Универзитет Калифорније (Беркли)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Универзитет Калифорније у Берклију
Seal of University of California, Berkeley.svg
Бивша именаУниверзитет Калифорније (1868–1958)
МотоНека буде светло, лат. Fiat lux, енгл. Let there be light
ТипЈавни истражвачки универзитет
Оснивање23. март 1868 (1868-03-23)
Родитељска
институција

Универзитет Калифорније
Ендаумент$4,6 милијарди (2018)[1]
КанцеларКарол Т. Христ
Број студената42.519 (јесен 2018)[2]
Преддипломци30.853 (јесен 2018)[2]
Постдипломци11.666 (јесен 2018)[2]
ЛокацијаБеркли, Калифорнија, САД
КампусУрбани
Укупно 1.232 acres (499 ha)
срж комплекса 178 acres (72 ha)[3] Total land owned 6.679 acres (2.703 ha)[4]
БојеБерклијска плава, Калифорнијско златна[5]
         
АтлетикаNCAA дивизија I FBS
Атлетски надимакЗлатни медведи
МаскотаМедвед Оски
Спортске
афилијације

* Pac-12
Веб-сајтwww.berkeley.edu
University of California, Berkeley logo.svg
Кампус Универзитета Беркли

Универзитет Калифорније у Берклију, такође се назива Кал и Беркли (енгл. University of California, Berkeley)[6][7] је јавни истраживачки универзитет у Берклију, Калифорнија.[7] Најстарији је десет највећих кампуса повезаних у Универзитет Калифорније. Беркли нуди око 300 основних и постдипломских програма у широком спектру дисциплина.[8] Универзитет је основан 1868, када приватни Колеџ Калифорније и јавни пољопривредни, рударстви и машински колеџи ујединили.

Беркли је један од 14 оснивачких чланова Асоцијације америчких универзитета, са 789 америчких долара милиона потрошених на истраживање и развој у фискалној години окончаној 30. јуна 2015.[9][10]. У данашње време, Беркли одржава блиске односе са три Националне лабораторије Министарства енергетике Сједињених ДржаваНационалном лабораторијом Лоренс Беркели, Националном лабораторијом Лоренс Ливермор и Националном лабораторијом Лос Аламос — и дом је многих института, укључујући Истраживачки институт за математичке науке и Лабораторију за свемирске науке.[11] Путем његове партнерске институције Универзитета Калифорније, Сан Франциско (UCSF), Беркли такође нуди заједнички медицински програм при UCSF медицинском центру.[12]

Према подацима из октобра 2018. године, берклијеви алумни, наставно особље и истраживачи имају 107 добитника Новебелове награде, 25 добитника Тјурингове награде, и 14 добитника Филдсове медаље. Они су исто тако освојили 9 Вулфових награда, 45 Макартур признања,[13] 20 Оскара, 19 Пулицерових награда, и 207 Олимпијских медаља (117 златних, 51 сребрних и 39 бронзаних).[14] Године 1930, Ернест Лоренс је изумео циклотрон на Берклију, помоћу кога су истраживачи при УК Беркли заједно са Берклијевом лабораторијом открили или заједнички открили 16 хемијских елемената периодног система – више од било којег другог универзитета на свету.[15][16][17] Током 1940-их, Берклијски физичар Р. Опенхајмер, „отац атомске бомбе”, предводио је пројекат Менхетн којим је креирана прва атомска бомба. Током 1960-их, Беркли је био посебно запажен по Покрету слободног говора као и Антиратном покрету против рата у Вијетнаму, које су предводили његови студенти.[18][19][20] У 21. веку, Беркли је постао један од водећих института у генерисању подузедника и његови бивши ђаци су основали велики број предузећа широм света.[21][22][23][24][25]

Током 2018–19, Беркли је био рангиран као 5. међународно на Академском рангирању Универзитета у свету, 27. у QS светском универзитетском рангирању, 15. на Тајмсовом рангирању светског универзитетског високог образовања, и 4. у извештају агенције U.S. News & World.[26][27][28][29] Он је био рангиран као #9 у 2017. године од стране Индекса часописа Природа, којим се мере највећи доприноси публикацијама објављеним у 82 водећа часописа.[26][27]

Историја[уреди]

Поглед са Сатеровог торња на Меморијалном пропланку на центар Берклија

Оснивање[уреди]

Године 1866, приватни Колеџ Калифорније купио је земљиште које се састоји од садашњег кампуса у Берклију како би га продао у виду подељених парцела ради прикупљања средства. Тај напор није успео да прикупи потребна средства, тако да се приватни факултет спојио са државним Колеџом за пољопривреду, рударство и машинство, да би оформио Универзитет Калифорније, први универзитет у држави са пуним наставним програмом.

По његовом оснивању, у Двинеловом закону (закону Калифорнијске скупштине бр. 583) је наведено да ће „Универзитет у складу са својим устројством, да обезбеди наставу и темељно и комплетно образовање у свим областима науке, књижевности и уметности, индустријским и професионалним активностима, и опште образовање, као и специјализоване курсеве обуке у припреми за занимања”.[28][29]

Референце[уреди]

  1. ^ „Annual Endowment Report” (PDF). University of California, Office of the President. 30. 6. 2018. Приступљено 23. 1. 2018. 
  2. 2,0 2,1 2,2 „UC Berkeley Quick Facts”. UC Berkeley Office of Planning and Analysis. Приступљено 24. 10. 2018. 
  3. ^ „Facts at a glance” (PDF). University of California, Berkeley. новембар 2010. Приступљено 31. 7. 2013. 
  4. ^ University of California Annual Financial Report 11/12 (PDF) (Извештај). University of California. 2012. стр. 12. Приступљено 16. 1. 2015. 
  5. ^ „Primary Palettes”. Berkeley Brand Guidelines. University of California, Berkeley. Приступљено 7. 05. 2017. 
  6. ^ „Trademark Use Guidelines and Requirements” (PDF). University of California, Berkeley. Приступљено 18. 2. 2018. 
  7. 7,0 7,1 „Name”. Berkeley, University of California. 2014. Архивирано из оригинала на датум 7. 4. 2014. Приступљено 24. 03. 2017. 
  8. ^ „History – UC Berkeley”. Berkeley.edu. Приступљено 8. 6. 2012. 
  9. ^ „Rankings by total R&D expenditures”. National Science Foundation. Архивирано из оригинала на датум 13. 1. 2017. Приступљено 19. 1. 2017. 
  10. ^ „Member Institutions and Years of Admission”. Association of American Universities. 2011. 
  11. ^ „UC National Laboratories | UCOP”. www.ucop.edu (на језику: енглески). Приступљено 6. 4. 2018. 
  12. ^ "2017–18 Best Hospitals Honor Roll and Overview" U.S. News & World Report (August 8, 2017)
  13. ^ Maclay, Kathleen (28. 9. 2010). „Two young faculty members named MacArthur "genius" fellows”. Newscenter.berkeley.edu. Приступљено 8. 6. 2012. 
  14. ^ „California Golden Bears Olympians”. calbears.com. Приступљено 23. 8. 2016. 
  15. ^ „Ernest Lawrence's Cyclotron”. www2.lbl.gov. Приступљено 6. 4. 2018. 
  16. ^ „Chemical Elements Discovered at Lawrence Berkeley National Laboratory”. Lbl.gov. 7. 6. 1999. Приступљено 7. 03. 2016. 
  17. ^ „Branding the Elements: Berkeley Stakes its Claims on the Periodic Table”. Cal Alumni Association. Приступљено 7. 03. 2016. 
  18. ^ „Days of Cal | Berkeley in the 60s”. bancroft.berkeley.edu. Приступљено 19. 1. 2017. 
  19. ^ „Berkeley FSM | Free Speech Movement 50th Anniversary”. fsm.berkeley.edu (на језику: енглески). Приступљено 19. 1. 2017. 
  20. ^ „Unforgettable Change: 1960s: Free Speech Movement & The New American Left | Picture This”. picturethis.museumca.org (на језику: енглески). Приступљено 19. 1. 2017. 
  21. ^ „The list of top schools for producing tech entrepreneurs shows how clubby Silicon Valley really is”. Quartz. 1. 9. 2017. 
  22. ^ „In startup sweepstakes, it’s Cal vs. Stanford”. Berkeley News (на језику: енглески). 9. 9. 2016. Приступљено 6. 4. 2018. 
  23. ^ „UC Berkeley third-largest producer of entrepreneurs, report says | The Daily Californian”. The Daily Californian (на језику: енглески). 18. 8. 2013. Приступљено 6. 4. 2018. 
  24. ^ „The University Entrepreneurship Report – Alumni of Top Universities Rake in $12.6 Billion Across 559 Deals”. CB Insights Research (на језику: енглески). 29. 10. 2012. Приступљено 6. 4. 2018. 
  25. ^ „Innovation and Entrepreneurship | Research UC Berkeley”. vcresearch.berkeley.edu (на језику: енглески). Приступљено 6. 4. 2018. 
  26. ^ „10 institutions that dominated science in 2017”. Приступљено 28. 05. 2019. 
  27. ^ „Introduction to the Nature Index”. Приступљено 28. 05. 2019. 
  28. ^ „History of UC Berkeley”. University of California, Berkeley. Архивирано из оригинала на датум 8. 2. 2011. »Founded in the wake of the gold rush by leaders of the newly established 31st state, the University of California's flagship campus at Berkeley has become one of the preeminent universities in the world.« 
  29. ^ Berndahl, Robert (8. 10. 1998). „The Future of Flagship Universities”. University of California, Berkeley. Архивирано из оригинала на датум 7. 2. 2011. 

Литература[уреди]

  • Brechin, Gray (1999). Imperial San Francisco. UC Press Ltd. ISBN 978-0-520-21568-9. 
  • Cerny, Susan Dinkelspiel (2001). Berkeley Landmarks: An Illustrated Guide to Berkeley, California's Architectural Heritage. Berkeley Architectural Heritage Association. ISBN 978-0-9706676-0-1. 
  • Freeman, Jo (2003). At Berkeley in the Sixties: The Education of an Activist, 1961–1965. Indiana University Press. ISBN 978-0-253-21622-9. 
  • Helfand, Harvey (2001). University of California, Berkeley. Princeton Architectural Press. ISBN 978-1-56898-293-9. 
  • Owens, MFEM (2004). America's Best Value Colleges. The Princeton Review. ISBN 978-0-375-76373-1. 
  • Rorabaugh, W. J. (1990). Berkeley at War: The 1960s. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-506667-8. 
  • Frederick Wiseman (Director) (2013). At Berkeley (Motion picture). Zipporah Films. 
  • Wong, Geoffrey (2001). A Golden State of Mind. Trafford Publishing. ISBN 978-1-55212-635-6. 

Спољашње установе[уреди]