Удбина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Удбина (вишезначна одредница).
Удбина

Црква хрватских мученика у Удбини
Црква хрватских мученика у Удбини

Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Област Лика
Жупанија Личко-сењска
Општина Општина Удбина
Становништво
Становништво (2011) 960
Положај
Координате 44°31′52″N 15°45′57″E / 44.53098681164591, 15.76595183128248
Временска зона средњоевропска:
UTC+1 (лети UTC+2)
Надморска висина 828 m
Удбина на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Удбина
Удбина на мапи Хрватске
Удбина на мапи Личко-сењске жупаније
{{{alt}}}
Удбина
Удбина на мапи Личко-сењске жупаније
Остали подаци
Поштански број 53234 Удбина
Позивни број +385 53


Координате: 44° 31′ 52" СГШ, 15° 45′ 57" ИГД

Удбина је градић у источној Лици и седиште новоформиране општине, која је до рата припадала великој општини Кореница, Република Хрватска. Недалеко од њега се за време СФРЈ налазила велика војна база ЈНА.

Географија[уреди]

Налази се јужном рубу Крбавског поља. Лежи на 830 метара апссолутне висине, 180 метара изнад поља. Велика је друмска раскрсница према Госпићу, Кореници, Грачацу, Обровцу и Бихаћу.

Историја[уреди]

Удбина је у средњем веку била утврђено седиште (кастрм) Крбавске жупаније. Још раније названа је (civititas Coribavie) Крбавски град иу којем је седио и крбавски бискуп. Под именом Удбина први пут се спомиње 1491. године. Крајем 15, века, кад се Турци почели све чешће проваљивати у ове крајеве, преко Удбине је водио један од њихових праваца надирања, који је полазио од Кључа, а завршавао се у Приморју. Око 10.000 турских војника из Босне, под босанским намесником, продрло је у јесен 1491. у доњу Крањску, ради пустошења. Враћајући се у Босну са богатим пленом и робљем, били су у октобру изненада нападнути код Врпила, данас близу Удбине, од хрватске војске под командом бана Ладислава Егерварија и кнезова Франкопана — Цетинских, Слуњских и Модрушких и Карла Гусића. У кратком боју Турцима су нанети тешки губици и ослобођено много робља. Испод града Удбине уз поток Крбаву други турски одред дочека ла је војска под комнадом бана Емерика Деренчина. Две године касније 9. септембра 1493, војска хрватског племства била је поражена у познатој Крбавској бици на Крбавском пољу код Удбине.

Турци су освојили Удбину 1527, оправили тврђаву и претворили је у јак ослонац даљим освајањима, према унутрашњости, а нарочито према Сењу. За време турске владавине Удбина је припадала Личком санџаку и била једна од 29 капетанија, којој су припадали Рибник, Бунић, Перушић и Плоча. У Удбини се 1577. налазила посада од 300 коњаника и 500 пешака, а град је био седиште капетана, кадије, а и више ага. Кад је у лето 1689. готово цела Лика била ослобођена, турске снаге из личких градова повукле су се у Удбину са намером да је одлучно бране. Опседнуте 3. јула од крајишких трупа под карловачким генералом - Хеберштајном, предале су се 21. јула, пошто су остале без воде и помоћи. Од тада Удбина постаје јако упориште у борби против Турака.

Удбина у НОР-У[уреди]

Крајем јула 1941. устанак у Лици обухватио је у удбински котар. Оружаном борбом је руководио Котарски комитет КПХ Удбине. Од мањих герилских одреда с подручја удбинског котара формиран је крајем децембра удбински батаљон Крбава, који је у априлу 1942, ушао у 2. лички НОПО, септембра у 9. бригаду Хрватске, а касније истог месеца у Трећу личку бригаду (Трећа личка пролетерска ударна бригада).

Саму Удбину, претворену у усташко и домобранско упориште, у којем су повремено боравиле и слабије италијанске снаге, ослободиле су личке јединице НОВ-а. средином децембра 1942 и од тада је она, уз краће прекиде, остала слободна. Тако су почетком марта 1945. у место ушли делови немачке легионарске дивизије, али су већ 20. марта делови Четврте југословенске армије коначно ослободили Удбину, која је током рата била потпуно порушена.

Република Српска Крајина[уреди]

Удбина се од распада Југославије до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини.

Становништво[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Попис становништва у СФРЈ 1991: Кореница

Удбина је према попису из 2011. године имала 960 становника.[1]

година пописа укупно Срби Хрвати Југословени остали
2001 735 327 (44,50%) 375 (51,00%) 0 (0,0%) 33 (4,49%)
Националност[2] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 934 608 469 416
Југословени 71 175 44
Хрвати 73 35 87 77
Муслимани 51 23 54 24
Албанци 3 6
Македонци 3
Црногорци 1
Мађари 1
остали и непознато 33 12 13 1
Укупно 1.162 853 675 518
Демографија
Година Становника
[2]
1961. 518
1971. 675
1981. 853
1991. 1.162
2001. 735
2011. 960
Извод из пописа становништва 1910. године

Према попису становништва из 1910. године Удбина је имала 1475 становника од чега 1237 говорника хрватског језика и 231 српског језика. Већина становништва су била католици 1244 док је православаца било 231.[3]

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Удбина је имало 1.162 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Срби
  
934 80,37%
Хрвати
  
73 6,28%
Југословени
  
71 6,11%
Муслимани
  
51 4,38%
Албанци
  
1 0,08%
Грци
  
1 0,08%
Мађари
  
1 0,08%
Македонци
  
1 0,08%
Црногорци
  
1 0,08%
остали
  
2 0,17%
неопредељени
  
15 1,29%
регион. опр.
  
1 0,08%
непознато
  
10 0,86%
укупно: 1.162

Референце[уреди]

  1. ^ „Попис становништва 2011.“. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 15. 4. 2013.. 
  2. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  3. ^ [Kњига: Попис становништва Краљевине Угарске/Краљевина Хрватска и Славонија страна 659], Приступљено 27. 4. 2013.

Литература[уреди]

  • В. Клајић, Грађа за топографију личко-крбавске жупаније у средње веку, Вјесник Хрватског археолошког друштва Н. С., 1902;
  • В. Клајић, Повијест Хрвата IV, Загреб 1904;
  • Ђ. Сабо: Средовјечни градови у Хрватској и Славонији, Загреб 1920;
  • Х,. Крешевљаковић: Капетаније у Босни и Херцеговини, Сарајево 1954.
  • Е. Челебија: Путопис — одломци о југословенским земљама, I Сарајево 1957;
  • Ослободилачки рат народа Југосланије, I и II Београд 1957—58.
  • Енциклопедија Југославије ЈЛЗ Загреб 1971, том 8 стр. 413/14.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Удбина