Убодина

С Википедије, слободне енциклопедије
Убодина
лат Vulnus punctum
Battlefield wounds 300px.jpg
Убодине (виђене оком уметника)
Класификација и спољашњи ресурси
МКБ-10T14.0-T14.1
МКБ-9-CM872-893

Убодина (лат. vulnus punctum), убодна рана, је врста ране настала дејством шиљка механичког оруђа.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

  • Код ове врсте ране сила делује на мањем простору (за разлику од секотине), што омогућава лакше продирање оруђа у дубину ткива.
  • Зато код убодине постоји несразмера између малог отвора и дугачког простора ране.
  • Облик отвора убодине, зависи од правца деловања оруђа у односу на еластична влакна коже. Ако је правац дејства исти као правац пружања еластичних влакана, ивице ће се додиривати; ако су влакна попречно пресечена, оне ће зјапити, за разлику од њиховог косог пресецања, када ће отвор бити асиметричан.
  • Величина отвора ране зависи не само од попречног пресека оруђа већ и од еластичности влакана ткива у који оно продире (може бити за неколико милиметара краћи или дужи)
  • Ивице улазног отвора ране су обично глатке, равне и ненагњечене.
  • Зависно од врсте оруђа отвор ране може бити;
  • овалан,
  • кружан,
  • троугласт итд.

Прободина и забодина[уреди | уреди извор]

  • Ако убодина, сем улазног отвора има и излазни отвор, онда се таква рана назива прободина.
  • Ако је убодина без излазног отвора, тако да продор односно убодина завршава у ткиву онда то називамо забодина.

Врсте шиљатог оруђа-оружја[уреди | уреди извор]

Последице[уреди | уреди извор]

Терапија[уреди | уреди извор]

Детаљније: Рана

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Патологија механичких повреда - судскомедицински значај, Медицинска књига; Београд-Загреб 1973.
  • Медицински лексикон, Медицинска књига Београд-Загреб, 1987 ЈУ ISBN 86-311-0017-Х

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).