Пређи на садржај

Убодина

С Википедије, слободне енциклопедије
Убодина
лат Vulnus punctum
Класификација и спољашњи ресурси
МКБ-10T14.0-T14.1
МКБ-9-CM872-893

Убодина или убодна рана (лат. vulnus punctum) јесте врста ране настала пенетрацијом шиљка механичког оруђа (нпр нож, шило, шрафцигер, ексер, и др.) или шиљатих делова објеката (нпр машина, уређаја, возила, дрвета итд).[1]

Епидемиологија

[уреди | уреди извор]

Убоди ножем и другим шиљатим механичким оруђем данас су уобичајени међу бандама и у затворима јер су ножеви јефтини, а шиљати предмети се лако набаве (или произведу), и могу се сакрити и релативно су ефикасни.

Само у 2013. години догодило се око 8 милиона убода ножем.[2]

Историја

[уреди | уреди извор]
Убиство Гаја Јулија Цезара, наношењем смртоносне убодине ножем.

Убоди ножем или бодежом су били уобичајени током читаве људске историје и били су средство коришћено за убиство бројних истакнутих историјских личности, као што су други калиф Омар[3] и римски диктатор Гај Јулије Цезар[4] и цар Калигула.[5]

Сепуку: задавање смртоносних рана, убодом бодежа у леву доњу страну трбуха и парањем у десну страну, након чега би му помагач одсекао главу.

У Јапану, историјска пракса намерног убода ножем у ритуалном самоубиству позната је као сепуку (колоквијално хара-кири, буквално „сечење по трбуху“ јер подразумева резање предњег зида трбуха).[6] У глобалу, сепуку се и није састојао у дословном самоубиству, већ у задавању смртоносних рана, убодом бодежа у леву доњу страну трбуха и парањем у десну страну, након чега би му помагач одсекао главу (која је по правилима морала остати висити на једном комадићу коже).[6]

Судскомедицинске карактеристике

[уреди | уреди извор]
  • Код ове врсте ране сила делује на мањем простору (за разлику од секотине), што омогућава лакше продирање оруђа у дубину
    Оружје за убиство (нож), докази и фотографије из случаја убиства (убода ножем) у Трондхеајму, Норвешка 1928. Из Норвешког националног музеја правде у Трондхејму, Норвешка, јавни музеј који излаже артефакте из кривичног правосуђа у земљи и историје спровођења закона.
    ткива.
  • Зато код убодине постоји несразмера између малог отвора и дугачког простора ране.
  • Облик отвора убодине, зависи од правца деловања оруђа у односу на еластична влакна коже. Ако је правац дејства исти као правац пружања еластичних влакана, ивице ће се додиривати; ако су влакна попречно пресечена, оне ће зјапити, за разлику од њиховог косог пресецања, када ће отвор бити асиметричан.
  • Величина отвора ране зависи не само од попречног пресека оруђа већ и од еластичности влакана ткива у који оно продире (може бити за неколико милиметара краћи или дужи)
  • Ивице улазног отвора ране и стране су обично глатке, равне, ненагњечене и без крвног подлива.[1]
  • Зависно од врсте оруђа отвор ране може бити;
  • овалан,
  • кружан,
  • троугласт итд.

Прободина и забодина

[уреди | уреди извор]
  • Ако убодина, сем улазног отвора има и излазни отвор (нпр убодина која захвата целу дебљину бутине) онда се таква рана назива прободина.[1]
  • Ако је убодина без излазног отвора, тако да продор односно убодина завршава у ткиву (нпр убодина трбуха чији се канал слепо завршава у јетри), онда такву убодину називамо забодина.[1]

Врсте шиљатог оруђа-оружја

[уреди | уреди извор]

Последице

[уреди | уреди извор]

Терапија

[уреди | уреди извор]

Убодина се као и остале ране лечи на један од следећих начина:[7]

  1. ^ а б в г „UBODINA • LekarInfo 2022” (на језику: српски). 2019-08-24. Приступљено 2022-03-13. 
  2. ^ Vos, Theo; et al. (2015). „Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 301 acute and chronic diseases and injuries in 188 countries, 1990–2013: A systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013”. The Lancet. 386 (9995): 743—800. PMC 4561509Слободан приступ. PMID 26063472. doi:10.1016/s0140-6736(15)60692-4. .
  3. ^ Ahmed, Nazeer (2001). Islam in Global History: From the Death of Prophet Muhammad to the First World War. American Institute of Islamic History and Culture. стр. 34. ISBN 978-0-7388-5963-7.
  4. ^ Suetonius (2004). Lives of the Caesars. Barnes and Noble Library of Essential Reading Series. Translated by J. C. Rolfe. Barnes & Noble. стр. 258. ISBN 9780760757581.
  5. ^ Barrett, Anthony A. (2002-01-04). Caligula: The Corruption of Power (на језику: енглески). Routledge. ISBN 978-1-134-60988-8. 
  6. ^ а б „The Deadly Ritual of Seppuku | Samurai Weapons”. archive.ph. 2013-01-12. Архивирано из оригинала 12. 01. 2013. г. Приступљено 2022-03-13. 
  7. ^ Smrke D. Klinične smernice za zdravljenje akutnih in kroničnih ran. In: Repše S., Tršinar B. editor: Kirurgija. Ljubljana: Sledi, 2003; 132-6
  8. ^ D. Huljev, A. Gajić. Debridement. Acta Med Croatica, 65 (Supl. 2) (2011) 63-68
  9. ^ Fritz H. Keyser, Kurt A. Bienz Medizinische Mikrobiologie Thieme ISBN 3-13-444810-6.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Патологија механичких повреда - судскомедицински значај, Медицинска књига; Београд-Загреб 1973.
  • Medicinski leksikon. Beograd-Zagreb: Medicinska knjiga. 1987. ISBN 86-311-0017-X. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).