Улица царице Милице (Београд)

С Википедије, слободне енциклопедије
Улица
ЦАРИЦЕ МИЛИЦЕ
Општина Стари град
Почетак Зелени венац
Крај Обилићев венац
Дужина 234 m
Ширина 15 m
Створена 1872-73
Названа 1896

Улица царице Милице простире се од Зеленог венца, преко улица Маршала Бирјузова и Топличиног венца, до Парка војводе Вука, и краја улице Обилићев венац.

Име улице[уреди | уреди извор]

Улица царице Милице носи име ћерке кнеза Вратка која је била удата за кнеза Лазара.

Историја[уреди | уреди извор]

Пре 1896. године ову улицу су чинила два дела:

- део Таковске улице, који је постојао од 1873. године, и

- дела Поцерске, који је тако називан од 1872. године до 1896,

када је настала јединствена улица коју и данас зовемо Улица царице Милице.

Овако настала улица добила је 1896. године нов назив у част српске владарке из периода Косовског боја, царице Милице.

Ћерка кнеза Вратка, кнегиња Милица, након Косовске битке и Лазареве погибије, владала је Србијом у име свог малолетног сина Стефана све до 1393. године и Стефановог пунолетства. Током своје владавине царица је споразумом са султаном Бајазитом земљи обезбедила потребан мир. А након своје владавине Милица се замонашила и као монахиња Јевгенија старала се о црквама и манастирима и решавала манастирска питања и спорове. Такође је и преговарала са Дубровчанима, те наставила да учествује у раду државних сабора и мири своје завађене синове Стефана и Вука.

Заједно са монахињом Јефимијом, удовицом српског деспота Јована Угљеше, Милица је пренела мошти свете Петке из Трнова у Србију.

За живота Милица је себи саградила задужбину, манастир Љубостињу, у коме је сахрањена 11.11.1405. године. [1]

Суседне улице[уреди | уреди извор]

  • Поп Лукина улица

Значајни објекти[уреди | уреди извор]

Агенција за борбу против корупције, Царице Милице 1

Јавно предузеће „Електропривреда Србије“, Царице Милице 2

Посластичарница Балкан баклава, Царице Милице 15

Ресторан Варош Капија, Царице Милице 12

Ресторан Венчац, Царице Милице 16[2]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Улице и тргови Београда, књ. 2, Н-Ш. Београд: Библиотека града Београда. 2004. стр. 805—806. 
  2. ^ „План плус”. Приступљено 01. 12. 2021. <nowiki>