Уговор из Санта Феа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уговор из Санта Феа

Уговор из Санта Феа између Кристифора Колумба и Католичких краљева потписан је у Санта Феу (Гранада) 17. априла 1492. Њиме су Колумбу додељене титуле адмирала светског океана, вицекраља, генералног гувернера и дона, као и десетина богатства које стекне на планираном путовању.[1] Документ је сачињен у стандардном облику за Кастиљу 15. века: поједине ставке уговора уређене су у поглавља.[2] Иако ово није формални уговор, он је ипак резултат ранијих преговарања.

Кад је Колумбов предлог у почетку одбијен, Изабела I од Кастиље сазвала је другу скупштину, састављену, између осталих, од морнара, филозофа и астролога, како би се пројект преиспитао. Стручњаци су сматрали апсурдном удаљеност између Шпаније и Индијâ коју је Колумбо израчунао. Монарси су такође почели да сумњају, али група утицајних дворјана уверила их је да ће у случају неуспеха пројекта губитак бити мали, а добит јако велика ако он успе. Међу овим саветницима били су толедски надбискуп Ернандо де Талавера, бележник Луис де Сантанхел и виши дворски службеник Хуан Кабреро.[1] Краљевском секретару Хуану де Коломи наређено је да формулише поглавља. Требало је 3 месеца да се уговор припреми јер су монарси били заузети другим стварима.[3] Запечаћен је у привременом логору у Санта Феу, на периферији опкољене Гранаде.

Оригинална верзија није сачувана. Најстарија сачувана копија налази се у потврдама које је Круна издала у Барселони 1493. Изостављање речи "Азија" навело је неке историчаре да предложе како Колумбо никад није намеравао да иде тамо, већ само да открива нове земље. 2009. године уговор је уврштен у УНЕСКО-в регистар "Памћење света“.[4]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Francis (2006). стр. 176.
  2. Phillips (1993). стр. 133.
  3. Eckhart (1992). стр. 9.
  4. „Santa Fe Capitulations”. UNESCO Memory of the World Programme. 31. 7. 2009. Приступљено 14. 12. 2009. 

Литература[уреди]