Универзитет у Новом Саду

Из Википедије, слободне енциклопедије
Универзитет у Новом Саду
Rektorat UNS.jpg
Ректорат Новосадског универзитета
Тип државни
Оснивање 28. јуна 1960.
Ректор др Душан Николић
Број запослених 5.097
Наставно особље 3.711
Број студената 50.358
Број факултета 14
Локација Нови Сад,  Србија
Веб-сајт www.uns.ac.rs
Unins.svg

Универзитет у Новом Саду је универзитет смештен у Новом Саду, главном граду Аутономне покрајине Војводине и другом по величини граду у Србији. Основан је 28. јуна 1960. Данас се састоји из 14 факултета смештених у четири велика града Аутономне покрајине Војводине: Новом Саду, Суботици, Зрењанину и Сомбору. Универзитет у Новом саду је други по величини међу шест државних универзитета у Србији.

Оснивање Универзитета[уреди]

Универзитет у Новом Саду је основан 28. јуна 1960. године и обухвата факултете који су лоцирани у четири града АП Војводине: Нови Сад, Суботица, Зрењанин, Сомбор.

Универзитет чине, по редоследу оснивања, следећи факултети:

Седиште Универзитета[уреди]

За више информација погледајте: Универзитетски кампус у Новом Саду

Универзитет се налази у универзитетском кампусу, површине 259,807 m², на левој обали Дунава, у непосредној близини центра града Новог Сада. Поред административне зграде Универзитета, у универзитетском кампусу налазе се факултети, студенски центар са два студентска дома и централним студенским рестораном, хотел са апартманима за привремени смештај младих наставника и сарадника, Завод за заштиту здравља студената, спортско – рекреативни садржај и многе научне, стручне, културне, инофрмативне, спортске и сличне студенске организације, као и веома леп студентски трг.

Од 14 факултета који чине Универзитет у Новом Саду, 9 факултета има седиште у Новом Саду, од којих је 7 смештено у универзитетском парку: Филозофски, Пољопривредни, Технолошки, Правни, Факултет техничких наука, Природно-математички и Факултет за физичку културу, док се Медицински факултет налази у кругу Клиничког центра, а Академија уметности на Петроварадинској тврђави.

У саставу Универзитета су и 5 факултета који немају седиште у Новом Саду: Економски, Грађевински факултет и Учитељски факултет на мађарском наставном језику имају седиште у Суботици, Технички факултет „Михајло Пупин“ у Зрењанину, а Педагошки факултет у Сомбору.

Организација Универзитета и управљање[уреди]

Поред факултета који су у саставу Универзитета, структуру унутрашње организације Универзитета чине: 1) Ректорат 2) Секретаријат 3) Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и развојна истраживања за потребе привреде - АЦИМСИ 4) Централна библиотека 5) Центар за информационе технологије - ЦИТ-УНС.

Органи управљања на Универзитету су ректор и Савет Универзитета. Стручни орган Универзитета је Наставно-научно веће. Помоћни органи Наставно-научног већа су: Савет експерата за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије, стручна већа универзитетских центара, комисије и одбори за поједина питања наставе и научног рада. Ректору у раду помажу проректори и генерални секретар Универзитета. Ради разматрања и заузимања ставова о питањима из свог делокруга, као и ради остваривања међусобне сарадње, координације и усклађивања рада факултета, ректор формира Колегијум Универзитета као саветодавно тело. Колегијум чине ректор, проректори, генерални секретар и декани свих факултета који чине Универзитет. Стручне послове Универзитета и заједничке стручне послове за Универзитет и факултете обављају запослени у Секретаријату Универзитета.

У оквиру Универзитета организовани су: Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања, Универзитетски центри за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања, Централна библиотека и Академска рачунарска мрежа Универзитета.

Ректори Универзитета у Новом Саду[уреди]

  • Проф. др Лазар Стојковић (мандатни период 1960–1963)
  • Проф. др Тоша Тишма (мандатни период 1963–1967)
  • Проф. др Драгољуб Димковић (мандатни период 1967–1971)
  • Проф. др Петар Дрезгић (мандатни период 1971–1975)
  • Проф. др Славко Боројевић (мандатни период 1975–1977)
  • Проф. др Богољуб Станковић (мандатни период 1977–1979)
  • Проф. др Душан Јакшић (мандатни период 1979–1983)
  • Проф. др Зоран Стојановић (мандатни период 1983–1987)
  • Проф. др Драгутин Зеленовић (мандатни период 1987–1989)
  • Проф. др Јеврем Јањић (мандатни период 1989–1991)
  • Проф. др Драгослав Херцег (мандатни период 1991–1996)
  • Проф. др Олга Хаџић (мандатни период 1996–1998)
  • Проф. др Светолик Аврамов (мандатни период 1998–2000)
  • Проф. др Фуада Станковић (мандатни период 2001–2004)
  • Проф. др Радмила Маринковић-Недучин (мандатни период 2004– 2009)
  • Проф. др Мирослав Весковић (мандатни период 2009–2014)
  • Проф. др Душан Николић (мандатни период 2014 - у току)

Наставници, сарадници и истраживачи[уреди]

Наставу на Универзитету и факултетима изводе наставници и сарадници изабрани у звања утврђена законом. Научну и уметничку делатност обављају истраживачи изабрани у истраживачка и научна звања која су утврђена законом и уметнички сарадници. На Универзитету се стиче специјализација, магистратура и докторат наука из интердисциплинарних и мултидисциплинарних научних области и додељује почасни докторат наука. Ректор Универзитета промовише докторе наука који су докторат стекли на Универзитету и факултетима. Посебну пажњу Универзитет посвећује наставном и научном подмлатку. Да би створио што боље услове за рад и развој, Универзитет обезбеђује привремени смештај за око 150 младих наставно-научних радника са породицима у два наменски изграђена објекта.

Универзитет у Новом Саду је образовна, научна и уметничка установа. Оснивач Универзитета је Република Србија. Универзитет послује средствима у државној својини. Делатност, организација и управљање, као и начин финансирања Универзитета уређени су Статутом Универзитета у складу са законом. Универзитет и факултети у његовом саставу имају образовну и научну аутономију.


Спољашње везе[уреди]