Улица кнеза Милоша (Београд)

Улица кнеза Милоша

Општина	Савски венац, Врачар, Стари град
Почетак	Мостарска петља
Крај	Дом Народне скупштне
Дужина	1.600 m
Ширина	28 m
Створена	пре 19. века
Названа	1858.
Стари називи	Топчидерски друм

Улица кнеза Милоша је једна од централних улица у Београду. Налази се у општини Савски венац и делом на Врачару и Старом граду. Пружа се од Мостарске петље до Дома Народне скупштине и дуга је 1.600 метара. Данас се у њој налазе бројна министарства при Влади Србије, међународна представништва, амбасаде, као и седиште Градске општине Савски венац.

Настала је за време владавине кнеза Милоша, чије је и име касније понела. У то време звала се „Топчидерски друм“ и повезивала је Топчидер са центром града. У овој улици се налазило прво шеталиште, корзо, Београђана, пре Кнез Михаилове.^[1] Њеном трасом пролазила је и једна од првих трамвајских линија у граду. На углу са краљице Наталије налазила се зграда скупштине Краљевине Србије - касније је ту био биоскоп "Одеон" а срушена је 1940. ради зидања Зграде пензионог завода за службенике.^[2] Северни део улице, до Краља Милана, пре Другог светског рата се звао Краља Фердинанда.

Овде се налази Дом Удружења југословенских инжењера и архитеката у Београду.

На углу са Крунском се половином 19. века налазила пошта - само два указна чиновника су задовољавала 20.000 становника.^[3]

У броју 12 улице Милоша Великог пре рата се налазила "дугачка, неугледна кућа" у којој је радио Суд за заштиту државе, а пре тога ту је дуго било Министарство финансија и Главна контрола. То је била друга по реду државна грађевина у Београду, после конака Кнеза Милоша, тј. кнегиње Љубице, код Саборне цркве, грађена је 1829-36, првобитна је била намењена Милошевим синовима, Милану и Михаилу. По њеном завршетку, поред ње је засађен први јавни парк у Београду, Финансијски парк, за који се каже да је посечен почетком 1920-тих ради градње зграде Министарства финансија, у броју 20. Кнез Михаило је овде 1841. приредио први јавни велики бал.^[4]