Украјинци у Републици Српској

Из Википедије, слободне енциклопедије
Украјинци у Републици Српској
Укупна популација
2.197 (2013)
Региони са значајном популацијом
Прњавор 832(2013)
Бања Лука 408(2013)
Приједор 346(2013)
Лакташи 232(2013)
Србац 132(2013)
Градишка 109(2013)
Језици
Српски језик
Украјински језик (987)[а]
Религија
Православље
Гркокатолицизам
Сродне етничке групе
Руси
Русини

Украјинци у Републици Српској (укр. Українці в Республіці Сербській) су грађани украјинског поријекла, који живе и раде на територији Републике Српске. Украјинци су једна од дванаест службених националних мањина у Републици Српској, а њихове интересе заступају представници и делегати у Савјету националних мањина, и Савезу националних мањина.

Историјат[уреди]

Украјинци представљају веома бројну националну мањину у Српској. Украјинци који живе у Републици Српској данас су углавном насељени на подручју Бања Лука, Прњавора, Козарца, Трнопоља, Дервенте, Лакташа, Градишке и Српца.[1] У крајеве данашње Републике Српске долазе крајем 19. и почетком 20. века из Западне Галиције, данашње Украјине. У периоду након потписивања Берлинског конгреса, а окупације ових простора од стране Аустроугарске почиње пресељење Украјинаца на просторе данашње Републике Српске. То пресељење одвијало се у три велика таласа све до почетка Другог свјетског рата.

Главни административни центар украјинске колонизације био је Прњавор, који је касније постао центром окупљања расељених породица. Досељавање у Општину Прњавор је почело 1890. године, а масовније око 1900. године. То су били Украјинци из Галиције, претежно из општина Тлумач, Броди, Тернопиљ, Рогатин, Бучач и Рава Руска. Неколико породица стигло је из Карпатске Украјине.[2] Бања Лука као културни, образовни и привредни центар, већ од 1900. године постаје значајно средиште Украјинаца учесталим досељавањем из других колонија.[3]

Украјинци се на ове просторе пресељавају из западних крајева данашње Украјине, тачније покрајине Халичина, која се у српском језику преводи као Галиција па одатле и назив Галцијани за новопридошле становнике. Централно мјесто пресељења било је село под називом Насеобина Лишња, Котар Прњавор данашња Општина Прњавор. Котар Прњавор пописом из 1921. године има нешто више од 48.000 становника, од тога више од 17.000 припадника националних мањина: Пољака, Украјинаца, Италијана, Мађара, Руса, Јевреја, Словака, Турака, Рома, Румуна, и тада па до данас с правом носи назив Мала Европа или Европа у малом. Из Насеобине Лишња Украјинци се селе у Бању Луку, Прњавор, Србац, Лакташе, Стару Дубраву, Козарац код Приједора и Градишку.[4]

Уочи Другог свјетског рата у Босни и Херцеговини је било око 12.000 Украјинаца. Претпоставља се да је број Украјинаца у односу на 1991. годину, када их је било око 7.500 хиљада, преполовљен, те да их данас има свега 3.000 хиљаде. У Деветини ( украјинско село у општини Лакташи) је радила украјинска школа "Тарас Шевченко". У близини цркве у Прњавору, 1990. године отворен је и највећи центар Украјинаца у тадашњој БиХ, Културно-духовни центар гдје се данас изводе разни забавни и едукативни програми, те курсеви украјинског језика током читаве године. Осим тога, у истом комплексу смјештена је и библиотека украјинске литературе и украјински етно-монографски-историјски музеј у коме су смјештене алатке које Украјинци доносе са собом насељавајући територију данашње Републике Српске.

Поводом обиљежавања стоте годишњице украјинског просветитељства на овим просторима у Насеобини Лишња 2008. године је подигнут споменик првој украјинској читаоници и школи на Балкану. Украјинци су вјерни чувари украјинског идентитета у многим сегментима. Украјински језик углавном знају сви Украјинци и он се говори у породици, цркви и у украјинским удружењима које раде на чувању идентитета. У Деветини, селу близу Лакташа, сачуване су прве украјинске куће покривене сламом. Оне се чувају као дио историјске баштине. Украјинска ношња присутна је у свакој фамилији подједнако као и Козбар, најпознатија збирка поезије најпревођенијег украјинског пјесника Тараса Шевченка. Занимљиво је да су очувању свог културног идентитета допринијели сами Украјинци јер су везе с матицом до скоро биле ријетке, готово нису ни постојале. Породица, Црква и удружења – културно умјетничка друштва, поред вјерске, одиграли су и друштвену улогу, посебно код младих код којих је изражен украјински идентитет. Вјерски обреди се обављају на украјинском језику. Црква и удружења су та која их окупља и организује разна дружења гдје се изводе познате украјинске игре и пјесме. Брине се и о информативној дјелатности те се добављају штампа и литература на украјинском језику како матерњи језик не би пао у заборав, а повремено се штампају гласила украјинаца са ових простора. Према црквеним подацима Украјинци су се престали досељавати око 1935. године на просторе Српске.[5]

У Поткозарском региону Републике Српске, највећи број Украјинаца живи у селу Трнопоље код Приједора. По свијету је расељено 20 милиона Украјинаца, а у Републици Српској живи око 3.000 припадника ове националне мањине, у десет парохија. У приједорском Трнопољу живи 350 Украјинаца.[6]

Религија[уреди]

Украјинска гркокатоличка црква Христа Царја у Бања Луци

Украјинци у матичној земљи, као и широм свијета су православне вјероисповијести, док је мали број гркокатолика. Украјинци у Републици Српској су већином гркокатолици, процентуално њих 98%, док их је свега 2% православне вјероисповијести који су смјештени у Хрваћанима. Прва гркокатоличка парохија основана је у Прњавору 1897, а црква је изграђена 1912. године. Затим су почеле да се оснивају парохије у Деветини 1900, Старој Дубрави 1906, Дервенти 1907, Бања Луци и Козарцу 1910. године.[7] У Прњавору је 1937. године саграђен Украјински православни манастир који је због дотрајалости срушен 1968. године. Украјинци су веома побожни, тако да претежно насељавају мјеста близу својих вјерских објеката.

У Републици српској постоји већи број објеката у којима своје вјерске обреде врше припадници украјинског народа.[8] У Републици Српској постоји већи број вјерских објеката гркокатолика, док се централна катедрална црква Христа Царја налази у Бања Луци, при парохији Криста Царја формираној 1917. године.[9] Гркокатолички Украјинци, своје вјерске обреде обављају у Грко-католичкој цркви Христа Царја[10], у Бања Луци, Цркви Пресвете Еухаристије[11] у Трнопољу, Цркви Преображења Господњег[12] у Прњавору, Капели Светог Јована Богослова[13] у Брезику, Капели Светих апостола Кирила и Методија[14] у Бошковићима, Цркви Светог Великомученика Димитрија[15] у Гајеви, Цркви Христа Царја[16] у Детлаку, Цркви Успенија Пресвете Богородице[17] у Деветини које је данас за Украјинце најважније духовно средиште и главно ходочасничко мјесто за све Украјинце бивше Југославије[18], Црква Рождества Пресвете Богородице[19] у Јаблану, Цркви Покрова Пресвете Богородице[20] у Хрваћанима 1, Капели Покрова Пресвете Богородице[21] у Марићки, Капели покрова Пресвете Богородице[22] у Доњим Срђевићима, Цркви успења Пресвете Богородице[23] у Селишту, Цркви Светог Арханђела Михаила[24] у Старој Дубрави, Цркви Светог свештеномученика Јосафата[25] у Церовљанима, Цркви Светих Апостола Петра и Павла[26] у Лишњи, Цркви Рожденства Пресвете Богородице'[27] у Брђанима, Цркви Светог Пророка Илије[28] у Ресавцу, Цркви Успенија Пресвете Богородице[29] у Дервенти.

Православни Украјинци своје вјерске обреде обављају у украјинско-руској Цркви Покрова пресвете Богородице[30], у насељу Хрваћани 2.

Удружења[уреди]

Можда највећу заслугу у очувању језика, културе и традиције украјинског народа имала су, и данас имају, културно-просвјетна друштва. Најстарије украјинско удружење на територији данашње Републике Српске је културно просвјетно удружење Украјинаца „Тарас Шевченко“ из Прњавора које је активно више од сто година. Првобитни назив му је био „Просвјета“, а послије Другог свјетског рата мијења назив у име „Тарас Шевченко“ по имену великог украјинског пјесника, сликара и револуционара, чија су дјела преведена на више од 160 језика.[31] У Републици Српској, постоји већи број, које окупља припаднике украјинског народа, као и поштоваоце украјинске, историје и културе. Сва активна украјинска друштва су чланови украјинске организације „Круто“ која координира заједничке активности друштава. Удружења су:

  • Културно просвјетно удружење Украјинаца "Тарас Шевченко" Бања Лука
  • Удружење Украјинаца „Козак“ Трнопоље Приједор
  • Културно просвјетно друштво „Тарас Шевченко“ Прњавор
  • Културно просвјетно удружење Украјинаца „Червона калена“ Насеобина Лишња
  • Друштво „Иван Франко“ Насеобина Хрваћани
  • Омладинско украјинско удружење „Украјина“ Прњавор
  • Украјинска матица Републике Српске
  • Удружење Украјинаца општине Градишка „Верховена“

Најзначајнији догађај за украјински народ у Републици Српској је вишедеценијско и успјешно одржавање Смотре украјинског културно-умјетничког стваралаштва „Червона калена“ у организацији културно-просвјетног удружење Украјинаца „Тарас Шевченко“ Бања Лука које успјешно ради на његовању и очувању културних вриједности и традиције украјинског народа обогаћујући самим тим културну баштину Бања Луке и Републике Српске. Традицонална међународна Смотра украјинског културно-умјетничког стваралаштва „Червона калена“ се сваке године одржава у селу Деветина, Општина Лакташи. Поред овог фестивала, културно-просвјетно удружење Украјинаца из Бање Луке традиционално пред крај календарске године, организује манифестацију Украјинско културно-забавно вече „Украјински бал“.[32]

Распрострањеност[уреди]

По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према подацима које је издао Републички завод за статистику, и који су једини валидни за Републику Српску, у Републици Српској је живјело 2.197 Украјинаца.[33] Украјинци су најбројнија национална мањина у Републици Српској, а настањују сљедеће општине и градове:

Украјинци, по општинама и градовима, према попису становништва 2013. у Републици Српској
јединица локалне самоуправе укупно
укупно 2.197
Бања Лука 408
Брод 1
Вишеград 1
Власеница 1
Градишка 109
Дервента 29
Добој 11
Зворник 4
Источна Илиџа 5
Источно Ново Сарајево 1
Котор Варош 1
Лакташи 232
Лопаре 1
Модрича 5
Нови Град 2
Пале 2
Приједор 346
Прњавор 832
Рибник 1
Рогатица 1
Соколац 1
Србац 132
Теслић 8
Требиње 4
Трново 1
Челинац 57
Шипово 1

Значајне личности[уреди]

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. Број становника Републике Српске којима је Украјински језик, матерњи језик.

Референце[уреди]

  1. „Ко су националне мањине у Републици Српској?”. мањине.ба. Приступљено 19. 7. 2016. 
  2. Украјинци (2016). стр. 3.
  3. Украјинци (2016). стр. 4.
  4. Извјештај (2015). стр. 148.
  5. „Украјинци, о нама”. Савез националних мањина Републике Српске. Приступљено 19. 7. 2016. 
  6. „Украјинци из Трнопоља срцем у отаџбини”. Вечерње новости. Приступљено 19. 7. 2016. 
  7. Украјинци (2016). стр. 6.
  8. „Украјинци, вјерски објекти”. Савез националних мањина Републике Српске. Приступљено 19. 7. 2016. 
  9. „Парохија Христа Царја”. Жумберачки викаријат. Приступљено 25. 2. 2017. 
  10. „Црква Христа Царја”. АИС Република Српска. Приступљено 13. 5. 2017. 
  11. „Црква Пресвете Еухаристије”. АИС Република Српска. Приступљено 13. 5. 2017. 
  12. „Црква Преображења Господњег”. АИС Република Српска. Приступљено 13. 5. 2017. 
  13. „Капела Светог Јована Богослова”. АИС Република Српска. Приступљено 13. 5. 2017. 
  14. „Капела Светих апостола Кирила и Методија”. АИС Република Српска. Приступљено 13. 5. 2017. 
  15. „Црква Светог Великомученика Димитрија”. АИС Република Српска. Приступљено 13. 5. 2017. 
  16. „Црква Христа Царја”. АИС Република Српска. Приступљено 13. 5. 2017. 
  17. „Црква Успенија Пресвете Богородице”. АИС Република Српска. Приступљено 13. 5. 2017. 
  18. 18,0 18,1 „Село Деветина код Лакташа је Украјина у малом”. Независне новине. Приступљено 20. 4. 2017. 
  19. „Црква Рождества Пресвете Богородице”. АИС Република Српска. Приступљено 13. 5. 2017. 
  20. „Црква Покрова Пресвете Богородице”. АИС Република Српска. Приступљено 13. 5. 2017. 
  21. „Капела Покрова Пресвете Богородице”. АИС Република Српска. Приступљено 13. 5. 2017. 
  22. „Капела покрова Пресвете Богородице”. АИС Република Српска. Приступљено 13. 5. 2017. 
  23. „Црква успења Пресвете Богородице”. АИС Република Српска. Приступљено 13. 5. 2017. 
  24. „Црква Светог Арханђела Михаила”. АИС Република Српска. Приступљено 13. 5. 2017. 
  25. „Црква Светог Свештеномученика Јосафата”. АИС Република Српска. Приступљено 13. 5. 2017. 
  26. „Црква Светих Апостола Петра и Павла”. АИС Република Српска. Приступљено 13. 5. 2017. 
  27. „Црква Рожденства Пресвете Богородице”. АИС Република Српска. Приступљено 13. 5. 2017. 
  28. „Црква Светог Пророка Илије”. АИС Република Српска. Приступљено 13. 5. 2017. 
  29. „Црква Успенија Пресвете Богородице”. АИС Република Српска. Приступљено 13. 5. 2017. 
  30. „Црква Покрова Пресвете Богородице”. АИС Република Српска. Приступљено 13. 5. 2017. 
  31. Извјештај (2015). стр. 149.
  32. Ријеч (2016). стр. 37.
  33. „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Републички завод за статистику. Приступљено 22. 3. 2017. 
  34. „Прњавор: Улица названа по Украјинцу који је погинуо као припадник ВРС”. Глас Српске. Приступљено 18. 10. 2016. 

Литература[уреди]

  • Национални савјет украјинске националне мањине у Србији (2016). „Украјинци у Босни”. Украјинци. 
  • Вијеће националних мањина БиХ (2015). „Националне мањине у БиХ”. Извјештај. 
  • Савез националних мањина Републике Српске (2016). „Ријеч националних мањина”. 1: 68. 

Спољашње везе[уреди]