Универзитет у Приштини (Косовска Митровица)
.svg){kind=logo} | |
| лат. Universitas Studiorum Prishtiniensis | |
| Тип | државни |
|---|---|
| Оснивање | 1999. год. (дефакто) 18. новембар 1969. год. (званично) |
| Ректор | Здравко Витошевић |
| Академско особље | 690 (2020/21)[1] |
| Административно особље | 357 (2020/21)[1] |
| Број студената | 9.314 (2020/21)[1] |
| Локација | Косовска Митровица, Србија 44° 49′ 06″ С; 20° 27′ 27″ И / 44.818441° С; 20.457422° И |
| Веб-сајт | www |
Универзитет у Приштини је државни универзитет у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици. Представља једину институцију високог образовања на Косову и Метохији која ради у систему Србије. Настао је после распуштања првобитног Универзитета у Приштини, након рата на Косову и Метохији. Упркос званичном називу,[2] познат је као Универзитет у Косовској Митровици након привременог пресељења 2001.[3]
Историјат[уреди | уреди извор]
Развој вишег и високог образовања на Косову и Метохији почиње оснивањем прве Више педагошке школе у Приштини, школске 1958/59. године. Први факултет који је почео са радом био је Филозофски — основан школске 1960/61. године, из којег су 20 година касније настала два факултета — Филозофски и Природно-математички, да би се 1989. године Филозофски разгранао на Филозофски и Филолошки. Правно-економски факултет основан је 1961/62. године и из њега се такође развијају два факултета — Правни и Економски. Технички факултет у Приштини почео је са радом школске 1965/66. године. У циљу стварања услова за бољу здравствену заштиту и унапређење научно-истраживачког рада 1969. године основан је и Медицински факултет. Наведени факултети били су у саставу Универзитета у Београду све до 1970. године и на њима се настава одвијала на српском језику.
Универзитет у Приштини основан је Законом о оснивању Универзитета у Приштини 18. новембра 1969. године. У састав Универзитета у Приштини ушли су факултети са седиштем у Приштини, а касније и остали факултети, као и седам виших школа. Универзитет у Приштини је у складу са Законом о оснивању ове установе организовао наставни процес на српском и албанском језику.[4][5]
Након доношења Закона о универзитету 1992. године. Универзитет у Приштини је у свом саставу имао четрнаест факултета, од којих дванаест са седиштем у Приштини: Економски, Медицински, Правни, Природно-математички, Пољопривредни, Филозофски, Филолошки, Факултет за физичку културу, Факултет уметности, Грађевинско-архитектонски, Електротехнички и Машински факултет; један са седиштем у Косовској Митровици — Рударско-металуршки и један са седиштем у Призрену — Учитељски факултет. На свим факултетима усаглашавају се нови наставни планови са истородним факултетима у Републици. Стварањем одговарајућих услова за пријем студената на основне, специјалистичке и магистарске студије, уз континуирани пријем наставног кадра, Универзитет у Приштини постао је један од најотворенијих универзитета у Србији. Поред образовне и научне делатности, Универзитет је обављао и издавачку делатност.
Универзитет у Приштини, у складу са Законом о оснивању ове установе, организовао је и изводио наставу на српском и албанском језику. Настава на албанском језику, од школске 1991/92. године, самоиницијативно се издваја и долази до формирања паралелног образовног система Републике Косово. Факултети Универзитета у Приштини наставе на српском језику, настављају да обављају наставну и образовну делатност у оквиру јединственог образовног система Републике Србије.
Након договора, постигнутог 1. септембра 1996. године, потписан је Споразум о образовању, на основу којег је формирана Комисија 3+3, која је 1998. године припремила договорене мере за његову примену. Албански наставници, сарадници и студенти тада пристају да се врате у оквир образовног система Републике Србије, али долази до потпуног одвајања универзитетских објеката: факултети, студентски домови, менза, библиотека, односно до физичког одвајања наставника, сарадника и студената српске и албанске националности. Расподелом Комисије 3+3 Албанцима је припало 60% универзитетског простора, Србима 35% и Турцима 5%.
Успешни рад и развој Универзитета у Приштини, у оквиру општеприхваћених универзитетских норми, 1999. године омело је НАТО бомбардовање Југославије. Током бомбардовања, око 1.500 наставника, сарадника у настави и ненаставног особља на Универзитету у Приштини, заједно са око 17.000 студената, који су наставу слушали на српском језику, протерано је са факултета, узурпирана им је имовина и никада им није омогућен повратак.[6][7]
После прогона из Приштине, Универзитет у Приштини је по одлуци државе Србије привремено измештен у Крушевац, са још неколико факултета, док су поједини факултети своју делатност обављали у: Косовској Митровици, Лепосавићу, Врању, Блацу, Варварину. Одлуком Владе Републике Србије крајем 2001. године Универзитет у Приштини прелази у Косовску Митровицу која је одређена као привремено седиште Универзитета. Постепено и поступно сви факултети који су били у саставу Универзитета враћају се на простор Косова и Метохије.[8]
У раздобљу од 2001. године до данас, развој Универзитета је ишао у два правца. Први је, консолидација и стварање основних услова за рад: очување студената и наставника, обезбеђење неоходног наставног кадра са стране, успостављање редовности у држању наставе и испита, изградња инфраструктурних капацитета (зграда факултета, лабораторија, наставних база, студентских домова и сл) и техничко опремање зграда (рачунари, наставна средства, лабораторијска опрема, библиотеке, различите инсталације и сл). Други, правац ишао је ка редефинисању студијских програма и њиховој акредитацији, акредитацији факултета и Универзитета, што је окончано током 2009. године. Оба ова процеса су довела до институционалног консолидовања и јачања Универзитета, као и његовог учвршћивања у систему високог образовања у Србији.
Организација[уреди | уреди извор]
Академска година траје од 1. октобра до 30. септембра. Организована је у два семестра, са 30 седмица наставе годишње. У оквиру Универзитета у Приштини постоји 10 факултета, од којих се шест налази у Косовској Митровици, два у Лепосавићу и по један у Звечану и Лешку.
| Факултет | Локација | Академско особље | Студенти |
|---|---|---|---|
| Економски факултет | Косовска Митровица | Н/Д | Н/Д |
| Медицински факултет | Косовска Митровица | Н/Д | 1.030 |
| Пољопривредни факултет | Лешак | Н/Д | Н/Д |
| Правни факултет | Косовска Митровица | Н/Д | Н/Д |
| Природно-математички факултет | Косовска Митровица | Н/Д | Н/Д |
| Факултет за спорт и физичко васпитање | Лепосавић | Н/Д | Н/Д |
| Факултет техничких наука | Косовска Митровица | Н/Д | 1.500 |
| Факултет уметности | Звечан | Н/Д | Н/Д |
| Учитељски факултет | Лепосавић | Н/Д | Н/Д |
| Филозофски факултет | Косовска Митровица | Н/Д | 1.350 |
| Укупно | 730 | 9.314 | |
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Универзитет данас”. pr.ac.rs. Приступљено 19. 12. 2021.
- ^ „Члан 4. Назив и седиште Универзитета” [Section 5. Name and location of University]. Статут Универзитета у Приштини [The Charter of the University of Pristina] (PDF) (на језику: српски). 15. 9. 2004. Приступљено 20. 3. 2012.[мртва веза]
- ^ Schusch, Klaus (2008). „Science and Technology in Kosovo/UNMIK” (PDF). INFORMATION OFFICE OF THE STEERING PLATFORM ON RESEARCH FOR THE WESTERN BALKAN COUNTRIES. Архивирано из оригинала (PDF) 2016-02-03. г. Приступљено 20. 3. 2012.
- ^ Speech of the Rector of the University of Priština published at the University's website Архивирано 2007-10-12 на сајту Wayback Machine, rektorat.ftnkm.info, text from 1967.
- ^ Đurić, Slađana (2000). „Izmesteni univerzitet”. Republika magazine, No. 240-241.
- ^ Seobe akademaca (29. 4. 2003). „Seobe akademaca”. NIN 2731.
- ^ http://prijemni.infostud.com/ecms/viewarticle.php?id=9431&ml Архивирано 2011-10-01 на сајту Wayback Machine Politika, 28 August 2007
- ^ „Official webpage”. University of Priština (University of Priština (Serbian)). Архивирано из оригинала 7. 5. 2010. г. Приступљено 14. 4. 2008.
