Увертира 1812.

*Увертира 1812.*
Увертира 1812.
концертна увертира Петар Иљич Чајковски
	Извођење, уз пуцњаву топова, на манифестацији Classical Spectacular 2005. године у Мелбурну, Аустралија.
Кључ	E♭
Опус	49
Околност	У знак сећања на одбрану Русије 1812. године од Наполеонове Велике армије.
Компоновао	1880.
Премијера
Датум	20. август 1882.
Локација	Москва
Диригент	Иполит Алтани

Година 1812, фестивалска увертира, оп. 49 (рус. Торжественная увертюра «1812 год», соч. 49), популарно позната као Увертира 1812 (рус. 1812 год (увертюра))^[1], јесте концертна увертира у Ес-дур коју је написао руски композитора Петра Иљича Чајковског, 1880. године. Композиција је настала у част победи Русије у одбрани од француске инвазије 1812. године.

Прво јавно извођење увертире, под диригентском палицом Иполита Алтанија, одржано је у Москви 20. августа 1882,^[2] под шатором, у близини још недовршеног Храма Христа Спаситеља, који је такође подигнут у знак сећања на одбрану од Наполеонове инвазије 1812. године.^[3]^[4]

Ова петнаестоминутна увертира најпознатија је по свом кулминационом делу са пуцњавом топова, звонима и финалом у којем доминирају дувачки инструменти. Постала је и уобичајена музичка пратња ватрометима током прославе Дана независности у Сједињеним Америчким Државама.^[5] Увертира 1812. касније је постала једно од најпознатијих дела Чајковског, заједно са његовим балетима Крцко Орашчић, Успавана лепотица и Лабудово језеро.^[6]

Референце

^ „Tchaikovsky Research: The Year 1812, Op. 49 (TH 49)”. Архивирано из оригинала 26. 3. 2022. г. Приступљено 21. 6. 2015.
^ Lax, Roger; Smith, Frederick (1989). The Great Song Thesaurus. Oxford: Oxford University Press. стр. 230. ISBN 978-0-19-505408-8.
^ Felsenfeld, Daniel (2006). Tchaikovsky: A Listener's Guide (на језику: енглески). Hal Leonard Corporation. стр. 54. ISBN 978-1-57467-134-6.
^ „20.08: Uvertira”. OKO (на језику: српски). Приступљено 2025-08-31.
^ Hernández, Javier C. (3. 7. 2022). „Amid Ukraine War, Orchestras Rethink '1812 Overture,' a July 4 Rite – Some ensembles have decided not to perform Tchaikovsky's overture, written as commemoration of Russia's defeat of Napoleon's army.”. The New York Times. Архивирано из оригинала 4. 7. 2022. г. Приступљено 4. 7. 2022.
^ Robinson, Harlow (2012). Rzhevsky, Nicholas, ур. The Cambridge Companion to Modern Russian Culture. Cambridge University Press. стр. 268. ISBN 978-1-107-00252-4.

Спољашње везе

1812 Overture: Песме на сајту IMSLP (језик: енглески)
Tchaikovsky Research
Чланак из 2003. године у „Pittsburgh Post-Gazette“ о томе како је „1812“ постала дело патриотске Американе. Архивирано 10 јун 2008 на сајту Wayback Machine
Интервју са Џ. Полом Барнетом о „Увертири 1812“ који је водио Брус Дафи, 20. новембра 1999. године.

[1] „Tchaikovsky Research: The Year 1812, Op. 49 (TH 49)”. Архивирано из оригинала 26. 3. 2022. г. Приступљено 21. 6. 2015.

[2] Lax, Roger; Smith, Frederick (1989). The Great Song Thesaurus. Oxford: Oxford University Press. стр. 230. ISBN 978-0-19-505408-8.

[3] Felsenfeld, Daniel (2006). Tchaikovsky: A Listener's Guide (на језику: енглески). Hal Leonard Corporation. стр. 54. ISBN 978-1-57467-134-6.

[4] „20.08: Uvertira”. OKO (на језику: српски). Приступљено 2025-08-31.

[NYT-20220703-5] Hernández, Javier C. (3. 7. 2022). „Amid Ukraine War, Orchestras Rethink '1812 Overture,' a July 4 Rite – Some ensembles have decided not to perform Tchaikovsky's overture, written as commemoration of Russia's defeat of Napoleon's army.”. The New York Times. Архивирано из оригинала 4. 7. 2022. г. Приступљено 4. 7. 2022.

[6] Robinson, Harlow (2012). Rzhevsky, Nicholas, ур. The Cambridge Companion to Modern Russian Culture. Cambridge University Press. стр. 268. ISBN 978-1-107-00252-4.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Француска BnF подаци Каталонија Немачка Израел Сједињене Државе
Остале	MusicBrainz work