Универзитет у Крагујевцу
 Грб | |
| Тип | државни |
|---|---|
| Оснивање | 21. мај 1976. год. |
| Ректор | Ненад Филиповић |
| Број студената | 15.561 (2022/23)[1] |
| Локација | Крагујевац, Србија 44° 01′ 24.3″ N 20° 55′ 19.1″ E / 44.023417° С; 20.921972° И |
| Веб-сајт | www |
Универзитет у Крагујевцу је државни универзитет у Крагујевцу. Најстарија је и највећа високошколска установа у Шумадији и западној Србији.
Универзитет интегрише функције свих факултета и организационих јединица у свом саставу, тако што спроводи јединствену политику, чији је циљ стално унапређење делатности високог образовања, односно унапређење квалитета наставе, усавршавање научноистраживачког и уметничког подмлатка, увођење студената у научноистраживачки рад, као и стварање материјалних услова за рад и развој Универзитета.
Студенти Универзитета у Крагујевцу имају на располагању пет домова — два у Крагујевцу и по један у Ужицу, Чачку и Краљеву, где може боравити преко 1.400 студената. Студентима је такође на располагању и Универзитетска библиотека у Крагујевцу.[2][3]
Историја[уреди | уреди извор]
Универзитет у Крагујевцу настао је на темељима Лицеја тадашње Кнежевине Србије, прве високошколске институције у модерној Србији. Указом кнеза Милоша Обреновића од 1. јула 1838. године, оснива се Лицеј, а за ректора Лицеја у Крагујевцу постављен је Атанасије Николић, школовани инжењер, професор математике, земљомерија и начертанија.
У то време Србија је, по првом попису становништва из 1834. имала само 678.192 углавном неписмених и сеоских становника, који су се бавили земљорадњом. Основних школа је било 72, са 2.514 ђака, од којих 26 плаћа држава. Остале школе су биле општинске или приватне, а обавезност основне наставе није постојала.
У години када је основан Лицеј, па и 1839. када је одвојен од Гимназије, у Србији нису постојали закони о образовању, већ шта ће се и како предавати, зависило је од министарства просвете, самих наставника и Упутства министарства из 1838. године да се гимназијама да хуманистички карактер.
Оснивању савременог Универзитета у Крагујевцу претходила су два одељења Економског и Машинског факултета Универзитета у Београду, која су почела са радом крајем 1960. године. У састав Универзитета у Крагујевцу улазе: Економски, Машински, Правни, Природно-математички и Педагошко-технички факултет и два научноистраживачка института: Институт за стрна жита и Институт за воћарство и виноградарство.
Универзитет у Крагујевцу данас у свом саставу има 12 акредитованих факултета са статусом правног лица, дозволама за рад, који се налазе у 6 градова централне Србије: Крагујевцу, Чачку, Јагодини, Краљеву, Ужицу и Врњачкој Бањи. У саставу се такође налази и Универзитетска библиотека у Крагујевцу као библиотека опште научног карактера, чија је делатност у функцији наставно-научних и истраживачких процеса на Универзитету.[4]
Организација[уреди | уреди извор]
Факултети[уреди | уреди извор]
Укупно шест факултета Универзитета у Крагујевцу налази се у граду Крагујевцу и додатних шест у четири околна места. Испод су наведени подаци факултети Универзитета у Крагујевцу о месту, академском особљу и броју студената за школску 2020/21:[5][6]
| Факултет | Место | Академско особље | Број студената |
|---|---|---|---|
| Економски факултет | Крагујевац | 69 | 2.139 |
| Факултет медицинских наука | Крагујевац | 312 | 2.004 |
| Факултет инжењерских наука | Крагујевац | 84 | 1.583 |
| Факултет техничких наука | Чачак | 97 | 1.563 |
| Филолошко-уметнички факултет | Крагујевац | 212 | 1.541 |
| Природно-математички факултет | Крагујевац | 187 | 1.528 |
| Правни факултет | Крагујевац | 49 | 1.279 |
| Факултет педагошких наука | Јагодина | 51 | 856 |
| Факултет за хотелијерство и туризам | Врњачка Бања | 34 | 603 |
| Факултет за машинство и грађевинарство | Краљево | 45 | 491 |
| Педагошки факултет | Ужице | 32 | 370 |
| Агрономски факултет | Чачак | 40 | 222 |
| Укупно | 1.212 | 14.179 | |
Центри[уреди | уреди извор]
Поред факултета, Универзитет у Крагујевцу чине и научноистраживачки центри, међу којима су:
- Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу
- Универзитетски информатички центар
- Центар за развој каријере и саветовање студената
- Центри изврсности Универзитета у Крагујевцу
- Центар за немачке и европске студије
- Центар за доживотно учење
- Центар за трансфер знања
- Кооперативни тренинг-центар
- Креативни центар
- Канцеларија за пословну подршку
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Уписани студенти, 2022/2023. школска година”. stat.gov.rs (на језику: српски). Statistical Office of the Republic of Serbia. 26. 6. 2023. Приступљено 26. 6. 2023.
- ^ „КОНКУРС ЗА ПРИЈЕМ СТУДЕНАТА ВИСОКОШКОЛСКИХ УСТАНОВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У УСТАНОВЕ ЗА СМЕШТАЈ И ИСХРАНУ СТУДЕНАТА ЗА ШКОЛСКУ 2019/2020. ГОДИНУ” (PDF). mpn.gov.rs (на језику: српски). Приступљено 22. 12. 2019.
- ^ „STUDENTSKI DOM KRALJEVO”. domkraljevo.rs. Приступљено 22. 12. 2019.
- ^ „About University”. University of Kragujevac. Приступљено 2016-11-26.
- ^ „City Tourist Organization Kragujevac”. City Tourist Organization Kragujevac. Приступљено 2016-12-06.
- ^ „Високо образовање 2020/2021.” (PDF). stat.gov.rs (на језику: српски). Statistical Office of Serbia. Приступљено 23. 12. 2021.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Опште | |
|---|---|
| Народне библиотеке | |
