Умеће ратовања

Из Википедије, слободне енциклопедије
Почетак књиге исписане на летвицама од бамбуса
Zhongwen.svg Овај чланак садржи кинески текст.
Без правилне подршке за рендерирање, можете видети упитнике, квадрате и друге симболе уместо кинеских знакова.
Минијатурно издање издавачке куће Running Press из 1994.

Умеће ратовања је кинески војни трактат кога је у 6. веку п. н. е. написао Сун Цу. Састоји од 13 поглавља (Стратегијске процене, Вођење битке, Планирање опсаде, Формација, Сила, Празнина и Пуноћа, Оружана борба, Прилагођавање, Маневрисање војском, Терен, Девет земљишта, Напад ватром и Шпијуни), свако од којих је посвећено једном аспекту ратовања. Дуго је времена хваљено као најбоље дело војне стратегије и тактике свог времена.

„Умеће ратовања“ се такође сматра једном од најстаријих војних књига на свету. Такође се сматра једним од најутицајнијих књига на војну теорију и пословне стратегије, како на Истоку тако и на Западу. Сун Цу је био први мислилац који је схватио значење положаја у стратегији и да на положај утичу, како објективне околности физичке околине, тако и субјективно мишљење супарника у тој околини. Он је научавао да стратегија није планирање у смислу прављења листе поступака, него да захтева брзе и одговарајуће одговоре на промене околности. Планирање делује у контролисаној околини, али у компетитивној околини планови се сударају стварајући непредвиђене ситуације.

Књигу је на Западу први пут објављена године 1782. у преводу француског језуита Жана Жозефа Марија Амиоа, на чему неки темеље теорије да је утицала на Наполеона,[1] али и на планирање операције Пустињска олуја.[2][3]. Вође као што су су Мао Цедунг, генерал Во Нгујен Ђап и генерал Даглас Макартур су тврдили да су пронашли надахнуће у том делу.

Књига „Умеће ратовања“ се такође примењивала на пословне и менаџерске стратегије.[4][5]

Примене изван војске[уреди]

Умеће ратовања је примењено на многа поља која су изван војске. Највећи део текста говори о томе како се водити рат без стварног улажења у битке: даје савете о томе како надмудрити противника тако да физичка битка није неопходна. Као таква, књига је пронашла примену као водич у обуци за многа конкурентна настојања која не укључују стварну борбу.

Многе пословне књиге су примениле лекције преузете из ове књиге на канцеларијску политику и корпоративну стратегију.[6][7][8] Многе Јапанске компаније имају ову књигу на списку неопходне литературе за њихове кључне руководиоце.[9] Књига је исто тако популарна у западним пословним круговима који наводе њену утилитарну вредност у погледу управљачких пракси. Многи предузетници и руководиоци су у њој нашли инспирацију и савете за успешно деловање у конкурентним пословним ситуацијама. Књига је такође била примењена на подручју образовања.[10]

Дело Умеће ратовања је било предмет правних књига[11] и правних чланка о судском процесу, укључујући тактику преговарања и стратегију суђења.[12][13][14][15]

Умеће ратовања је исто тако нашло примену у свету спорта. Познато је да је NFL тренер Бил Беличик упознат са књигом и да је користио њене поуке у стицању увида у припремама за игре.[16] Тренери аустралијског крикета, као и бразилског фудбала Луиз Фелипе Сколари и Карлос Алберто Парира, примењивали су овај текст. Сколари је захтевао од фудбалска репрезентација Бразила из 2002 да студира овај антички рад током њихове успешне кампање.[17]

Умеће ратовања је често навођено током развоја тактике и/или стратегије у електронским спортовима. Једна од основних књига о е-спорту, „Играј да победиш“ коју је написао Дејвид Сирлин, заправо је само анализа могућих применама идеја из „Умећа ратовања“ у модерним електронским спортовима.

Умеће ратовања је издато 2014. године као пратећа електронска књига за Europa Universalis IV, статегијску игру фирме Paradox Development Studios, са предговором Томаса Јохансона.

Значајни преводи[уреди]

Извори[уреди]

  1. Samuel B. Griffith. [1], Приступљено 27. 4. 2013.
  2. Paul K. Van Riper. [2], Приступљено 27. 4. 2013.
  3. Grant T. Hammond. [3], Приступљено 27. 4. 2013.
  4. 'Art of War for Business Management Strategic Planning', Приступљено 27. 4. 2013.
  5. Floyd, Raymond E. 000100010000[4], Приступљено 27. 4. 2013.
  6. Michaelson, Gerald. "Sun Tzu: The Art of War for Managers; 50 Strategic Rules." Avon, MA: Adams Media, 2001
  7. McNeilly, Mark. "Sun Tzu and the Art of Business : Six Strategic Principles for Managers. New York:Oxford University Press, 1996.
  8. Krause, Donald G. "The Art of War for Executives: Ancient Knowledge for Today's Business Professional." New York: Berkley Publishing Group, 1995.
  9. Kammerer, Peter. "The Art of Negotiation." South China Morning Post (April 21, 2006) pp. 15.
  10. Jeffrey, D (2010). „A Teacher Diary Study to Apply Ancient Art of War Strategies to Professional Development”. The International Journal of Learning. 7 (3): 21—36. 
  11. Barnhizer, David. The Warrior Lawyer: Powerful Strategies for Winning Legal Battles Irvington-on-Hudson, NY: Bridge Street Books, 1997.
  12. Balch, Christopher D., "The Art of War and the Art of Trial Advocacy: Is There Common Ground?" (1991), 42 Mercer L. Rev. 861-873
  13. Beirne, Martin D. and Scott D. Marrs, The Art of War and Public Relations: Strategies for Successful Litigation [5]
  14. Pribetic, Antonin I., "The Trial Warrior: Applying Sun Tzu's The Art of War to Trial Advocacy" April 21, 2007, [6]
  15. Solomon, Samuel H., "The Art of War: Pursuing Electronic Evidence as Your Corporate Opportunity" [7]
  16. „Put crafty Belichick's patriot games down to the fine art of war”. The Sydney Morning Herald. 2005-02-04. 
  17. Winter, Henry (29. 6. 2006). „Mind games reach new high as Scolari studies art of war”. Irish Independent. 

Литература[уреди]

  • Gawlikowski, Krzysztof; Loewe, Michael (1993). „Sun tzu ping fa 孫子兵法”. Ур.: Loewe, Michael. Early Chinese Texts: A Bibliographical Guide. Berkeley: Society for the Study of Early China; Institute of East Asian Studies, University of California, Berkeley. стр. 446—55. ISBN 978-1-55729-043-4. 
  • Graff, David A. (2002). Medieval Chinese Warfare, 300-900. Warfare and History. London: Routledge. ISBN 978-0-415-23955-4. 
  • Griffith, Samuel (2005). Sun Tzu: The Illustrated Art of War. New York: Oxford University Press. 019518999X. 
  • Lewis, Mark Edward (1999). „Warring States Political History”. Ур.: Loewe, Michael; Shaughnessy, Edward. The Cambridge History of Ancient China. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 587—650. ISBN 978-0-521-47030-8. 
  • Mair, Victor H. (2007). The Art of War: Sun Zi's Military Methods. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-13382-1. 
  • Smith, Kidder (1999). „The Military Texts: The Sunzi”. Ур.: de Bary, Wm. Theodore. Sources of Chinese Tradition: From Earliest Times to 1600, Volume 1 (2nd изд.). New York: Columbia University Press. стр. 213—24. ISBN 978-0-231-10938-3. 

Спољашње везе[уреди]