Универзитет Корнел

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Корнел.
Не поистовећивати са колеџом Корнел.
Универзитет Корнел
Cornell University
Cornell University seal.svg
лат. Universitas Cornelliana
Мото I would found an institution where any person can find instruction in any study.
Езра Корнел, 1865[1]
Мото (на српском) „Желим установу где свака особа може добити наставу на било којем пољу.”
Тип приватни универзитет / статутарни колеџ[2]
Оснивање 1865. год.; пре 152 године (1865)
Ендаумент 5,76 млрд. долара (2016)[3]
Председник Хантер Р. Ролингс III (привремени)
Марта Е. Полак (наредни)
Проректор Мајкл Котликоф
Административно
особље

1.639 (Итака)
1.235 (Њујорк)
34 (Доха)
Број студената 22.319 (јесен 2016)[4]
Преддипломци 14.566 (јесен 2016)[4]
Постдипломци 7.753 (јесен 2016)[4]
Локација Итака, Њујорк,  САД
42°27′ СГШ; 76°29′ ЗГД / 42.45° СГШ; 76.48° ЗГД / 42.45; -76.48Координате: 42°27′ СГШ; 76°29′ ЗГД / 42.45° СГШ; 76.48° ЗГД / 42.45; -76.48
Кампус мали град
[19 km2 (4.800 acres)]
Новине Cornell Daily Sun
Боје      карнеолска
     бела
     црна[5]
Атлетика Дивизија I NCAA
(Лига бршљана)
Атлетски надимак Big Red
(досл. „Велики црвени”)
Маскота Тачдаун / Big Red Bear (незванична)[6]
Афилијације
Веб-сајт cornell.edu
Cornell University logo.svg

Универзитет Корнел (енгл. Cornell University, IPA/kɔr.ˈnɛl/ kor-NEL) амерички је приватни универзитет Лиге бршљана и федерални ленд-грент докторантски универзитет смештен у Итаки (Њујорк). Основали су га 1865. године Езра Корнел и Ендру Диксон Вајт, с намером да професори и студенти раде на свим пољима која се могу проучавати и остварују доприносе на истима — од класике до науке, од теоријских до примењених грана. Ови идеали, неконвенционални у ондашње време, заслужни су за данашњи мото Корнела — популарни цитат Езре Корнел из 1865. године: „Основао бих институцију где свака особа може наћи инструкције у било којој студији.”[1]

Универзитет је у најширем смислу организован у седам преддипломских колеџа и седам дипломских јединица у свом главном кампусу у Итаки, а сваки колеџ и јединица имају своје стандарде односно критеријуме за упис и готово аутономне тј. међусобно независне академске програме. Универзитет такође управља двама ’сателитским’ медицинским кампусима; један је у граду Њујорку, а други у Граду образовања у Катару.

Корнел је један од три приватна ленд-грент универзитета у САД и једини у Њујорку.[н. 1] Од седам преддипломских колеџа, три су статутарна или уговорна колеџа с подршком државе путем система Државног универзитета у Њујорку (SUNY), укључујући агрикултурне и еколошке колеџе. Од Корнелових дипломских школа само она ветеринарска има материјалну подршку државе. Као ленд-грент колеџ Корнел управља агенцијом CSREES, чији је програм доступан у сваком округу државе Њујорк; годишњи фонд обезбеђује држава Њујорк, за одређене образовне мисије.[7] Кампус Универзитета Корнел у Итаки простире се на 3 km2 (745 acres), али је заправо много већи када се у обзир узму и Ботаничке баште Корнела — тада се говори о површини већој од 17 km2 (4.300 acres); такође, Корнел има и бројне земљишне поседе широм Њујорка.[8]

Од дана када је основан Корнел је био коедукациона, несектаријанска установа, у којој упис није зависио од религије или расе. Корнел броји преко 245.000 живих свршених ученика високе школе, а његов бивши и данашњи факултет са дипломцима укључује 34 Маршалова, 29 Роудсових, 29 Труманових и 7 Гејтсових стипендиста, 54 нобеловца и 14 живих милијардера.[9][10][11] Студентско тело чини преко 14.500 преддипломаца и 7.700 постдипломаца, из свих 50 америчких држава и 122 земље света.[12][13]

Историја[уреди]

Оснивачи Корнела
Езра Корнел
(1807—1874)

Универзитет Корнел је основан 27. априла 1865. године; Сенат државе Њујорк (NYS) признао је универзитет као државну ленд-грент установу. Сенатор Езра Корнел понудио је своју фарму у Итаки као место на којем ће се основати универзитет, те приложио 500.000 долара свог богаства као први ендаумент. Његов сарадник, сенатор и искусни едукатор Ендру Диксон Вајт пристао је да буде први председник. Током наредне три године, Вајт је надгледао изградњу првих двеју зграда; путовао је да би привукао пажњу студената и нашао особље.[14] Универзитет је отворен 7. октобра 1868. године, а следећег дана уписало га је 412 бруцоша.[15]

Корнел се развио као технолошки напредна институција, примењивајући своја истраживања на сопствени кампус али такође улажући напоре и на глобалном нивоу. На пример, 1883. године Корнел је био један од првих универзитетских кампуса који је за осветљење користио струју из динаме на водени погон.[16] Корнел је до 1894. године обухватао колеџе које је финансирала држава, и испуњавао је све статутарне захтеве;[17] такође је имао администрацију за истраживања и проширивање активности које је заједно финансирала држава и федерални програми за спаривање.[18]

Корнел је имао активне дипломце још од првих предавања. Био је један од првих универзитета на којем су се у Управни одбор бирали студенти који дипломирају.[н. 2] Корнел је постао члан Лиге бршљана, чиме је студентски активизам повећан током 1960-их а везано за културне проблеме, грађанска права и опозицију Вијетнамском рату; протести и окупације имале су за резултат оставку председника Корнела и реструктурисање управе универзитета.[22]

Универзитет Корнел је од 2000. године почео да проширује своје међународне програме. Универзитет је 2004. отворио Медицински колеџ Вајл Корнел у Катару (енгл. Weill Cornell Medical College in Qatar).[23] Сарађивао је са институцијама у Индији, Сингапуру и НР Кини.[24][25][26] Бивши председник Џефри Ш. Лиман описао је универзитет са високим међународним профилом као „транснационални универзитет”.[27] Корнел и Станфорд су 9. марта 2004. године положили камен темељац за нови „Центар за премошћавање јаза” (енгл. Bridging the Rift Center), да би се изградио и заједнички руководио центар за образовање на израелско-јорданској граници.[28]

Данас се на универзитету може стећи више од 7.000 различитих звања.[29] Има око 22.000 студената и више од 1.600 професора. Број особља на 14 колеџа и школа је 8.000 (укупно).[12]

Оснивање колеџа/школа
Колеџ/школа Год.
Пољопривреда и биолошке науке 1874
Архитектура, уметност и планирање 1871
Уметности и науке 1865
Бизнис 1946
Инжењеринг 1870
Постдипломске студије 1909
Хотелска администрација 1922
Хумана екологија 1925
Индустријски и радни односи 1945
Право 1887
Медицинске науке 1952
Медицина 1898
Технологија 2011
Ветерина 1894
Рангирање (2016/17)
Национално
ARWU[30] 11
Форбс[31] 29
U.S. News & World Report[32] 15
Washington Monthly[33] 27
Глобално
ARWU[34] 13
QS[35] 16
THEWUR[36] 19
U.S. News & World Report[37] 22

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. Друга два су Масачусетски технолошки институт и јавно финансирани али „приватно управљани” Универзитет у Делаверу.
  2. Повеља универзитета је измењена амандманом од 24. априла 1867. године, када је одређено изабирање дипломаца у Управни одбор;[19] међутим, ова провизија није имплементирана све док 100 студената није дипломирало[20] 1872. године.[21] Одбор надзорника Универзитета Харвард је 1865. године такође увео избор дипломаца.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Cornell University Facts: Motto”. Cornell University. Приступљено 23. 12. 2016. »I would found an institution where any person can find instruction in any study.« 
  2. „Cornell University Mission”. Cornell University. Приступљено 23. 12. 2016. 
  3. „U.S. and Canadian Institutions Listed by Fiscal Year (FY) 2016 Endowment Market Value and Change in Endowment Market Value from FY 2015 to FY 2016” (PDF). National Association of College and University Business Officers and Commonfund Institute. 30. 6. 2016. Приступљено 13. 4. 2017. 
  4. 4,0 4,1 4,2 „Common Data Set 2016” (PDF). Cornell University. јесен 2016. Приступљено 23. 12. 2016. 
  5. „The Brand Book | Cornell University”. Brand.cornell.edu. Приступљено 23. 12. 2016. 
  6. Holmes, Casey (30. 4. 2006). „Wild Cornell Mascot Wreaks Havoc”. Cornell Daily Sun. Приступљено 23. 12. 2016. 
  7. Spitzer, Eliot (14. 9. 2005). „Agreements between state agencies and Cornell University to procure academic services from the statutory or contract colleges administered by Cornell should be regarded as contracts between a state party and a non-state party” (PDF). New York State. стр. 1. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 26. 3. 2009. Приступљено 23. 12. 2016. 
  8. „Cornell University Facilities Services FAQ”. Приступљено 23. 12. 2016. 
  9. „2009–10 Factbook” (PDF). Cornell University. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 12. 2016. Приступљено 23. 12. 2016. 
  10. „Cornell Nobel laureates”. Cornell News Service. Приступљено 23. 12. 2016. 
  11. „Uncle Ezra”. Cornell University. Архивирано из оригинала на датум 25. 5. 2011. Приступљено 23. 12. 2016. 
  12. 12,0 12,1 „Facts about Cornell” (URL). Cornell University. Приступљено 23. 12. 2016. 
  13. „Universities for Billionaire Alumni”. CNBC. Приступљено 23. 12. 2016. 
  14. Becker, Carl L. (1943). Cornell University: Founders and the Founding. Ithaca, N.Y.: Cornell University Press. ISBN 0-8014-9058-8. Приступљено 23. 12. 2016. 
  15. „Cornell University – Facts about Cornell: How old is Cornell?”. Cornell.edu. Архивирано из оригинала на датум 29. 7. 2013. Приступљено 23. 12. 2016. 
  16. „The Early History of District Energy at Cornell University”. Архивирано из оригинала на датум 4. 7. 2007. Приступљено 23. 12. 2016. 
  17. Gelber, Sidney (2001). Politics and Public Higher Education in New York State: Stony Brook: A Case History. New York: P. Lang. стр. 14. ISBN 978-0-8204-4919-7. 
  18. „Cornell University Cooperative Extension About Us”. Архивирано из оригинала на датум 9. 3. 2012. Приступљено 23. 12. 2016. 
  19. Hewett, Waterman Thomas; Holmes, Frank R.; Williams, Lewis A. (1905). Cornell University, a history. 1. University Publishing Society. стр. 278. Приступљено 23. 12. 2016. 
  20. The revised statutes of the State of New York. New York State. 1881. стр. 537. Приступљено 23. 12. 2016. 
  21. Kasson, Frank Hatch; Palmer, Frank Herbert; Palmer, Raymond P. (септембар 1901). Education. 22. Project Innovation. стр. 108—109. Приступљено 23. 12. 2016. 
  22. Downs, Donald Alexander (1999). Cornell '69: Liberalism and the Crisis of the American University. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-3653-6. Приступљено 23. 12. 2016. 
  23. „Cornell Medical College in Qatar”. Cornell University. Архивирано из оригинала на датум 12. 8. 2004. Приступљено 23. 12. 2016. 
  24. „Cornell president joins Indian prime minister to open new chapter in science education”. Cornell News Service. 21. 7. 2005. Приступљено 23. 12. 2016. 
  25. „Hotel School, Singapore university establish joint master's program”. Cornell News Service. 11. 11. 2004. Архивирано из оригинала на датум 16. 7. 2012. Приступљено 23. 12. 2016. 
  26. Friedlander, Blaine (7. 11. 2005). „Rawlings heads to China to sign partnership agreement and deliver keynote address at economic summit in Beijing”. Cornell News Service. Приступљено 23. 12. 2016. 
  27. Jaschik, Scott (13. 6. 2005). „Sudden Departure at Cornell”. Inside Higher Ed. Приступљено 23. 12. 2016. »transnational university« 
  28. Brand, David (9. 3. 2004). „Lehman leads CU group to desert to promote education — and peace”. Архивирано из оригинала на датум 18. 7. 2008. Приступљено 23. 12. 2016. 
  29. „About Cornell University”. Cornell University. Приступљено 23. 12. 2016. 
  30. „Academic Ranking of World Universities 2016: USA”. Shanghai Ranking Consultancy. Приступљено 23. 12. 2016. 
  31. „America's Top Colleges”. Forbes. Приступљено 23. 12. 2016. 
  32. „Best Colleges 2017: National Universities Rankings”. U.S. News & World Report. Приступљено 23. 12. 2016. 
  33. „2016 Rankings – National Universities”. Washington Monthly. Приступљено 23. 12. 2016. 
  34. „Academic Ranking of World Universities 2016”. Shanghai Ranking Consultancy. Приступљено 23. 12. 2016. 
  35. „QS World University Rankings® 2016/17”. Quacquarelli Symonds Limited. Приступљено 23. 12. 2016. 
  36. „World University Rankings 2016/17”. THE Education Ltd. Приступљено 23. 12. 2016. 
  37. „Best Global Universities Rankings: 2017”. U.S. News & World Report LP. Приступљено 23. 12. 2016. 

Спољашње везе[уреди]