Укрштање у сродству

Из Википедије, слободне енциклопедије

Укрштање у сродству или консангвинитет представља укрштање јединки које имају заједничког претка у једом од шест најближих покољења. Најужа веза у сродству је инбридинг (инцест) и она се може остварити између:

  • родитеља и њихове деце;
  • сестре и брата;
  • бабе и деде са њиховом унучади.

Брак између сродника изузетно је значајан за медицину и хуману генетику.

Степен сродства[уреди]

Уколико су две особе у сродству, имају већи или мањи број истих гена наслеђених од заједничког претка. Што је сродство веће, већи је и једнаки део генома. Тај део генома може да обухвати и алеле који у хомозиготном стању имају штетно дејство.

Консагвинитетни бракови су најчешћи код репродуктивно изолованих људских популација, као што су:

  • изолована острва
  • планински масиви нпр. у Шведској
  • племенске заједнице у Андима Јужне Америке и др.

Поред штетних последица, какве су већа учесталост психичких болести и физичких недостатака, у оваквим браковима је примећено да долази и до појаве учесталије стерилности и особа са црвеном косом.

Вероватноћа да нека особа носи два иста алела тј. два алела који потичу од истог претка, назива се коефицијент инбридинга (F). Његова вредност зависи од степена сродства родитеља и рачуна се по формули :

F=(½)n ,

где је n степен сродства између особа које ступају у брак, а ½ јер сваки потомак садржи половину гена једног родитеља.

Степени сродства поређани од највећег ка мањим степенима изгледају овако :

  • I степен је између родитеља и њихове деце;
  • II степен је између рођених сестара и браће;
  • III степен је између тетака (ујака, стричева) са једне и братанаца (сестричина, братаница) са друге стране
  • IV степен је између првих рођака (браћа и сестре од тетака, ујака, стричева)
  • у VI степенусродства су деца првих рођака међусобно односно други рођаци.

Најчешћи бракови у сродству су између првих рођака, где је пропорција заједничких гена 1/8. Вероватноћа да ће дете првих рођака бити хомозигот је :

F=(1/2)4 =1/16

У многим земљама света закон забрањује овакав брак између особа које имају заједничке бабу и деду. У нашој земљи закон забрањује склапање бракова до VI степена сродства због могућих негативних последица у потомству.

Највећа вероватноћа успостављања хомозиготног стања рецесивног гена је у случају инцеста. Мада познат у људским популацијама инцест је редак. Ипак, процењено је да се у Мичигену (САД) јавља око 20 трудноћа годишње као резултат инцеста.

Генерације[уреди]

У односу према једној особи (пробанду) могуће је одредити:

  • генерације потомака или десцендентне генерације чији је преглед дат у наредној табели:
Сродство Ознака потомачке генерације
родитељи Р1
деца F1
унуци F2
праунуци F3
прапраунуци F4
прапрапраунуци F5
даљи потомци Fn
  • генерације предака или асцендентне генерације:
Сродство Ознака предачке генерације Број предака
даљи преци Pn 2n
прапрапрадеде Р5 32
прапрадеде Р4 16
прадеде Р3 8
деде Р2 4
родитељи Р1 2
дете F1

Види још[уреди]

Метода родослова

Литература[уреди]

  • Думановић, Ј, маринковић, Д, Денић, М: Генетички речник, Београд, 1985.
  • Косановић, М, Диклић, В: Одабрана поглавља из хумане генетике, Београд, 1986.
  • Лазаревић, М: Огледи из медицинске генетике, Београд, 1986.
  • Маринковић, Д, Туцић, Н, Кекић, В: Генетика, Научна књига, Београд
  • Матић, Гордана: Основи молекуларне биологије, Завет, Београд, 1997.
  • Prentis S: Биотехнологија, Школска књига, Загреб, 1991.
  • Ридли, М: Геном - аутобиографија врсте у 23 поглавља, Плато, Београд, 2001.
  • Туцић, Н, Матић, Гордана: О генима и људима, Центар за примењену психологију, Београд, 2002.
  • Швоб, Т. и срадници: Основи опће и хумане генетике, Школска књига, Загреб, 1990.

Спољашње везе[уреди]