Унутрашња македонско-једренска револуционарна организација

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Застава ВМОРО
Застава охридских побуњеници током Илинденско-Преображенских устанка, 1903. Бугарска застава је видљива.

Унутрашња македонско-једренска револуционарна организација (буг. Вътрешна македоно-одринска революционна организация; позната по свом акрониму ВМОРО, од буг. ВМОРО) је била национална револуционарна организација Бугара у Османском царству.[1] [2] Организација је била активна на територијама вилајета Солунског, Битољског, Скопског (Косовског) и Једренског крајем 19. и почетком 20. века. Организација је бар начелно од 1902. прокламовала борбу свих националности Македоније за аутономију.

Организација је основана 1893 под именом Македонска револуционарна организација (буг. Македонска революционна организация; позната по свом акрониму МРО, од буг. МРО), од 1896. до 1902. носи име Бугарски македонско-једренски револуционарни комитети (буг. Български македоно-одрински революционни комитети; позната по свом акрониму БМОРК, од буг. БМОРК).

Оснивање БМОРК-а делимично је представљало одговор на српске успехе на пољу црквено-просветних активности, а творци Организације су као један од главних циљева у Македонији и јужној Старој Србији узели борбу против српских национално-просветних активности.

1902. организација је променила име на Тајна македонско-једренска револуционарна организација (буг. Тајна македоно-одринска революционна организация; позната по свом акрониму ТМОРО, од буг. ТМОРО) и то име носила до 1905. када је и коначно за званични назив узела име Унутрашња македонско-једренска револуционарна организација.

Организација[уреди]

Стварање Организације 1893.[уреди]

Несносно стање хришћана у Турској осамдесетих и почетком деведесетих година 19. века код образованог слоја егзархијске странке у Солуну пробудило је ослободилачке тежње. истовремено, почео је да се јавља расцеп између овог слоја интелигенције и централизоване управе егзархије. Христо Татарчев − лекар бугарске солунске гимназије, Иван Хаџиниколов − бугарски књижар из Кукуша, бугарски учитељи − Дамјан Груев, Петар Попарсов, Андон Димитров и Христо Батанџијев, представници овог круга револуционарно настројене интелигенције, решили су крајем 1893. године да створе једну револуционарну организацију која ће се борити за аутономију и ослобођење Македоније. Национална стремљења ове групе била су бугарска, а аутономију Македоније, у санстефанским границама, посматрали су као аутономију Источне Румелије, дакле као прелазни оквир ка њеном уједињењу са Бугарском.

Организација је и формално створена крајем 1893 као Македонска револуционарна организација − МРО. Солунски комитет, односно иницијативна група из Солуна, на челу са председником Татарчевим и секретаром-благајником Груевим, постала је Централни македонски револуционарни комитет – ЦМРК. На овом конститутивном састанку донесен је и устав Организације, који је прокламовао борбу чланова, искључиво Бугара, за аутономију Македоније а против турске власти и српске и грчке пропаганде.

Целу 1895. годину и прве месеце 1896. Организација је провела у ширењу чланства, конституисању локалних одбора у Македонији и Бугарској, њиховом централизовању и формирању илегалних канала на релацији Ђустендил−Солун. први одбори формирани су у Кавадарцима, Прилепу, Битољу, Охриду и Ресну па тек потом у Штип.[3]

Устав Организације из 1896.[уреди]

Устав БМОРК (1896-1902)

Због гранања Организације и стварања мреже Одбора дошло до потребе за једним општим конгресом. конгрес је одржан у Солуну почетком августа 1896. Он је донео ново име Организацији, али и нови устав и правилник. Организација је узела име Бугарско македонско-одрински револуционарни комитети − БМОРК, а устав је поново прокламовао борбу за аутономију Македоније и Једрене (члан 1.).[3]

Устав Организације из 1902.[уреди]

Нови Устав Организације из 1902. који јој је променио име у Тајна македонско-одринска револуционарна организација − ТМОРО је бар начелно прокламовао борбу свих националности Македоније за аутономију. Члан 1 Устава: „Тайната македоно – одринска революционна организация има за цел да сплоти в едно цяло всички недоволни елементи в Македония и Одринско, без разлика на народност, извоюване чрез революция пълна политическа автономия на двете области.“ Члан четири Устава, за разлику од првобитног Устава, говорио је да члан Организације може бити сваки Македонац и Одринац, а не сваки Бугарин.[3]

Устав Организације из 1905.[уреди]

Друштво против Срба (назив у штампи)[уреди]

Друштво против Срба или Друштво за убијање Срба, како га српска литература често назива, заправо није представљало посебно удружење или ликвидаторску организацију створену ради систематског убијања Срба и српских присталица у Македонији и јужној Старој Србији. Сам назив „друштва“ преузет је из написа софијског листа Народна права, иначе органа Либералне партије. Након првог убиства српског професора од стране БМОРК-а у септембру 1897, лист Народна права је писао да је у Солуну основано друштво против Срба са задатком да огњем и мачем искорене Србе из Македоније. Заправо, у јесен 1897. Централни комитет БМОРК-а је одлучио да преузме терористичке мере против српских делатника и егзархијских ренегата. дакле, друштво као посебна организација није постојало, већ је његово име имало да подвуче решеност БМОРК-а да не дозволи ширење српског утицаја. Бомбастично име друштва, преузето из бугарске штампе, користила је српска штампа, касније и литература, у жељи да истакне бестијалност Организације.[3]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ ИДЕЯТА ЗА АВТОНОМИЯ КАТО ТАКТИКА В ПРОГРАМИТЕ НА НАЦИОНАЛНООСВОБОДИТЕЛНОТО ДВИЖЕНИЕ В МАКЕДОНИЯ И ОДРИНСКО, 1893-1941, Димитър Гоцев, Изд. на БАН, София, 1983.
  2. ^ Вътрешната македоно-одринска революционна организация през погледа на нейните основатели: Спомени на Дамян Груев, д-р Христо Татарчев, Иван Хаджиниколов, Антон Димитров, Петър Попарсов, Военно издателство, 2002 г.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 „Урош Шешум: Друштво против Срба 1897–1902. Методи и мере бугарске дипломатије, егзархије и Бугарско-македонско одринске револуционарне организације против ширења српског утицаја у јужној Старој Србији и Македонији 1897–1902.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 11. 2015. Приступљено 31. 07. 2017. 

Литература[уреди]