Улица Косте Трифковића (Београд)

С Википедије, слободне енциклопедије
Улица Косте Трифковића
Општина Звездара
Крај Булевар краља Александра
Дужина 1000м m
Ширина 10 m

Улица Косте Трифковића у Београду полази од шуме дела између Звездаре и Улице Матице српске у Миријеву и, правећи готово пун круг, спушта се према Булевару краља Александра. Пролази поред Будманијеве улице и Улице Фрање Клуза са десне стране, те улица Мајке Ангелине, Браће Тодоровић и Руже Јовановић са леве.

Име улице[уреди | уреди извор]

Улица је добила назив по комедиографу Кости Трифковићу (1843-1875), рођеном у Новом Саду. Иако се бавио различитим занимањима (поморац, правник), његово целоживотно опредељење било је драмско стваралаштво, где се угледао на великог претходника Јована Стерију Поповића.

Мада је живео у време процвата [романтизам|романтизма]], Коста Трифковић се више окренуо реалистичкој драми, и написао је велики број комада и једночинки међу којима су: Младост Доситеја Обрадовића, На Бадњи дан, Честитам, Школски надзорник, Избирачица, Љубавно писмо, Мило за драго, Ни бригеша, Пола вина пола воде, итд.

За разлику од Стеријиних или Нушићевих, Трифковићеве комедије, у којима приказује живот војвођанских Срба, нису толико комедије карактера, већ комедије ситуације и интриге, чији је циљ да насмеју публику, а не да буду друштвена критика.[1]

Стара окретница[уреди | уреди извор]

На месту где Улица Косте Трифковића излази на Булевар краља Александра налази се тзв. стара трамвајска окретница, која је до средине 80-их била последња станица трамваја који иду дуж Булевара према Устаничкој улици. Окретница није измештена, али се сада углавном користи као превремено стајалиште.

Како се наводи у Генералном плану Београда из 2003. године „сегмент Булавара краља Александра који се налази у целини 13, између улица Дескашеве и Бајдине, регулационо је недефинисан и угрожен ободном изградњом за планирани ранг саобраћајнице“, те је потребно што пре га регулисати.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Kosta Trifković – pisac koji je dramama želeo da uveseljava”. Portalibris. Архивирано из оригинала 07. 12. 2021. г. Приступљено 7. 12. 2021. 
  2. ^ „Generalni plan Beograda 2003.” (PDF). Саобраћајни факултет. Приступљено 7. 12. 2021.