Урманица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Урманица
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПчињски
ГрадВрање
Градска општинаВрање
Становништво
 — 2011.32
Географске карактеристике
Координате42°40′48″ СГШ; 21°54′36″ ИГД / 42.6800° СГШ; 21.9100° ИГД / 42.6800; 21.9100Координате: 42°40′48″ СГШ; 21°54′36″ ИГД / 42.6800° СГШ; 21.9100° ИГД / 42.6800; 21.9100
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина842 м
Урманица на мапи Србије
Урманица
Урманица
Остали подаци
Поштански број17507
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Урманица је насеље у Пољаници, град Врање у Пчињском округу. Од центра Власа, где је седиште Месне канцеларије, удаљено је око 4 км. Према попису из 2002. било је 32 становника (према попису из 1991. било је 63 становника).

Историја и опис села[уреди]

Урманица се налази у изворишном делу Урманичког потока, десног крака Смиљевачке или Ушевачке реке, на местима званим Дулан, Голема долина и Селишка долина. Размештена је између села: Белишево и Равна Река на истоку, Солачка Сена и Градња на северу, Ушевце на западу и Смиљевић на југу.

Из центра Пољанице у село се стиже уз Смиљевачку (Ушевачку) реку, путем који се код Ушевца одваја од пута Врање - Мијовце. Добар је прилаз и из долине Јужне Мораве, путевима од Владичиног Хана преко Јагњила и Солачке Сене, или из Лепенице преко Белишева. Становницима Урманице је одувек био лакши одлазак у Владичин Хан него у Врање. И сада постоји редовна аутобуска линија Владичин Хан - Урманица. У доба турске владавине, и доста времена касније, село је било значајна раскрсница путева који су, с једне стране, водили од Лесковца за Врање вододелницом Јужне Мораве и Ветернице, а са друге стране повезивали Пољаницу са Иногоштем.

Познати извори воде су Лива бука, и кладенци у Старом селу, Малом селишту, Угару и Јужарју.

Има мишљења да је ово село у почетку постојало заједно са Ушевцем, Сикирјем и Смиљевићем, при ушћу Смиљевачке (Ушевачке реке) у Ветерницу, па су се у току времена издвојили једно од другога. У почетку је било збијеног типа, а сада је разбијено на махале Длуге њиве, Мало селиште, Лива бука, Јужарје, Дулан и Старо село. О пореклу имена Урманица постоје мишљења да оно значи „село где успева (ниче) урма“, али је то мало вероватно јер урма овде сигурно не може да расте.

Најстарије породице су Рамчинци, Мијајлинци или Илчинци, Деда-Ристини, Миленковци, Маринковци, Ивановци, Стевановићи и Станковићи. Досељени су из Градње, Драгобужда и Ушевца, а једна породица из околине Куршумлије.

Од старина се помиње чумино гробље, где је (по предању) сахрањено 70 девојака које је чума побила, затим три селишта: селиште, мало селиште и старо село. Селиште је у Селишкој долини; мало селиште на десној, а Старо село на левој страни Големе долине.

Сеоска слава (крсте, литије) је у Белу суботу (после Духов

Демографија[уреди]

У насељу Урманица живи 32 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 68,2 година (68,3 код мушкараца и 68,1 код жена). У насељу има 19 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,68.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 192
1953. 184
1961. 153
1971. 122
1981. 98
1991. 63 63
2002. 32 32
2011. 17
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
32 100,0 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Риста Т. Николић, Пољаница и Клисура, издање 1905. године, pp. 178. (Српски етнографски зборник, Београд, књига IV, Српска краљевска академија).

Спољашње везе[уреди]