Улпијана

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте чланак Јустинијана.
Базилика
Улпијана
Некропола

Улпијана (лат. Ulpiana[1][2]) или Јустинијана Секунда (лат. Iustiniana Secunda), је била римски и рановизантијски град у провинцији Горњој Мезији. Њени остаци се простиру на површини од 70 ha на простору између Приштине, Грачанице и Липљана, на свега 1 km од манастира Грачаница. Археолошка истраживања локалитета започета 1954. године[3] и даље трају, а најзначајнији досадашњи налази су[4]:

  • мермерна женска глава
  • накит из тзв. Готског гроба
  • позлаћене крстасте фибуле

Улпијана се налази под заштитом државе Србије као археолошко налазиште од изузетног значаја[тражи се извор], али је њен статус крајње нејасан, како услед саме политичке ситуације у јужној српској покрајини, тако и услед чињенице да су приватна лица власници земљишта на коме налазе њени остаци[5].

Прошлост Улпијане[уреди]

Не зна се са сигурношћу када је основана Улпијана, али је то највероватније било током владавине цара (Марка Улпија Нерве) Трајана (98117). Већ средином II века је добила статус муниципијума, а у III веку се у њој налазио римски прокуратор. Ранохришћански светитељи Флор и Лавр, били су каменоресци из Улпијане, који су према хришћанском предању, због своје вере бачени у бунар. Касније је град постао седиште епископа који се помињу на саборима у Сердици (Сердички) 343. године (Македоније) и Цариграду (V васељенски) 553. године (Павле). Иако је град био опасан бедемима широким и по три метра, ојачаним кулама у облику потковице смештеним на раздаљинама од по тридесетак метара, Готи су га опустошили 471. године. Пола века касније, Улпијана је 518. године сравњена са земљом у великом земљотресу. Град је након тога обновио византијски цар Јустинијан I (527—565), по коме је град и назван Јустинијана Секунда, за разлику од Јустинијане Приме, код данашњег Лебана.

Археолошка истраживања и налази[уреди]

Систематска археолошка истраживања Улпијане започета су 1954. године и обухватају атаре села[3]:

а на самом налазишту је утврђено постојање шест слојева[5]. Међу откривеним грађевинама се издваја она у којој је пронађен велики мермерни саркофаг, док је стара Липљанска црква подигнута у XIII веку на темељима цркве из Јустинијановог доба. Поред остатака грађевина, пронађен је и већи број керамичких и стаклених предмета, затим накит, оруђе и оружје[4], али и предмети и из познијих епоха, попут делова словенске грнчарије[3].

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]