Пређи на садржај

Угарски поход (1527—1528)

С Википедије, слободне енциклопедије
Угарски поход
Део Османско-хабзбуршких ратова
Датум 1527–1528
Локација
Мађарска
Резултат Хабзбуршка победа
Belligerents
Хабзбуршка Аустрија

Свето римско царство Bohemia Краљевина Бохемија

Краљевина Хрватска Фердинандова Краљевина Угарска

Рашани Војводина Крањска

Ottoman Empire Ottoman Empire

Moldavia Молдавија Источно мађарско царство

Командири и вође
Фердинанд I, цар Светог римског царства

Иван Карловић, Бан Хрватске[1] Јован Ненад

Ханс Кацијанер

Јован I Запоља

Moldavia Петар IV Рареш

Мађарски грађански рат (мађ. Magyar Belháború)[2] или кампања 1527–1528. године покренули су Фердинанд I, надвојвода Аустрије и краљ Угарске и Бохемије, и његови мађарски следбеници против Османлија. Након Мохачке битке, Османлије су биле приморане да се повуку јер су догађаји у другим деловима њиховог сада већ огромног царства захтевали пажњу султана.[3] Искористивши њихово одсуство, Фердинанд I је покушао да наметне свој претензија на краља Угарске. Године 1527. потиснуо је османског вазала Јована I Запољу и до 1528. године освојио Будим, Ђер, Комаром, Естергом и Секешфехервар. У међувремену, османски султан, Сулејман Величанствени, није предузео никакву акцију у овој фази упркос молбама свог вазала.

Грађанском рату претходила је смрт Луја II од Угарске и опсада Будима од стране Турака. Током ове ере Угарска се поделила на 3 дела: Краљевску Угарску, Краљевину Источну Угарску (или Краљевину Запољу) и Османску Угарску (и неке самоуправне области). У Краљевини Хрватској, у личној унији са Угарском такође је дошло до поделе и војног сукоба између присталица Фердинанда I и Јована I Запоље. Запољини следбеници позивали су се на одлуку Угарског сабора, док су се Фердинандови следбеници позивали на крвно сродство између династије Арпадовићи и куће Хабзбурга (из Првог бечког конгреса).

Последице

[уреди | уреди извор]

Дана 10. маја 1529. године, Сулејман Величанствени је покренуо сопствени контранапад, поништивши све Фердинандове добитке. Многе од недавно освојених тврђава су се предале без отпора, што је знатно убрзало напредовање. Као резултат тога, Сулејман је успео да стигне до Беча и опседне га.

  1. ^ "Karlović, Ivan". enciklopedija.hr (in Croatian). 2013. Retrieved 2025-06-12.
  2. ^ „Hungarian Civil Wars”. Ebsco.com (на језику: енглески). 2022. Приступљено 2025-06-12. 
  3. ^ Turnbull, Stephen.