Узвеће

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Узвеће
Uzveće 003.jpg
Дом културе
Административни подаци
Држава Србија
Управни округМачвански
ОпштинаБогатић
Становништво
 — 2011.Пад 969
Географске карактеристике
Координате44°52′29″ СГШ; 19°36′05″ ИГД / 44.874833° СГШ; 19.6015° ИГД / 44.874833; 19.6015Координате: 44°52′29″ СГШ; 19°36′05″ ИГД / 44.874833° СГШ; 19.6015° ИГД / 44.874833; 19.6015
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина71 м
Узвеће на мапи Србије
Узвеће
Узвеће
Остали подаци
Позивни број015
Регистарска ознака

Узвеће је насеље у Србији у општини Богатић у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 969 становника.

Овде се налази Црква Вазнесења Господњег у Узвећу.

Галерија[уреди]

Порекло становништва[уреди]

Најстарије породице су Фирауновићи досељени са Косова, заједно са Војиновићима крајем XVII века. Један од предака застане у Тршу (потес у селу), због болести, а после се ту стално насели. Једном хајдуци нападну његову кућу, и побију све укућане, сем детета Станимира, који је боловао од богиња. Станимира нађу Роми, и одхране га. Због тога Станимира, прозову Фираун, а његово потомство Фирауновићима. Од Фирауновића су Исаковићи, Николићи, Јовановићи, Срдановићи, Симићи и Танасићи сви славе св. Јована.

Војиновићи и од њих Ђурићи славе св. Николу, дошли са Фирауновићима из Вучитрна на Косову.

После њих досељавају се из Црне Горе: Радовановићи и од њих Поповићи и Рајићи сви славе св. Николу.

Остали досељеници почели су да се досељавају почетком XIX века из околине, од Кордуна, из Семберије, из Босанске Крајине, и још један род који је досељен из околине, а по даљој старини је из Црне Горе. Има и два рода која не знају за старину својих предака.

Демографија[уреди]

У насељу Узвеће живи 890 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,5 година (40,5 код мушкараца и 42,6 код жена). У насељу има 379 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,91.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.366
1953. 1.374
1961. 1.371
1971. 1.337
1981. 1.263
1991. 1.163 1.106
2002. 1.103 1.164
2011. 969
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.042 94,46 %
Роми
  
52 4,71 %
Југословени
  
2 0,18 %
Хрвати
  
1 0,09 %
непознато
  
2 0,18 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]