Уралски језици

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уралски језици
Географска распострањеност Средња Европа, Источна Европа, Северна Европа, Северна Азија
Језичка класификација
  • Уралски језици
Подподела
ISO 639-5 urj
Glottolog ural1272[1]
{{{mapalt}}}
Географска распрострањеност грана угро-финских језика, као и самоједских језика

Уралски језици су језичка породица која укључује тридесетак језика којима говори око 25 милиона људи. Ови језици су распрострањени у северној Евроазији од Скандинавије преко Урала до полуострва Тајмир. Уралским језицима припада и мађарски језик у Средњој Европи.

Карактеристике[уреди]

Морфолошки, ови језици су аглутинативни са богатим системом падежа (до 20). Друге карактеристичне особине су значајна употреба помоћних глагола и самогласничка хармонија.

Постојбина прауралског језика[уреди]

Постојбина уралских језика (прото-уралски језик), била је вероватно у подручју централне или јужне планине Урал. По овој планини име је добила и цела језичка породица. Процес раздвајања уралских језика почео је пре 6.000 година. Наука о уралским језицима се зове уралистика.

Везе са другим породицама језика[уреди]

Географска распрострањеност главних грана уралских језика, као и јукагирских језика
  Фино-пермски језици
  Угарски језици
  Самоједски језици
  Јукагирски језици

Неки лингвисти сматрају да је јукагирски језик, изоловани палео-сибирски језик, у сродству са уралским језицима. Отуда се појављује термин уралско-јукагирски језици.

Подела[уреди]

Уралски језици се деле у две главне гране:

Угрофински језици[уреди]

Географска распрострањеност уралских језика

Самоједски језици[уреди]

Најзначајнији уралски језици[уреди]

Референце[уреди]

  1. Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Uralic”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 

Спољашње везе[уреди]