Узбечки језик

С Википедије, слободне енциклопедије
Узбечки језик
Oʻzbekcha, oʻzbek tili,
Ўзбекча, ўзбек тили,
اۉزبېکچه, اۉزبېک تیلی
Узбечки у латиничном, арапском насталику, и ћириличном пусму.
Говори се уУзбекистан, Киргизија, Авганистан, Пакистан, Казахстан, Туркменистан, Таџикистан, Русија, Кина
РегионЦентрална Азија
Етничка припадностУзбеци
Број говорника
33 милиона (укљ. 27,7 милиона северних Узбека & 5,3 милиона јужних Узбека) (2022)[1]
Ранији облици
Званични статус
Службени језик у
Признати мањински језик у
Језички кодови
ISO 639-1uz
ISO 639-2uzb
ISO 639-3uzbукључујући код
Појединачни кодови:
uzn – Северни
uzs – Јужни
Глотологuzbe1247[5]
Лингосфера44-AAB-da, db
Мапа која показује да се узбечки говори широм Узбекистана, осим западне трећине (где доминира каракалпак) и северног Авганистана.
Тамно плаво = већина; бледо плаво = мањина
Овај чланак садржи МФА фонетске симболе. Без одговорајуће подршке, можда ћеш видјети знаке питања, кутије или друге симболе умјесто уникод карактера.

Узбечки језик (узб. o‘zbek tili или oʻzbekcha) је туркијски језик и званични језик у Узбекистану. По разним проценама овим језиком говори између 21 и 25 милиона људи, од чега већина живи у Узбекистану и већином су у питању етнички Узбеци. Осим тога узбечки језик је распрострањен у Таџикистану, Киргизији, Казахстану, Авганистану и Туркменистану.[6][7]

Има велики број дијалеката што значи да се може сврстати у више језичких подгрупа. Најближи је граматички и лексички ујгурском и или-турском језику Карлучке групе језика. Савремени књижевни узбечки језик је базиран на дијалектима Ферганске долине које одликује одуство синграмонизма. Осетан је утицај персијског језика а у периоду Совјетског Савеза узбечки језик је био под утицајем руског. Узбечки језик се пише латиницом и ћирилицом.

Узбечки припада источнотуркијској или карлучкој грани туркијске језичке породице. Спољашњи утицаји укључују арапски, персијски и руски.[8] Једна од најуочљивијих разлика између узбечког од других туркијских језика је заокруживање самогласника /ɑ/ у /ɔ/, карактеристика на коју је утицао персијски. За разлику од других туркијских језика, хармонија самогласника је скоро потпуно изгубљена у савременом стандардном узбечком језику, иако се (мада нешто мање стриктно) још увек уочава у његовим дијалектима, као и у његовом сестринском карлучком језику ујгурском.

У фебруару 2021, узбекистанска влада је објавила да Узбекистан планира да у потпуности пребаци узбечки језик са ћириличног писма на латинично писмо до 1. јануара 2023. године.[9][10] Слични рокови су више пута продужавани.[11]

Класификација[уреди | уреди извор]

Узбекистански је припадник карлучких језика, подгрупе туркијских језика, који припадају западној грани, док источни варијетет носи назив ујгурски. Пошто је породица класификована као дијалекатски континуум, може се приметити да је она најпогоднија варијанта или дијалект који ће разумети највећи број различитих говорника туркијског језика, упркос томе што је у великој мери перзијанизована,[12] изузимајући сибирске туркијске језике.[13]

Број говорника[уреди | уреди извор]

Узбечки, као најраспрострањенији језик целе Централне Азије, говоре и мање етничке групе у земљи и суседним земљама.

Тај језик говоре друге етничке групе изван Узбекистана. Популарност узбечких медија, укључујући Узбекфилм и РизановаУз, проширила се међу постсовјетским државама, посебно у централној Азији последњих година. Пошто је узбечки језик доминантни језик у региону [[Osh Region of Kyrgyzstan[Osh Region|Ош]] у Киргистану (и матерњи језик града Ош), као и у остатку источног, јужног и југоисточног Киргистана (Џалал-Абадски регион), етнички Киргизи су такође изложени узбечком језику, и неки га течно говоре. Ово је уобичајена ситуација у остатку централноазијских република, укључујући: Туркистански регион у Казахстану, северни Дашогузски вилајет у Туркменистану,[14] регион Сугд и друге регионе Таџикистана.[15] Ово ставља број Л2 говорника узбечког на променљивих 1–5 милиона говорника.

Узбечки језик има посебан статус у земљама које су уобичајена дестинација за имиграцију за грађане Узбекистана. Осим Узбекистана и других централноазијских република, етнички Узбеци најчешће бирају Руску Федерацију[16] у потрази за послом. Међутим, већина њих су сезонски радници, чији се број веома разликује у зависности од пребивалишта унутар Руске Федерације. Према статистици руске владе, 4,5 милиона радника из Узбекистана, 2,4 милиона из Таџикистана и 920.000 из Киргистана радило је у Русији 2021. године, а око 5 милиона су били етнички Узбеци.[16]

Процене о броју изворних говорника узбечког језика увелико варирају, од 35 до 40 милиона. Етнолошке процене наводе да број изворних говорника износи 35 милиона у свим признатим дијалектима. Шведска национална енциклопедија Nationalencyklopedin, процењује да је број изворних говорника око 38 милиона,[17] а CIA World Factbook процењује на 30 милиона. Други извори процењују да је број говорника узбечког језика 34 милиона у Узбекистану,[18] 4,5 милиона у Авганистану,[19] 1.630.000 у Пакистану,[6] 1.500.000 у Таџикистану,[20] око милион у Киргистану,[21] 600.000 у Казахстану,[22] 600.000 у Туркменистану,[23] и 300.000 у Русији.[24]

Граматика[уреди | уреди извор]

Личне заменице Наставци
men Пример -man сам
sen Пример -san си
u Пример -dir је
biz Пример -miz смо
siz Пример -siz сте
ular Пример -(lar)dir су

O'QUVCHI - УЧЕНИК

Men o'quvchiman. - Ја сам ученик. Sen o'quvchisan. - Ти си ученик. U o'quvchi(dir). - Он/она је ученик. Biz o'quvchimiz. - Ми смо ученици. Siz o'quvchisiz. - Ви сте ученици. Ular o'quvchi(lar)(dir). - Они су ученици.

Присвојне заменице Наставци
mening мој -(i)m
sening твој -(i)ng
uning његов/њен -(s)i
bizing наш -(i)miz
sizing ваш -(i)ngiz
ularing њихов -i

UY - КУЋА

Mening uyim. - Моја кућа. Sening uyin. - Твоја кућа. Uning uyi. - Његова/њена кућа. Bizing uyimiz. - Наша кућа. Sizing uyingiz. - Баша кућа. Ularing uylari. - Њихова кућа.

BOLA - ДЕТЕ

Mening bolam. - Моје дете. Sening bolang. - Твоје дете. Uning bolasi. - Његово/њено дете. Bizing bolamiz. - Наше дете. Sizing bolangiz. - Баше дете. Ularing bolalari. - Њихово дете.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Користи се у Авганистану, Пакистану и Кини
  2. ^ Third official language in areas where Uzbeks are majority[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Узбечки језик на сајту Ethnologue (18. изд., 2015)
    Северни на сајту Ethnologue (18. изд., 2015)
    Јужни на сајту Ethnologue (18. изд., 2015)
  2. ^ Newton, Scott (20. 11. 2014). Law and the Making of the Soviet World: The Red Demiurge. Routledge. стр. 232—. ISBN 978-1-317-92978-9. 
  3. ^ [1] From amongst Pashto, Dari, Uzbeki, Turkmani, Baluchi, Pachaie, Nuristani, Pamiri and other current languages in the country, Pashto and Dari shall be the official languages of the state. In areas where the majority of the people speak in any one of Uzbeki, Turkmani, Pachaie, Nuristani, Baluchi or Pamiri languages, any of the aforementioned language, in addition to Pashto and Dari, shall be the third official language, the usage of which shall be regulated by law.
  4. ^ Ethnic Groups and Religious department, Fujian Provincial Government (13. 9. 2022). „少数民族的语言文字有哪些?”. fujian.gov.cn (на језику: кинески). Архивирано из оригинала 28. 10. 2022. г. Приступљено 28. 10. 2022. 
  5. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Uzbek”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  6. ^ а б „Uzbek, Southern”. Ethnologue (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-29. 
  7. ^ „Uzbek, Northern”. Ethnologue (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-29. 
  8. ^ Dalby, Andrew (1998). Dictionary of languages : the definitive reference to more than 400 languages. New York: Columbia University Press. ISBN 1-4081-0214-5. OCLC 320322204. 
  9. ^ Uzbekistan Aims For Full Transition To Latin-Based Alphabet By 2023, February 12, 2021 12:54 GMT, RadioFreeEurope
  10. ^ „В Узбекистане в 2023 году узбекский алфавит в делопроизводстве переведут с кириллицы на латинскую графику”. 
  11. ^ „Uzbekistan: Keeping the Karakalpak Language Alive”. 2019-05-17. Архивирано из оригинала 2019-05-17. г. Приступљено 2022-04-14. 
  12. ^ „The Weird Case of the Uzbek Language”. 
  13. ^ „Uzbek, "the penguin of Turkic languages". 25. 2. 2011. 
  14. ^ „What Languages Are Spoken in Turkmenistan?”. 12. 6. 2019. 
  15. ^ „What Languages Are Spoken in Tajikistan?”. август 2017. 
  16. ^ а б „Central Asians in Russia Pressured to Join Moscow's Fight in Ukraine”. 17. 3. 2022. 
  17. ^ "Världens 100 största språk 2007" ("The World's 100 Largest Languages in 2007"), Nationalencyklopedin
  18. ^ „Uzbekistan”. CIA. Приступљено 7. 12. 2012. 
  19. ^ „Languages of Afghanistan”. Ethnologue. Приступљено 7. 12. 2012. 
  20. ^ „Languages of Tajikistan”. Ethnologue. Приступљено 7. 12. 2012. 
  21. ^ „Ethnic Makeup of the Population” (PDF). National Statistics Committee of the Kyrgyz Republic (на језику: руски). Архивирано из оригинала (PDF) 13. 11. 2013. г. Приступљено 7. 12. 2012. 
  22. ^ „National Census 2009” (PDF). Statistics Agency of Kazakhstan (на језику: руски). Архивирано из оригинала (PDF) 12. 12. 2010. г. Приступљено 7. 12. 2010. 
  23. ^ „Languages of Turkmenistan”. Ethnologue. Приступљено 7. 12. 2012. 
  24. ^ „National Census 2010”. Federal State Statistics Service (на језику: руски). Архивирано из оригинала 6. 10. 2021. г. Приступљено 7. 12. 2012. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Csató, Éva Ágnes; Johanson, Lars (1936). The Turkic Languages. London: Routledge. ISBN 0-415-41261-7. OCLC 40980286. 
  • Mamatov, Jahangir; Kadirova, Karamat (2008). Comprehensive Uzbek-English Dictionary. Hyattsville, Maryland: Dunwoody Press. ISBN 978-1-931546-83-6. OCLC 300453555. 
  • Bregel, Yu (1978). „The Sarts in The Khanate of Khiva”. Journal of Asian History. 12 (2): 120—151. JSTOR 41930294. 
  • Bodrogligeti, András J. E. (2002). Modern Literary Uzbek: A Manual for Intensive Elementary, Intermediate, and Advanced Courses. München: Lincom Europa. ISBN 3-89586-695-4. OCLC 51061526. 
  • Fierman, William (1991). Language Planning and National Development: The Uzbek Experience. Berlin: Mouton de Gruyter. ISBN 3-11-085338-8. OCLC 815507595. 
  • Ismatullaev, Khaĭrulla (1995). Modern literary Uzbek I. Bloomington, Indiana: Indiana University, Research Institute for Inner Asian Studies. ISBN 0-933070-36-5. OCLC 34576336. 
  • Karl, A. Krippes (1996). Uzbek-English Dictionary (Rev изд.). Kensington: Dunwoody Press. ISBN 1-881265-45-5. OCLC 35822650. 
  • Sjoberg, Andrée Frances (1997). Uzbek Structural Grammar. Richmond: Curzon Press. ISBN 0-7007-0818-9. OCLC 468438031. 
  • Waterson, Natalie (1980). Uzbek-English Dictionary. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-713597-8. OCLC 5100980. 
  • Republic of Uzbekistan, Ministry of Higher and Middle Eductation. Lotin yozuviga asoslangan oʻzbek alifbosi va imlosi (Latin writing based Uzbek alphabet and orthography), Tashkent Finance Institute: Tashkent, 2004.
  • A. Shermatov. "A New Stage in the Development of Uzbek Dialectology" in Essays on Uzbek History, Culture and Language. Ed. Bakhtiyar A. Nazarov & Denis Sinor. Bloomington, Indiana, 1993, pp. 101–9.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]