Уровица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Уровица
Urovica4.jpg
Уровица
Административни подаци
Држава Србија
Управни округБорски
ОпштинаНеготин
Становништво
 — 2011.1191
Географске карактеристике
Координате44°24′01″ СГШ; 22°24′02″ ИГД / 44.400166° СГШ; 22.400666° ИГД / 44.400166; 22.400666Координате: 44°24′01″ СГШ; 22°24′02″ ИГД / 44.400166° СГШ; 22.400666° ИГД / 44.400166; 22.400666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина77 м
Уровица на мапи Србије
Уровица
Уровица
Уровица на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број19305
Позивни број019
Регистарска ознакаNG

Уровица је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 1191 становника (према попису из 1991. било је 2826 становника).

Историја[уреди]

Село је у северозападном делу Неготинске крајине чији атар заузима доњи ток Вратњанске реке са сливовима Уровице и Буљевице, саставица Уровичке реке, које извиру у Великом Гребену и Мирочу. [1]

На Лангеровој карти на месту садашњег села забележено је насеље Ballowiz (данашњи крај Буљевица), а у близини су Storewiz и Breberowaz, који се више нигде не помињу, нити су та имена позната у овом крају. На карти „Темишварски Банат“ записано је насеље Orovitz а 1736. године Хspовица је имала 35 кућа. Године 1784. забележено је село Urovicza а из истог времена Uranitza. Године 1807. помиње се се „кнез Мања Хуговица“ и 1811. године село Уровица а после присаједињења ових крајева Србији записана је Ровица. Село је 1846. године имало 250 кућа; 1866. 308 кућа, а 1924. године 581 кућу.[2]

Село је састављено од три јасно издељене мале: Србија, Уровица и Буљевица. Србија је некада била насељена српским становништвом, које се касније повлашило или одселило, Уровица је насељена Унгурјанима, а Буљевица већимом становништвом пореклом из Влашке низије.[3]

Уровица или Хухуровица је насеље збијеног типа. Име је добило по бројним урвинама које се овде налазе. Село има два селишта. По предању село је било груписано око сва насеља, једног насељеног Србима, а другог Унгурјанима. По жељи неког спахије Срби су напустили своје раније место и населили данашњи крај Србију, а Унгурјани су се померили и населили Уровицу и Буљевицу. Сматра се да су најстарији становници Уровице били Срби са Косова и касније досељени Унгурјани. [4]

Демографија[уреди]

У насељу Уровица живи 1031 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 50,3 година (48,0 код мушкараца и 52,5 код жена). У насељу има 491 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,43.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 3.554
1953. 3.429
1961. 3.604
1971. 3.471
1981. 3.146
1991. 2.826 1.684
2002. 1.191 2.629
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
785 65,91 %
Власи
  
384 32,24 %
Румуни
  
14 1,17 %
Роми
  
2 0,16 %
Руси
  
1 0,08 %
непознато
  
2 0,16 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 246. 
  2. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 247. 
  3. ^ Група аутора (1968—1969). Неготинска Крајина - гласник Етнографског музеја; Др Мирослав Драшкић "Порекло становништа и етнички процеси у селима неготинске општине". Београд: Етнографски музеј. стр. 49. 
  4. ^ Станојевић, Тихомир (1972). Неготин и Крајина од првих трагова до 1858. године. Неготин: Заједница културе СО Неготин, Новинска установа „Тимок”. стр. 48. 
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]