Пређи на садржај

Свеучилиште у Загребу

Координате: 45° 48′ 38.42″ N 15° 58′ 12.35″ E / 45.8106722° С; 15.9700972° И / 45.8106722; 15.9700972
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Универзитет у Загребу)
Свеучилиште у Загребу
лат. Universitas Studiorum Zagrabiensis
Типдржавни
Оснивање23. септембар 1669.; пре 355 година (1669-09-23)
ОснивачЛеополд I
РекторСтјепан Лакушић
Академско особље7.963 (2012)
Број студената72,480 (2015)
Постдипломци7.243 (2007)
Докторанди842 (2007)
Број факултета29
Број академија3
ЛокацијаЗагреб, Хрватска
КампусШири део града и центар
Боје  плава
АфилијацијеЕАС
Веб-сајтwww.unizg.hr

Свеучилиште у Загребу је државни универзитет у Загребу. Други је универзитет по старости у Хрватској, основан након Свеучилишта у Задру,[1] као и универзитет са најдужим континуираним радом[2] и један од најстаријих универзитета у Европи.[3]

Његова историја почиње 23. септембра 1669. године када су Повељом цара Светог римског царства и угарско-хрватског краља Леополда I признати статус и повластице универзитетске установе тадашњој језуитској[4] Академији у слободном краљевском граду Загребу.

Историја

[уреди | уреди извор]
Зграда Ректората и Правног факултета

Од 1692. године Филозофски студиј у Загребу почиње и формално-правно да делује као Neoacademia Zagrabiensis[5] — јавноправна високошколска установа. Академија је остала у рукама језуита[6] више од једног века, до 1773. године, када је папа Климент XIV распустио тај ред. Године 1776. царица и краљица Марија Терезија је декретом основала Краљевску академију знаности (Regia scientiarum academia)[7] са три студија или факултета: Филозофским, Богословним и Правним.

Иако су се организациони облици мењали, до 1874. године она је остала највиша школска установа у Хрватској и Славонији. На подстицај великог мецене хрватске просвете, културе и уметности бискупа Јосипа Јураја Штросмајера Хрватски сабор је 1861. године донио законску основу о Свеучилишту у Загребу.

У вријеме свога боравка у Загребу 1869. године цар Фрањо Јосиф I потписао је законски чланак који је 5. јануара 1874.[8] године добио владареву санкцију. На темељу тог чланка је 19. октобра 1874. године свечано отворен модеран универзитет у Загребу. Званично се звао 1875. године Свеучилиште Фрање Јосипа.[9] У његовом саставу су тада дјеловала четири факултета: Правни, Богословни, Филозофски и Медицински. Група српских студената која је створила Друштво за потпомагање сиромашних Срба ђака покренула је 1894. часопис Омладина под уредништвом Петра Белобрка. Тај мјесечник је први студентски часопис на Свеучилишту у Загребу.[10] Штампан је ћирилицом [11], а у чланку Двије књиге за народ се оспорава Хрватима да Свеучилиште зову хрватским именом, јер истим правом, удјелом у финансирању, може се звати и Српско свеучилиште.[12] Срби су тражили и да се уведе катедра за српску историју и књижевност.[13] Прва жена која је ту докторирала била је Српкиња Милица пл. Богдановић, 1907. године. Тема доктората је била Цар Јулијан Апостата према хришћанству.[14][15]

Прва два факултета су већ била организована: Правни у оквиру бивше Правословне академије, а Богословни у оквиру сјеменишта. Филозофски факултет је свој рад започео академске године 1874/1875. У његовом саставу је у почетку деловало шест катедари (за филозофију, општу историју, хрватску историју, словенску филологију, класичну латинску филологију и класичну грчку филологију). Из катедри су се постепено развијала одељења, односно одсеци као сложеније научно-наставне јединице с више катедари.

До данас је на Свеучилишту у Загребу дипломирало више од 200.000 студената, магистрирало више од 18.000 и докторирало више од 8.000 постдипломаца.[16] На Свеучилишту у Загребу, научно-наставни и уметнички рад се обавља на 29 факултета, 3 уметничке академије, стручној - Учитељској академији и универзитетском студију - Хрватским студијима. При универзитету делује 33 политехникума.

Факултети

[уреди | уреди извор]

Академије

[уреди | уреди извор]

Универзитетски центар

[уреди | уреди извор]
  • 1874. — 1875. — Матија Месић
  • 1875. — 1876. — Стјепан Спевец
  • 1876. — 1877. — Антон Кржан
  • 1877. — 1878. — Косто Војновић
  • 1878. — 1879. — Фрањо Маикснер
  • 1879. — 1880. — Фрањо Ивековић
  • 1880. — 1881. — Александар Брешченски
  • 1881. — 1882. — Фрањо Марковић
  • 1882. — 1883. — Феликс Сук
  • 1883. — 1884. — Блаж Лорковић
  • 1884. — 1885. — Ђуро Пилар
  • 1885. — 1886. — Густав Барон
  • 1886. — 1887. — Фрањо Врбанић
  • 1887. — 1888. — Тадија Смичиклас
  • 1888. — 1889. — Антун Франки
  • 1889. — 1890. — Лука Марјановић
  • 1890. — 1891. — Натко Нодило
  • 1891. — 1892. — Иван Бујановић
  • 1892. — 1893. — Јосип Пливерић
  • 1893. — 1894. — Винко Дворжак
  • 1894. — 1895. — Антун Мауровић
  • 1895. — 1896. — Фрањо Спевец
  • 1896. — 1897. — Армин Павић
  • 1897. — 1898. — Јурај Дочкал
  • 1898. — 1899. — Јосип Шиловић
  • 1899. — 1900. — Ђуро Арнолд
  • 1900. — 1901. — Рудолф Вимер
  • 1901. — 1902. — Фрањо Врбанић
  • 1902. — 1903. — Вјекослав Клаић
  • 1903. — 1904. — Иван Бујановић
  • 1904. — 1905. — Јосип Пливерић
  • 1905. — 1906. — Антун Хеинз
  • 1906. — 1907. — Антун Бауер
  • 1907. — 1908. — Миливој-Клемент Мауровић
  • 1908. — 1909. — Густав Јанечек
  • 1909. — 1910. — Јосип Воловић
  • 1910. — 1911. — Јулије Рорауер
  • 1911. — 1912. — Јулије Домац
  • 1912. — 1913. — Јосип Пазман
  • 1913. — 1914. — Едо Ловрић
  • 1914. — 1915. — Ђуро Корблер
  • 1915. — 1916. — Фран Барац
  • 1916. — 1917. — Ернест Милер
  • 1917. — 1918. — Јулије Голик
  • 1918. — 1919. — Иван Ангело Руспини
  • 1919. — 1920. — Ладислав Полић
  • 1920. — 1921. — Карло Радоничић
  • 1921. — 1922. — Владимир Варићак
  • 1922. — 1923. — Ђуро Ненадић
  • 1923. — 1924. — Стјепан Цимерман
  • 1924. — 1925. — Ладислав Полић
  • 1925. — 1926. — Драго Перовић
  • 1926. — 1928. — Ернест Милер
  • 1928. — 1932. — Јосип Белобрк
  • 1932. — 1933. — Алберт Базала
  • 1933. — 1935. — Ђуро Стипетић
  • 1935. — 1937. — Станко Хондл
  • 1937. — 1938. — Едо Ловрић
  • 1938. — 1940. — Андрија Живковић
  • 1940. — 1943. — Стјепан Ившић
  • 1943. — 1944. — Божидар Шпишић
  • 1944. — 1945. — Стјепан Хорват
  • 1945. — 1946. — Андрија Штампар
  • 1946. — 1947. — Грга Новак
  • 1947. — 1949. — Андрија Мохоровичић
  • 1949. — 1950. — Марко Костренчић
  • 1950. — 1951. — Антун Барац
  • 1951. — 1952. — Фрањо Бошњаковић
  • 1952. — 1953. — Теодор Варићак
  • 1953. — 1954. — Жељко Марковић
  • 1954. — 1956. — Хрвоје Ивековић
  • 1956. — 1958. — Зоран Бујаш
  • 1958. — 1960. — Маријан Хорват
  • 1960. — 1963. — Владимир Сердар
  • 1963. — 1966. — Славко Мацарол
  • 1966. — 1968. — Јаков Сиротковић
  • 1968. — 1972. — Иван Супек
  • 1972. — 1976. — Предраг Враницки
  • 1976. — 1978. — Драго Грденић
  • 1978. — 1982. — Иван Јурковић
  • 1982. — 1986. — Звонимир Крајина
  • 1986. — 1988. — Владимир Стипетић
  • 1988. — 1990. — Звонимир Шепаровић
  • 1990. — 1998. — Маријан Шуњић
  • 1998. — 2002. — Бранко Јерен
  • 2002. — 2006. — Хелена Јасна Менцер
  • 2006. — 2014. — Алекса Бјелиш
  • 2014. — 2022. — Дамир Борас
  • 2022. — данас — Стјепан Лакушић

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ (језик: хрватски)-Задарски свеучилишни град од 1396.
  2. ^ (језик: енглески)-Задар најстарији од 1396, а загребачки има најстарији континуитет рада. Архивирано на сајту Wayback Machine (23. фебруар 2014)
  3. ^ „Свеучилиште у Загребу убраја се међу старија у Европи”. Архивирано из оригинала 22. 02. 2014. г. Приступљено 15. 02. 2014. 
  4. ^ (језик: енглески)-http://www.homeinzagreb.com/national-and-university-library/
  5. ^ (језик: хрватски)-Neoacademia Zagrabiensis Архивирано на сајту Wayback Machine (23. фебруар 2014)
  6. ^ (језик: хрватски)-Теологију су предавали Исусовци Архивирано на сајту Wayback Machine (23. фебруар 2014)
  7. ^ (језик: хрватски)-Марија Терезија основала академију Архивирано на сајту Wayback Machine (22. фебруар 2014)
  8. ^ (језик: хрватски)-http://www.hr/hrvatska/znanost/sveucilista/zagreb
  9. ^ Стојановић 2015, стр. 208.
  10. ^ Артуковић 2001, стр. 32.
  11. ^ Артуковић 2001, стр. 121.
  12. ^ Артуковић 2001, стр. 123.
  13. ^ Артуковић 2001, стр. 297.
  14. ^ Вишњић, Чедомир (2013). Србобран 1901.-1914. - Српско коло 1903. - 1914., pp. 382. Загреб, Београд: СКД Просвјета, Службени Гласник. 
  15. ^ Србобран, бр. 127., 8.(21.) јуна 1907., Dr. phil. Милица пл. Богдановић. Загреб. 1907. 
  16. ^ О Загребу, Приступљено 25. 4. 2013.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

45° 48′ 38.42″ N 15° 58′ 12.35″ E / 45.8106722° С; 15.9700972° И / 45.8106722; 15.9700972