Угарски народи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Угарски народи: Мађари, Ханти и Манси

Угарски народи су подгрупа угро-финских народа. Живе већином у западном Сибиру и средњој Европи.

Угарски народи данас[уреди]

Насеобине[уреди]

Југарска застава

Мађари већином живе у Мађарској а одређени број живи и у околним државама у Румунији (Трансилванија - Земља Секеља), Србији (Војводина), Словачкој (Коморан и Дунајска Стреда), Хрватској (Барања), Украјини (Закарпатје), Аустрији (Бургенланд и Беч).

Ханти (некада називани Остјаци) већином живе у Руској Федерацији у Тјумењској области (29.277) од чега највише у Ханти-Мансијском аутономном округу Југри (19.068), затим Јамало-Ненецком аутономном округу (9.489) и најмање у ужој Тјумењској области (720). Одређени број живи и у Томској области (718) као и Казахстану (429), Украјини (100) и Белорусији (14).

Манси (некада називани Вогули, Вогуличи) већином живе у Руској Федерацији у Тјумењској области (11.432) од чега највише у Ханти-Мансијском аутономном округу Југри (11.614), затим у ужој Тјумењској области (496) и најмање у Јамало-Ненецком аутономном округу (171). Одређени број живи и у Свердловској области (718).

Језици[уреди]

Угарски народи говоре угро-финским језицима.

Дунавски угарски народ Мађари говори мађарским језиком. Користе латиницу (некада је коришћено ровашко писмо). Постоји 10 дијалеката.

Обски угарски народи Ханти и Манси говоре хантијским (9.584) и мансијским језиком (938), као и руским. Користе ћирилицу. Хантијски језик се дели на западне дијалекте, који се деле на северне (обдорски и дијалекти приобске групе: шуришкарски, березовски, казимски, средњеобски) и јужне (иртишки, кондински и демјански) и источне дијалекте (кантински и тром-агански, агански, југански и пимски говори). Хансијски је изучавао фински научник Куста Карјалајнен, као и руски научник Николај Терјошкин. Мансијски се дели на 4 дијалекатске групе: северна, западна, источна и јужна. Дијалекти су морфолошки слични али имају велике фонетске разлике. У северним дијалектима има туђица из ненецког језика, а на истоку из татарског језика. Књижевни мансијски је базиран на северном сосвинском дијалекту, док је источни кондински дијалект готово неразумљив осталим говорницима. Прво истраживање мансијског вршили су у 19. веку мађарски научник Антал Регули и фински научник Аугуст Алквист а нешто касније и мађарски лингвиста Бернат Мункачи, који је истражио све дијалекте и превео материјал у четири тома на мађарски. Након њега је фински научник Артури Канисто вршио истраживање о фонетици, граматици и лексици мансијског. Његове необјављене радове као и сопствене радове о етимологији, граматици и лексици објавио се фински научник М. Лимолој. Средином 20. века северне дијалекте је подробније изучавао мађарски научник Д. Лако. У све светске језике, преко руског, доспела је мансијска реч мамут - манг онт (земљани рог).

Вероисповест[уреди]

Основна вероисповест Мађара је римокатоличка, а мањим делом протестантска.

Религија код Хантија и Мансија је већином шаманизам односно паганизам, а делом и хришћанство (православље).

Спољашње везе[уреди]