Уклети замак

С Википедије, слободне енциклопедије
Уклети замак
Постер филма
Изворни насловLe Manoir du diable
ИМДБ 6,7/10 (3 307 гласова)
Жанрхорор
РежијаЖорж Мелијес
СценариоЖорж Мелијес
ПродуцентЖорж Мелијес
Главне улогеЖехан Д'алси
Жил Ежен Легрис
СценографЖорж Мелијес
Продуцентска
кућа
Star Film Company
Година1896.
Трајање3 минута
Земља Француска
Језикнеми
IMDb веза
Цео филм

Уклети замак (франц. Le Manoir du diable) француски је црно-бели неми филм из 1896. године, редитеља Жоржа Мелијеса. Сматра се првим хорор филмом у историји.[1] Главне улоге тумаче Жехан Д'алси и Жил Ежен Легрис. Филм говори причу о сусретању са ђаволом у различитим формама. Пошто приказује трансформацију човека у слепог миша, филм се сматра и првим вампирским филмом, који је инсипирисао бројне класике као што су Носферату – Симфонија ужаса (1922) и Дракула (1931).[2] Филм је иновативан и по својој дужини трајања, пошто је један од првих који траје дуже од 3 минута.

Све до 1988. године, филм се сматра изгубљеним. Тада је пронађена последња копија у Филмској архиви Новог Зеланда.[3] Године 1897. снимљен је римејк филма који је такође радио Жорж Мелијес.[4]

Радња[уреди | уреди извор]

Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Филм почиње приказом великог слепог миша који улеће у средњовековни замак. Слепи миш наставља да лети по просторији, док се у једном тренутку не претвори у ђавола, Мефистофелеса. Он ствара казан и свог слугу, који му помаже да призове жену из казана.

Када у просторију стигну два каваљера, изненада сви нестану. Мефистофелесов слуга се затим појављује по различитим угловима просторије и вилама боде каваљере по леђима. Један од њих се преплаши и оде, док други остаје. У тренутку када покуша да седне на клупу, на њој се створи скелет. Уплашени човек вади мач и покушава да нападне скелет, када се он претвори у слепог миша, а затим и у Мефистофелеса, који призива четири женске приказе. Оне успевају да надјачају каваљера, а док се он опоравља, пред њим се појављује жена из казана. Иако је у почетку очаран њеном лепотом, у тренутку када јој пољуби руку, Мефистофелес је претвара у старицу, а њу поново у четири приказе.

Потом се други каваљер враћа. Иако у почетку изгледа храбро, поново се уплаши и побегне, овог пута скочивши са балкона. Након што приказе нестану, први човек се суочава са Мефистофелесом лично. Мефистофелес му се полако приближава, а човек проналази велики крст којим отера ђавола.

Улоге[уреди | уреди извор]

Глумац Улога
Жехан Д'алси млада жена
Жил Ежен Легрис Мефистофелес
Жорж Мелијес Мефистофелес

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Malthête, Jacques; Mannoni, Laurent (2008), L'oeuvre de Georges Méliès, Paris: Éditions de La Martinière, стр. 337, ISBN 9782732437323 
  2. ^ Hardy, Phil, ур. (1994), The Overlook Film Encyclopedia: Horror, The Overlook Film Encyclopedia, 3, Overlook Press, ISBN 978-0-87951-518-8 
  3. ^ „One of world's first films found intact in New Zealand”, The Miami News, 21. 10. 1988, Приступљено 29. 6. 2013 [мртва веза]
  4. ^ Malthête, Jacques; Mannoni, Laurent (2008), L'oeuvre de Georges Méliès, Paris: Éditions de La Martinière, стр. 337, ISBN 9782732437323 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]