Умеће ратовања

Из Википедије, слободне енциклопедије
Почетак књиге исписане на летвицама од бамбуса
Zhongwen.svg Овај чланак садржи кинески текст.
Без правилне подршке за рендерирање, можете видети упитнике, квадрате и друге симболе уместо кинеских знакова.
Минијатурно издање издавачке куће Running Press из 1994.

Умеће ратовања је кинески војни трактат кога је у 6. веку п. н. е. написао Сун Цу. Састоји од 13 поглавља (Стратегијске процене, Вођење битке, Планирање опсаде, Формација, Сила, Празнина и Пуноћа, Оружана борба, Прилагођавање, Маневрисање војском, Терен, Девет земљишта, Напад ватром и Шпијуни), свако од којих је посвећено једном аспекту ратовања. Дуго је времена хваљено као најбоље дело војне стратегије и тактике свог времена.

„Умеће ратовања“ се такође сматра једном од најстаријих војних књига на свету. Такође се сматра једним од најутицајнијих књига на војну теорију и пословне стратегије, како на Истоку тако и на Западу. Сун Цу је био први мислилац који је схватио значење положаја у стратегији и да на положај утичу, како објективне околности физичке околине, тако и субјективно мишљење супарника у тој околини. Он је научавао да стратегија није планирање у смислу прављења листе поступака, него да захтева брзе и одговарајуће одговоре на промене околности. Планирање делује у контролисаној околини, али у компетитивној околини планови се сударају стварајући непредвиђене ситуације.

Књигу је на Западу први пут објављена године 1782. у преводу француског језуита Жана Жозефа Марија Амиоа, на чему неки темеље теорије да је утицала на Наполеона,[1] али и на планирање операције Пустињска олуја.[2][3]. Вође као што су су Мао Цедунг, генерал Во Нгујен Ђап и генерал Даглас Макартур су тврдили да су пронашли надахнуће у том делу.

Књига „Умеће ратовања“ се такође примењивала на пословне и менаџерске стратегије.[4][5]

Примене изван војске[уреди]

Умеће ратовања је примењено на многа поља која су изван војске. Највећи део текста говори о томе како се водити рат без стварног улажења у битке: даје савете о томе како надмудрити противника тако да физичка битка није неопходна. Као таква, књига је пронашла примену као водич у обуци за многа конкурентна настојања која не укључују стварну борбу.

Многе пословне књиге су примениле лекције преузете из ове књиге на канцеларијску политику и корпоративну стратегију.[6][7][8] Многе Јапанске компаније имају ову књигу на списку неопходне литературе за њихове кључне руководиоце.[9] Књига је исто тако популарна у западним пословним круговима који наводе њену утилитарну вредност у погледу управљачких пракси. Многи предузетници и руководиоци су у њој нашли инспирацију и савете за успешно деловање у конкурентним пословним ситуацијама. Књига је такође била примењена на подручју образовања.[10]

Дело Умеће ратовања је било предмет правних књига[11] и правних чланка о судском процесу, укључујући тактику преговарања и стратегију суђења.[12][13][14][15]

Умеће ратовања је исто тако нашло примену у свету спорта. Познато је да је NFL тренер Бил Беличик упознат са књигом и да је користио њене поуке у стицању увида у припремама за игре.[16] Тренери аустралијског крикета, као и бразилског фудбала Луиз Фелипе Сколари и Карлос Алберто Парира, примењивали су овај текст. Сколари је захтевао од фудбалска репрезентација Бразила из 2002 да студира овај антички рад током њихове успешне кампање.[17]

Умеће ратовања је често навођено током развоја тактике и/или стратегије у електронским спортовима. Једна од основних књига о е-спорту, „Играј да победиш“ коју је написао Дејвид Сирлин, заправо је само анализа могућих применама идеја из „Умећа ратовања“ у модерним електронским спортовима.

Умеће ратовања је издато 2014. године као пратећа електронска књига за Europa Universalis IV, статегијску игру фирме Paradox Development Studios, са предговором Томаса Јохансона.

Значајни преводи[уреди]

Извори[уреди]

  1. Samuel B. Griffith. [1], Приступљено 27. 4. 2013.
  2. Paul K. Van Riper. [2], Приступљено 27. 4. 2013.
  3. Grant T. Hammond. [3], Приступљено 27. 4. 2013.
  4. 'Art of War for Business Management Strategic Planning', Приступљено 27. 4. 2013.
  5. Floyd, Raymond E. 000100010000[4], Приступљено 27. 4. 2013.
  6. Michaelson, Gerald. "Sun Tzu: The Art of War for Managers; 50 Strategic Rules." Avon, MA: Adams Media, 2001
  7. McNeilly, Mark. "Sun Tzu and the Art of Business : Six Strategic Principles for Managers. New York:Oxford University Press, 1996.
  8. Krause, Donald G. "The Art of War for Executives: Ancient Knowledge for Today's Business Professional." New York: Berkley Publishing Group, 1995.
  9. Kammerer, Peter. "The Art of Negotiation." South China Morning Post (April 21, 2006) pp. 15.
  10. Jeffrey, D (2010). „A Teacher Diary Study to Apply Ancient Art of War Strategies to Professional Development”. The International Journal of Learning. 7 (3): 21—36. 
  11. Barnhizer, David. The Warrior Lawyer: Powerful Strategies for Winning Legal Battles Irvington-on-Hudson, NY: Bridge Street Books, 1997.
  12. Balch, Christopher D., "The Art of War and the Art of Trial Advocacy: Is There Common Ground?" (1991), 42 Mercer L. Rev. 861-873
  13. Beirne, Martin D. and Scott D. Marrs, The Art of War and Public Relations: Strategies for Successful Litigation [5]
  14. Pribetic, Antonin I., "The Trial Warrior: Applying Sun Tzu's The Art of War to Trial Advocacy" April 21, 2007, [6]
  15. Solomon, Samuel H., "The Art of War: Pursuing Electronic Evidence as Your Corporate Opportunity" [7]
  16. „Put crafty Belichick's patriot games down to the fine art of war”. The Sydney Morning Herald. 04. 02. 2005. 
  17. Winter, Henry (29. 06. 2006). „Mind games reach new high as Scolari studies art of war”. Irish Independent. 

Литература[уреди]

  • Gawlikowski, Krzysztof; Loewe, Michael (1993). „Sun tzu ping fa 孫子兵法”. Ур.: Loewe, Michael. Early Chinese Texts: A Bibliographical Guide. Berkeley: Society for the Study of Early China; Institute of East Asian Studies, University of California, Berkeley. стр. 446—55. ISBN 978-1-55729-043-4. 
  • Graff, David A. (2002). Medieval Chinese Warfare, 300-900. Warfare and History. London: Routledge. ISBN 978-0-415-23955-4. 
  • Griffith, Samuel (2005). Sun Tzu: The Illustrated Art of War. New York: Oxford University Press. 019518999X. 
  • Lewis, Mark Edward (1999). „Warring States Political History”. Ур.: Loewe, Michael; Shaughnessy, Edward. The Cambridge History of Ancient China. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 587—650. ISBN 978-0-521-47030-8. 
  • Mair, Victor H. (2007). The Art of War: Sun Zi's Military Methods. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-13382-1. 
  • Smith, Kidder (1999). „The Military Texts: The Sunzi”. Ур.: de Bary, Wm. Theodore. Sources of Chinese Tradition: From Earliest Times to 1600, Volume 1 (2nd изд.). New York: Columbia University Press. стр. 213—24. ISBN 978-0-231-10938-3. 

Спољашње везе[уреди]