Пређи на садржај

Удовице

Координате: 44° 38′ 15″ С; 20° 51′ 13″ И / 44.6375° С; 20.8535° И / 44.6375; 20.8535
С Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили мексичку теленовелу, погледајте чланак Удовице (теленовела).
Удовице
Зграда амбуланте и месне канцеларије
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПодунавски
ГрадСмедерево
Становништво
 — 2022.1764
Географске карактеристике
Координате44° 38′ 15″ С; 20° 51′ 13″ И / 44.6375° С; 20.8535° И / 44.6375; 20.8535
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина188 m
Удовице на карти Србије
Удовице
Удовице
Удовице на карти Србије
Остали подаци
Позивни број026
Регистарска ознакаSD

Удовице је приградско насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2022. има 1764 становника (према попису из 2011. било је 1837 становника).[1]

Историја

[уреди | уреди извор]
Удовице из ваздуха.

Село лежи југозападно од Смедерева. Удовице су старије насеље. У близини има трагова који указују на врло стара насеља и живот још из римског доба. По предању овде је постојало село Подгорица, из кога је Змај деспот Вук, да би казнио сељаке који су прикрили Албега, покупио 60-70 сељака и погубио их. Како су тада у селу многе жене удовице, због тога је, веле, село прозвано Удовице. Стари људи причају да данашње Удовице нису на месту на коме је било село Подгорица, већ између старе Подгорице и данашњих Удовица, где је постојао манастир који се звао Кокора. Данас се ту виде трагови темеља, као и трагови гробља које је било поред манастира. Ту је данас извор Змајевац.

Удовице се помињу у арачким списковима из првих десетина 19. века и село је имало 1818. године 25 кућа. Године 1846. у селу је била 51 кућа, а по попису из 1921. г имало је 204 куће са 1097 становника. Тадашње породице су у главном били млађи досељеници. Као најстарије сматрају се породице: Симићи старином из „прека“, Стокићи који су дошли из околине Пожаревца,Јанковићи који су дошли из околине Трстеника, Милошевићи чији је прадед Милан дошао из Старе Србије, затим Радосављевићи (Чворугићи) из Мораче, Цветковићи који су дошли од Лесковца, Швабићи и Живковићи. Остали су досељени из околине Прокупља и из Јужне Србије. (подаци крајем 1921. године).[2] [3]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Удовице живи 1480 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,8 година (41,0 код мушкараца и 42,7 код жена). У насељу има 526 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,49.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.662
1953. 1.750
1961. 1.853
1971. 1.909
1981. 1.966
1991. 1.960 1.880
2002. 2.018 2.132
2011. 1.837
2022. 1.764
Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби
  
 1.967 97,47%
Македонци
  
 4 0,19%
Црногорци
  
 2 0,09%
Хрвати
  
 2 0,09%
Словаци
  
 1 0,04%
Бугари
  
 1 0,04%
непознато
  
 26 1,28%
Становништво према полу и старости[6]
м
ж
? 0
  
  
 1
80+ 22
  
  
 24
75—79 30
  
  
 43
70—74 45
  
  
 53
65—69 53
  
  
 60
60—64 52
  
  
 58
55—59 43
  
  
 52
50—54 95
  
  
 76
45—49 98
  
  
 83
40—44 72
  
  
 71
35—39 52
  
  
 60
30—34 64
  
  
 44
25—29 80
  
  
 75
20—24 70
  
  
 61
15—19 66
  
  
 76
10—14 46
  
  
 45
5—9 70
  
  
 63
0—4 64
  
  
 51
Просек : 38,7 40,6
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 351 366 456 497 508 513 589


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 85 129 111 115 77 36 21 8 4 3 3,43
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 842 211 528 59 39 5
Женски 837 136 534 137 27 3
УКУПНО 1.679 347 1.062 196 66 8
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 527 231 1 0 147
Женски 222 137 0 0 15
Укупно 749 368 1 0 162
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 1 40 23 5 18
Женски 0 1 19 3 3
Укупно 1 41 42 8 21
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 3 6 8 7 20
Женски 2 6 4 9 16
Укупно 5 12 12 16 36
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 4 0 0 13
Женски 2 0 0 5
Укупно 6 0 0 18

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19.др. Б. М. Дробњаковић (1925)Смедеревско Подунавље и Јасеница
  3. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812–1935. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Коришћена Литература

[уреди | уреди извор]
  • Коришћена Литература:
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено (1927)„Напредак Панчево“
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999).

Летопис период 1812–2009. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929) коју је саставио др Владимир Марган сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Србије и Баната.

Написали су најбољи познаваоци појединих тема и проблема – истакнути историчари, професори универзитета, директори школа, сеоски начелници, економисти, инжињери, социолози, лекари, црквена лица, правници, кустоси и библиотекари. Укупно 61 аутор.
Стављајући данашњим читаоцима на увид ово дело, које се први пут појављује у овом облику, верујемо да ћемо задовољити већ доста раширен интерес за проучавање прошлости наших насеља.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Удовице на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Удовице&oldid=30373979”