утакмице

[уреди | уреди извор]

Челзи је први повео када је у 27. минуту на ниски центаршут Каја Хаверца са леве стране Хаким Зијеш са седам метара погодио у мрежу. Зијеш је замењен после повреде рамена непосредно пре полувремена. Још једну шансу је имао Виљареал када је Алберто Морено из волеја погодио пречку са доње стране, и то у надокнади првог полувремена. Виљареал је изједначио у 73. минуту када је Ђерард Морено постигао погодак чистим ударцем десном ногом где је погодио у горњи леви угао мреже након повратног ударца Булаје Дије са десне стране казненог простора.[7] Утакмица је отишла у продужетке, а голмана Челсија Едуарда Мендија је у последњем минуту заменио Кепа Аризабалага. Арризабалага је одбранио два пенала, одлучујући је пенал је био када је одбранио ударац Раула Албиола што је омогућило је Челсију да победи резултатом 6–5 у распуцавању.[8]

Детаљи

[уреди | уреди извор]

Победници Лиге шампиона су у административне сврхе означени као „домаћи” тим.

Челзи Енглеска1–1 (п. с. н.)Шпанија Виљареал
Зијеш Гол 27’ Извештај Морено Гол 73’
Пенали
Хаверц фудбалска лопта са црвеним иксом
Аспиликуета фудбалска лопта са квачицом
Алонсо фудбалска лопта са квачицом
Маунт фудбалска лопта са квачицом
Жоржињо фудбалска лопта са квачицом
Пулишић фудбалска лопта са квачицом
Ридигер фудбалска лопта са квачицом		 6–5 фудбалска лопта са квачицом Морено
фудбалска лопта са црвеним иксом Манди
фудбалска лопта са квачицом Еступињан
фудбалска лопта са квачицом Гомез
фудбалска лопта са квачицом Раба
фудбалска лопта са квачицом Фојт
фудбалска лопта са црвеним иксом Албиол
Гледалаца: 10.435[3]
Судија: Сергеј Карасев (Русија)
Челзи[4]
Виљареал[4]
GK 16 Сенегал Едуар Менди Изашао из игре — замењен 119’
CB 15 Француска Курт Зума Изашао из игре — замењен 66’
CB 14 Енглеска Тревор Чалоба
CB 2 Њемачка Антонио Ридигер Жути картон 44’
RM 20 Енглеска Калум Хадсон-Одои Изашао из игре — замењен 82’
CM 7 Француска Нголо Канте (c) Изашао из игре — замењен 65’
CM 17 Хрватска Матео Ковачић
LM 3 Шпанија Маркос Алонсо
AM 22 Мароко Хаким Зијеш Изашао из игре — замењен 43’
AM 29 Њемачка Кај Хаверц
CF 11 Њемачка Тимо Вернер Изашао из игре — замењен 65’
Резервни играчи:
GK 1 Шпанија Кепа Аризабалага Жути картон 120+’ Ушао у игру 119’
DF 4 Данска Андреас Кристенсен Ушао у игру 66’
DF 6 Бразил Тијаго Силва
DF 21 Енглеска Бен Чилвел
DF 24 Енглеска Рис Џејмс
DF 28 Шпанија Сесар Аспиликуета Ушао у игру 82’
DF 33 Италија Емерсон Палмијери
MF 5 Италија Жоржињоo Ушао у игру 65’
MF 10 Сједињене Америчке Државе Кристијан Пулишић Ушао у игру 43’
MF 19 Енглеска Мејсон Маунт Ушао у игру 65’
FW 9 Енглеска Тами Абрахам
FW 12 Енглеска Рубен Лофтус Чик
Менаџер:
Њемачка Томас Тухел Жути картон 45+1’
GK 1 Шпанија Серхио Асењо
RB 8 Аргентина Хуан Фојт
CB 3 Шпанија Раул Албиол (c)
CB 4 Шпанија Пау Торес
LB 24 Шпанија Алфонсо Педраза Изашао из игре — замењен 58’
CM 14 Шпанија Ману Тригерос Изашао из игре — замењен 70’
CM 25 Француска Етјен Капу Изашао из игре — замењен 70’
CM 18 Шпанија Алберто Морено Изашао из игре — замењен 85’
RF 21 Шпанија Јереми Пино Жути картон 61’ Изашао из игре — замењен 91’
CF 7 Шпанија Херард Морено
LF 16 Сенегал Булаје Диа Изашао из игре — замењен 85’
Резервни играчи:
GK 13 Аргентина Херонимо Руљи
DF 2 Шпанија Марио Гаспар Ушао у игру 70’
DF 12 Еквадор Первис Еступињан Ушао у игру 58’
DF 15 Шпанија Хорхе Куенка
DF 20 Шпанија Рубен Пења
DF 22 Алжир Аиса Манди Ушао у игру 91’
MF 6 Шпанија Ману Морланес Ушао у игру 85’
MF 10 Шпанија Висенте Ибора
MF 17 Шпанија Дани Раба Жути картон 119’ Ушао у игру 85’
MF 23 Шпанија Мои Гомез Ушао у игру 70’
FW 9 Шпанија Пако Алкасер
FW 34 Шпанија Фер Нињо
Менаџер:
Шпанија Унаи Емери

Играч утакмице:
Ђерард Морено (Виљареал)[1]

Помоћне судије:[2]
Игор Демешко (Русија)
Максим Гаврилин (Русија)
Четврти судија:[2]
Алексеј Кулбаков (Белорусија)
Резервни помоћни судија[2]
Филипо Мели (Италија)
ВАР:[2]
Марко Фриц (Немачка)
Помоћници ВАР судије:'[2]
Павел Гил (Пољска)
Масимилијано Ирати (Италија)

Правила[9]

  • Игра се 90 минута
  • У случају нерешеног играју се продужици 30 минута
  • Приступа се извођењу једанаестераца ако је резултат и даље изједначен
  • Дванаест именованих резервних играча
  • Максимално пет замена, са шестом дозвољеном у продужецима[note 1]

Белешка

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Сваком тиму су дате само три прилике да изврши замене, уз четврту прилику у продужецима, не рачунајући замене које су направљене на полувремену, пре почетка продужетака и на полувремену у продужецима.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Челси 1–1 Виљареал (оловке: 6–5): Кепа пребацује плавце у сребрнину”. UEFA. Union of European Football Associations. 11. 8. 2021. Приступљено 11. 8. 2021. 
  2. ^ а б в г д ђ „Sergei Karasev to referee 2021 UEFA Super Cup match”. UEFA. 6. 8. 2021. Приступљено 6. 8. 2021. 
  3. ^ а б „Коначни извештај финала – Челси против Виљареала” (PDF). UEFA. Union of European Football Associations. 11. 8. 2021. Приступљено 11. 8. 2021. 
  4. ^ а б в „Технички подаци о утакмици” (PDF). UEFA. Union of European Football Associations. 11. 8. 2021. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 8. 2022. г. Приступљено 11. 8. 2021. 
  5. ^ „Велики тренутак за Северну Ирску стиже уз подршку УЕФА”. UEFA. 11. 8. 2021. Приступљено 7. 5. 2022. 
  6. ^ „У Белфасту ће се одржати Суперкуп 2021”. UEFA. 9. 8. 2021. Приступљено 7. 5. 2022. 
  7. ^ „Кепа је херој у Челсијевој победи над Виљареалом на пенале и освојио Суперкуп Уефе”. Guardian. 11. 8. 2021. Приступљено 12. 8. 2021. 
  8. ^ „Челси 1 Виљареал 1 (6-5 на пеналима)”. BBC Sport. 11. 8. 2021. Приступљено 12. 8. 2021. 
  9. ^ „Правилник УЕФА Суперкупа, 2021”. UEFA. 2021. Приступљено 30. 4. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=УЕФА_суперкуп_2021.&oldid=30002731”