Универзитет у Новом Саду

Из Википедије, слободне енциклопедије
Универзитет у Новом Саду
Rektorat UNS.jpg
Факултет техничких наука
Тип државни
Оснивање 28. јуна 1960.
Ректор проф. др Душан Николић
Број запослених 5.097
Наставно особље 3.711
Број студената 50.358
Број факултета 14
Локација Нови Сад,  Србија
Веб-сајт Универзитет у Новом Саду
Unins.svg

Универзитет у Новом Саду је образовна, научна и уметничка установа чији је оснивач Република Србија. Универзитет је смештен у Новом Саду, другом по величини граду у Србији. Основан је 28. јуна 1960, са више од 50.000 студената и 5.000 запослених на 14 факултета и два института смештених у четири историјска универзитетска града: Новом Саду, Суботици, Зрењанину и Сомбору. Спада у ред такозваних комплетних или свеобухватних универзитета, који су карактеристични по томе што покривају скоро све области науке и високог образовања.[1]

Историјат[уреди]

Темељи високог образовања на простору данашње Аутономне покрајине Војводине и Србије у целини, постављени су око 1740. године, оснивањем Висарионовог колегијума (Collegium Vissariono-Pawlovicsianum Petrovaradinense) у Новом Саду.[2][3] Међу најзначајнијим претечама данашњег новосадског универзитета су Норма - школа за образовање српских учитеља, основана 1778. године у Сомбору и Препарандија основана 1812, године у Сентандреји, чије је седиште 1816. године пресељено у Сомбор.[4] Значајнију улогу у развоју научне мисли од 19. века имала је Матица српска - најстарија културна и научна институција српског народа, основана 1826. године у Пешти, која је 1864. године пресељена у Нови Сад. Развоју правне науке и правног образовања на простору данашње Војводине посебно је допринео Правни факултет у Суботици, основан 1920. године.[5]

Народна скупштина Републике Србије донела је Закон о оснивању Универзитета у Новом Саду 1960. године.[6] Раније основани факултети повезани су у јединствену новосадску академску заједницу.[7]

Организација Универзитета у Новом Саду[уреди]

Универзитет се налази у централном кампусу, површине 259,807 m², на обали Дунава, у непосредној близини Петроварадинске тврђаве изграђене у 18. веку и старог градског језгра. Поред административне зграде Универзитета, у универзитетском кампусу налазе се факултети, Студенски центар са два студентска дома и Завод за заштиту здравља студената. Од 14 факултета који чине Универзитет у Новом Саду, 9 факултета има седиште у Новом Саду, од којих је 7 смештено у универзитетском парку: Филозофски, Пољопривредни, Технолошки, Правни, Факултет техничких наука, Природно-математички и Факултет за физичку културу, док се Медицински факултет налази у кругу Клиничког центра, а Академија уметности на Петроварадинској тврђави. Три факултета имају седиште у Суботици, један факултет у Зрењанину и један у Сомбору. На Универзитету у Новом Саду је од 2016. године седиште Заједнице државних универзитета Србије, у чијем саставу су сви универзитети чији је оснивач држава, као и седиште Докторске школе математике, која на националном нивоу повезује водеће математичаре са више универзитета у Републици Србији.


Значајну улогу има и Центар за стратегијске и напредне студије који је основан 2016. године.

Факултети у саставу Универзитета у Новом Саду[уреди]

# Година оснивања Факултет Локација Град
1 1954. Филозофски факулет Централни кампус Нови Сад
2 1954. Пољоприведни факултет Централни кампус Нови Сад
3 1959. Правни факултет Централни кампус Нови Сад
4 1959. Технолошки факултет Централни кампус Нови Сад
5 1960. Економски факултет Суботица, са одељењима у Новом Саду и Бујановцу
6 1960. Факултет техничких наука Централни кампус Нови Сад
7 1960. Медицински факултет Клинички центар Нови Сад
8 1969. Природно-математички факултет Централни кампус Нови Сад
9 1974. Академија уметности Петроварадинска тврђава Нови Сад
10 1974. Грађевински факултет Суботица
11 1974. Технички факултет Михајло Пупин Зрењанин
12 1974. Факултет спорта и физичког васпитања Централни кампус Нови Сад
13 1993. Педагошки факултет, до 2006. звао се Учитељски факултет Сомбор
14 2006. Учитељски факултет на мађарском наставном језику Суботица

Институти у саставу Универзитета у Новом Саду[уреди]

У саставу Универзитета у Новом Саду су и два института.[8]

  • Институт за низијско шумарство и животну средину (1958. године)
  • Научни институт за прехрамбене технологије (2007. године)

Унутрашња организација Универзитета и управљање[уреди]

Поред факултета, који су у саставу Универзитета, структуру унутрашње организације Универзитета чине:

  • Ректорат
  • Секретаријат
  • Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и развојна истраживања за потребе привреде - АЦИМСИ
  • Централна библиотека
  • Центар за информационе технологије - ЦИТ-УНС.

Специјализоване студентске службе и сервиси[уреди]

Студентима Универзитета у Новом Саду су на располагању специјализоване службе које обезбеђују здравствену заштиту, смештај и исхрану. Здравствене услуге пружа Завод за здравствену заштиту студената у оквиру којег постоје специјализоване амбуланте, саветовалишта и одељења лабораторијске дијагностике. Смештај и исхрану обезбеђује Студентски центар. Ниво услуга одговара стандардима који су прихваћени у развијеним европским државама.

Студије[уреди]

У оквиру Универзитета реализује се готово 400 акредитованих студијских програма на нивоу основних, мастер, специјалистичких и докторских студија, чији су носиоци факултети и универзитетски центри за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије. Савремени студијски програми прате развој науке. Значајну улогу у перманентном усавршавању тих програма, сем факултета и центара, имају и два научна института.[1]

Наука[уреди]

Универзитет у Новом Саду има развијену научну инфраструктуру и снажан иновативни потенцијал. На Универзитету је формирано око 250 лабораторија. У оквиру Универзитета има више акредитованих центара изврсности.

Библиотеке[уреди]

Централна библиотека и библиотеке факултета и института располажу богатим књижним фондовима који покривају све релевантне научне области и омогућују приступ великим електронским базама података. На основу посебног споразума о сарадњи, истраживачима, професорима и студентима доступна је и Библиотека Матице српске, најстарија национална, научна и културна институција, основана 1826. године, у којој се налази више од 3.000.000 публикација.

Технолошки парк[уреди]

Посебан значај за јачање иновативности има Технолошки парк Универзитета у Новом Саду. Уз подршку Факултета техничких наука и других чланица Универзитета, формирано је 140 start-up и spin-off компанија, углавном у IT сектору, које запошљавају младе инжењере са Универзитета у Новом Саду. Неке од њих раде пројекте за велике светске компаније и допринеле су томе да Нови Сад у међународним оквирима постане познат као софтверска долина. Многи пројектни тимови, као и појединци са Универзитета, добитници су међународних и националних признања за технолошке иновације остварене у оквиру рада Универзитета.[1]

BioSens институт[уреди]

BioSens институт основан је у оквиру Факултета техничких наука. Европска унија прогласила је Институт за једну од 30 научноистраживачких институција с највећим потенцијалом у Европи у области биотехнологија, а његов пројекат ANTARES је најбоље рангиран у Европи у оквиру програма Хоризонт 2020 у 2016. години.[9]

Ректори Универзитета у Новом Саду[уреди]

  • Проф. др Лазар Стојковић (мандатни период 1960–1963)
  • Проф. др Тоша Тишма (мандатни период 1963–1967)
  • Проф. др Драгољуб Димковић (мандатни период 1967–1971)
  • Проф. др Петар Дрезгић (мандатни период 1971–1975)
  • Проф. др Славко Боројевић (мандатни период 1975–1977)
  • Проф. др Богољуб Станковић (мандатни период 1977–1979)
  • Проф. др Душан Јакшић (мандатни период 1979–1983)
  • Проф. др Зоран Стојановић (мандатни период 1983–1987)
  • Проф. др Драгутин Зеленовић (мандатни период 1987–1989)
  • Проф. др Јеврем Јањић (мандатни период 1989–1991)
  • Проф. др Драгослав Херцег (мандатни период 1991–1996)
  • Проф. др Олга Хаџић (мандатни период 1996–1998)
  • Проф. др Светолик Аврамов (мандатни период 1998–2000)
  • Проф. др Фуада Станковић (мандатни период 2001–2004)
  • Проф. др Радмила Маринковић-Недучин (мандатни период 2004– 2009)
  • Проф. др Мирослав Весковић (мандатни период 2009–2014)
  • Проф. др Душан Николић (мандатни период 2014 - у току)

Резултати студената на европским и светским такмичењима[уреди]

Студенти Универзитета у Новом Саду постижу изузетне резултате у многим областима. Тимови Правног факултета годинама су међу најбољима у Европи. Године 2009. освојили су прво место на такмичењу у симулацији суђења, које је у Хагу, у Међународном суду правде, организовао Универзитет у Лајдену.


Студенти Факултета техничких наука, који настављају традицију познате Југословенске школе роботике, годинама су међу најбољима у Европи. Остварили су велики успех 2016. године на ЕУРОБОТ такмичењу у Паризу освајањем трећег места.[10]


Студенти Академије уметности и Факултета спорта и физичког васпитања освајају бројне награде на националним и међународним такмичењима.


Академско културно-уметничко друштво Универзитета у Новом Саду Соња Маринковић познато је по успешним наступима на фестивалима у земљи и иностранству. Његов оркестар хармоника је 2013. године освојио прво место на светском такмичењу у Инсбруку (Аустрија) и сматра се једним од најбољих у Европи.[11]

Међународна сарадња[уреди]

Универзитет у Новом Саду сарађује са институцијама које припадају јединственом научном и образовном простору Европе као и другим деловима света. Сарадња је заснована на бројним билатералним и мултилатералним споразумима.[12]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Универзитет у Новом Саду”. Званичан веб сајт. Приступљено 6. 11. 2017. 
  2. "Сведоџба ‘содалса Теодора Нешича’ из 1743", Марко Протић у: Гласник Историског друштва у Новом Саду, 1936, књ. IX, св. 1 и 2. стр. 94.
  3. Присутност трансценденције, Богољуб Шијаковић, Службени гласник Београд, (2013). стр. 230-232
  4. „Историјат Педагошког факултета у Сомбору”. Сомбор. Приступљено 3. 11. 2017. 
  5. "Вековна традиција" у: 40 година Универзитета у Новом Саду (2960-2000), Универзитет у Новом Саду, Нови Сад, (2000). стр. 9.
  6. "Закон о оснивању Универзитета у Новом Саду" у: Службени гласник НР Србије, 1960, бр. 29
  7. "Оснивање и развој Универзитета" у: 40 година Универзитета у Новом Саду (2960-2000), Универзитет у Новом Саду Нови Сад, (2000). стр. 11.
  8. Институти uns.ac.rs
  9. „BioSense институт”. Званичан веб сајт. Приступљено 12. 11. 2017. 
  10. „Резултати такмичења ЕУРОБОТ”. Eurobot - International Students Robotic Contest. Приступљено 12. 11. 2017. 
  11. „Награде Академског културно-уметничког друштва Соња Маринковић. Академско културно-уметничко друштво Унивезитета у Новом Саду "Соња Маринковић". Приступљено 12. 11. 2017. 
  12. „Стратегија интернационализације Универзитета у Новом Саду”. Универзитет у Новом Саду. Приступљено 12. 11. 2017. 

Спољашње везе[уреди]