Убодина
Убодина лат Vulnus punctum | |
---|---|
Класификација и спољашњи ресурси | |
МКБ-10 | T14.0-T14.1 |
МКБ-9-CM | 872-893 |
Убодина или убодна рана (лат. vulnus punctum) јесте врста ране настала пенетрацијом шиљка механичког оруђа (нпр нож, шило, шрафцигер, ексер, и др.) или шиљатих делова објеката (нпр машина, уређаја, возила, дрвета итд).[1]
Епидемиологија
[уреди | уреди извор]Убоди ножем и другим шиљатим механичким оруђем данас су уобичајени међу бандама и у затворима јер су ножеви јефтини, а шиљати предмети се лако набаве (или произведу), и могу се сакрити и релативно су ефикасни.
Само у 2013. години догодило се око 8 милиона убода ножем.[2]
Историја
[уреди | уреди извор]Убоди ножем или бодежом су били уобичајени током читаве људске историје и били су средство коришћено за убиство бројних истакнутих историјских личности, као што су други калиф Омар[3] и римски диктатор Гај Јулије Цезар[4] и цар Калигула.[5]
У Јапану, историјска пракса намерног убода ножем у ритуалном самоубиству позната је као сепуку (колоквијално хара-кири, буквално „сечење по трбуху“ јер подразумева резање предњег зида трбуха).[6] У глобалу, сепуку се и није састојао у дословном самоубиству, већ у задавању смртоносних рана, убодом бодежа у леву доњу страну трбуха и парањем у десну страну, након чега би му помагач одсекао главу (која је по правилима морала остати висити на једном комадићу коже).[6]
Судскомедицинске карактеристике
[уреди | уреди извор]- Код ове врсте ране сила делује на мањем простору (за разлику од секотине), што омогућава лакше продирање оруђа у дубину ткива.
- Зато код убодине постоји несразмера између малог отвора и дугачког простора ране.
- Облик отвора убодине, зависи од правца деловања оруђа у односу на еластична влакна коже. Ако је правац дејства исти као правац пружања еластичних влакана, ивице ће се додиривати; ако су влакна попречно пресечена, оне ће зјапити, за разлику од њиховог косог пресецања, када ће отвор бити асиметричан.
- Величина отвора ране зависи не само од попречног пресека оруђа већ и од еластичности влакана ткива у који оно продире (може бити за неколико милиметара краћи или дужи)
- Ивице улазног отвора ране и стране су обично глатке, равне, ненагњечене и без крвног подлива.[1]
- Зависно од врсте оруђа отвор ране може бити;
- овалан,
- кружан,
- троугласт итд.
Прободина и забодина
[уреди | уреди извор]- Ако убодина, сем улазног отвора има и излазни отвор (нпр убодина која захвата целу дебљину бутине) онда се таква рана назива прободина.[1]
- Ако је убодина без излазног отвора, тако да продор односно убодина завршава у ткиву (нпр убодина трбуха чији се канал слепо завршава у јетри), онда такву убодину називамо забодина.[1]
Врсте шиљатог оруђа-оружја
[уреди | уреди извор]Последице
[уреди | уреди извор]- Повреда већих крвних судова праћена обилним крварењем, све до искрварења, тампонаде органа (због хематоторакс)
- Повреда унутрашњих органа, са отварањем телесне дупље што може да доведе до пнеумоторакса, ваздушне емболије, аспирације крви.
- Настанак локалне и опште инфекције.
Терапија
[уреди | уреди извор]Убодина се као и остале ране лечи на један од следећих начина:[7]
- Тоалета ране.
- Дебридман и ревизија ране.[8]
- Санација оштећења великих крвних судова и пенетрантних отвора на телу (ако постоји потреба)
- Анитетанусна заштита.[9]
- Антибиотска заштита и остала симптоматска терапија (надокнада течности, крви и купирање болова)
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г „UBODINA • LekarInfo 2022” (на језику: српски). 2019-08-24. Приступљено 2022-03-13.
- ^ Vos, Theo; et al. (2015). „Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 301 acute and chronic diseases and injuries in 188 countries, 1990–2013: A systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013”. The Lancet. 386 (9995): 743—800. PMC 4561509 . PMID 26063472. doi:10.1016/s0140-6736(15)60692-4..
- ^ Ahmed, Nazeer (2001). Islam in Global History: From the Death of Prophet Muhammad to the First World War. American Institute of Islamic History and Culture. стр. 34. ISBN 978-0-7388-5963-7.
- ^ Suetonius (2004). Lives of the Caesars. Barnes and Noble Library of Essential Reading Series. Translated by J. C. Rolfe. Barnes & Noble. стр. 258. ISBN 9780760757581.
- ^ Barrett, Anthony A. (2002-01-04). Caligula: The Corruption of Power (на језику: енглески). Routledge. ISBN 978-1-134-60988-8.
- ^ а б „The Deadly Ritual of Seppuku | Samurai Weapons”. archive.ph. 2013-01-12. Архивирано из оригинала 12. 01. 2013. г. Приступљено 2022-03-13.
- ^ Smrke D. Klinične smernice za zdravljenje akutnih in kroničnih ran. In: Repše S., Tršinar B. editor: Kirurgija. Ljubljana: Sledi, 2003; 132-6
- ^ D. Huljev, A. Gajić. Debridement. Acta Med Croatica, 65 (Supl. 2) (2011) 63-68
- ^ Fritz H. Keyser, Kurt A. Bienz Medizinische Mikrobiologie Thieme ISBN 3-13-444810-6.
Литература
[уреди | уреди извор]- Патологија механичких повреда - судскомедицински значај, Медицинска књига; Београд-Загреб 1973.
- Medicinski leksikon. Beograd-Zagreb: Medicinska knjiga. 1987. ISBN 86-311-0017-X.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |