Улица Светог Саве (Београд)
  Улица Светог Саве
| |
|---|---|
  | |
| Општина | Врачар |
| Почетак | Крушедолска |
| Крај | Трг "Славија" |
| Дужина | 300 m |
| Ширина | 19 m |
| Названа | 1896. |
| Стари називи | Авалска |
 | |
 
| |
Улица Светог Саве је једна од улица на подручју општине Врачар у Београду. Делује као да се протеже од Храма Светог Саве, али тачније би било рећи да се пружа од Крушедолске улице до Трга „Славија“. Спуштајући се улицом Светог Саве долази се до мале раскрснице којој са бока у сусрет хита улица Кнегиње Зорке која улицу Светог Саве повезује са Булеваром краља Александра.
Име улице[уреди | уреди извор]
Улица Светог Саве садашње име је добила 1896. године по Светом Сави или Растку Немањићу (око 1174 – 1236), првом српском архиепископу и књижевнику, великом задужбинару и добротвору српског народа. [1] Раније је ова улица носила назив Авалска улица, у периоду од 1888. до 1896. године, и била је то прва у низу од три улице под тим називом у Београду. [2]
Историја[уреди | уреди извор]
Непроцењив допринос развоју врачарског краја је пружио хотел „Славија“, који је саграђен осамдесетих година 19. века. Поред уобичајених функција, служио је као место окупљања и одржавања културних и политичких манифестација. Зграду је пројектовао чешки архитекта и инжењер Франтишек Неквасил (1844 – 1913), који је имао две куће у Београду, у Светог Саве 6 и на Тргу „Славија“. Зграда хотела „Славија“ је срушена у Другом светском рату, али је убрзо након тога подигнут нови хотел који је понео стари назив, онако како га је и назвао први пројектант. Франтишек Неквасил је израдио и нацрт породичне куће Милене Раносовић у улици Светог Саве 5.[3]
Улицом Светог Саве[уреди | уреди извор]
Близина Храма Светог Саве, Народне библиотеке Србије, као и чињеница да су у једној поприлично малој уличици смештена чак три хотела, позориште и различите медицинске лабораторије говори у прилог томе да се у овој улици често може срести велики број људи. Улица Светог Саве, као што је уосталом случај са већином београдских улица може се похвалити везом са познатим именима и објектима југословенског културног стваралаштва.
Светог Саве 1[уреди | уреди извор]
На овој адреси се налази хотел „Славија“ који је подигнут 1962. године. На другом делу исте улице је изграђен апартмански део хотела, године 1989, на истом месту где се некада налазио стари хотел из 19. века.[4]
Светог Саве 16[уреди | уреди извор]
Дом Александра Поповића, драмског писца, налазио се на овом броју, као и седиште редакције новина „Записи“. Кућа је срушена 1964. године, и подигнут је Дом глувих и наглувих особа, где се и данас налази. [5] Такође, у овој згради је радио Драгољуб Вукотић (1924 – 1997), дугогодишњи председник Светске федерације глувих и Савеза глувих Југославије, оснивач и први директор Центра за рехабилитацију глувих. Први спрат заузима позориште „Славија“.
Светог Саве 19[уреди | уреди извор]
На овој адреси живео је до своје смрти песник Стеван Раичковић.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Шеталиште ка Тргу "Славија" -
Поглед на Храм Светог Саве -
Зграда позоришта "Славија" и некадашњи дом Александра Поповића, драмског писца
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Радојевић, Данило М. (1966). Београд и његове улице. Београд: Туристичка штампа. стр. 121.
- ^ Леко, Милан (2003). Београдске улице и тргови : 1872-2003. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 121.
- ^ Ђурић-Замоло, Дивна (2009). Градитељи Београда : 1815-1914. Београд: Музеј града Београда. стр. 238—242.
- ^ Вујовић, Бранко (2003). Београд у прошлости и садашњости. Београд: Драганић. стр. 254—255.
- ^ Anđić, Jovo (2015). Književni vodič kroz Beograd. Београд: Laguna. стр. 229. Приступљено 28. 11. 2018.
Литература[уреди | уреди извор]
- Леко, Милан (2003). Београдске улице и тргови : 1872-2003. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 121.
- Радојевић, Данило М. (1966). Београд и његове улице. Београд: Туристичка штампа. стр. 121.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Slavija kasne 30-te Архивирано на сајту Wayback Machine (23. октобар 2018)
