Урош Спајић

С Википедије, слободне енциклопедије
Урош Спајић
Uroš Spajić.jpg
Спајић као играч Краснодара
Лични подаци
Пуно име Урош Спајић
Рођење (1993-02-13)13. фебруар 1993.(29 год.)
Београд, СР Југославија
Висина 1,86 m
Позиција одбрана
Јуниорска каријера
Раднички Београд
Црвена звезда
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2010—2013 Црвена звезда 16 (0)
2011—2012 Сопот 39 (1)
2013—2016 Тулуз 63 (0)
2016—2018 Андерлехт 56 (2)
2018—2021 Краснодар 53 (2)
2020—2021 Фајенорд 20 (0)
2022 Касимпаша 8 (0)
Репрезентативна каријера**
2011—2012 Србија до 19 8 (0)
2013—2015 Србија до 21 9 (0)
2015— Србија 20 (0)
* Датум актуелизовања: 8. мај 2022.
** Датум актуелизовања: 14. новембар 2021.

Урош Спајић (Београд, 13. фебруар 1993) је српски фудбалер који игра на позицији централног одбрамбеног играча.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Спајић је почео да тренира фудбал у београдском Радничком, да би са 13 година прешао у млађе категорије Црвене звезде.[1] Дебитовао је за први тим Црвене звезде 27. октобра 2010. на утакмици Купа Србије против Борца из Чачка,[2] али је на терену провео тек нешто мало више од пет минута. Ту утакмицу је Црвена звезда победила резултатом 4:0.[3] У првом тиму се налазио до краја те године, када на место тренера долази Роберт Просинечки, и од тада је био на позајмици у српсколигашу Сопоту.[2] Од лета 2012. године, враћен је опет у први тим, и након одласка Просинечког крајем августа 2012. године пред утакмицу против Бордоа, и доласка Александра Јанковића за тренера Црвене звезде, добија већу минутажу у првом тиму.[2] Наступио је на 16 првенствених утакмица током такмичарске 2012/13. у Суперлиги Србије.[4]

Напустио је Црвену звезду 31. маја 2013. године, када је потписао петогодишњи уговор са француском Тулузом.[5] Провео је наредне три године у Тулузу и током тог периода је наступио на 63 утакмице у француској Лиги 1.[4] Последњег дана августа 2016. године је прослеђен на једногодишњу позајмицу у Андерлехт.[6] Већ у марту 2017. је постао и званично играч белгијског клуба који га је откупио и са њим потписао уговор до 2021. године.[7] Спајић је са Андерлехтом био првак Белгије у сезони 2016/17,[8] а потом је освојио и белгијски Суперкуп.[9] За две сезоне у Андерлехту је наступио на укупно 75 такмичарских утакмица.[4] Поред домаћих такмичења, са клубом је наступао и у групним фазама Лиге Европе (2016/17) и Лиге шампиона (2017/18).[4]

Крајем маја 2018. године је потписао уговор са руским премијерлигашем Краснодаром.[10] Након две сезоне у којима је углавном стандардно наступао, Спајић је прослеђен на позајмицу у холандски Фајенорд за сезону 2020/21.[11] По истеку позајмице се вратио у руски клуб.[12] Провео је први део такмичарске 2021/22. у Краснодару, након чега је у јануару 2022. раскинуо уговор са клубом.[13] Последњег дана јануара 2022. године је потписао уговор са турским прволигашем Касимпашом до краја сезоне.[14]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

За омладинску фудбалску репрезентацију Србије је одиграо 8 утакмица, а у званичним утакмицама је дебитовао 25. маја 2012. године у ремију од 2:2 против репрезентације Немачке до 19 година. Играо је за младу репрезентацију на Европском првенству 2015. у Чешкој.[15]

За сениорску репрезентацију Србије је дебитовао 4. септембра 2015. у квалификационом мечу за одлазак на Европско првенство 2016. против Јерменије (2:0) у Новом Саду.[16] Био је учесник Светског првенства 2018. у Русији али је све три утакмице репрезентације Србије гледао са клупе за резервне играче.[4]

Трофеји[уреди | уреди извор]

Андерлехт

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Uroš Spajić: Zvezda moj transfer platila loptama”. mozzartsport.com. 31. 3. 2020. Приступљено 1. 2. 2022. 
  2. ^ а б в „Uroš Spajić”. crvenazvezdafk.com. Приступљено 1. 2. 2021. 
  3. ^ „Zvezda četvorkom do 1/4 finala”. b92.net. 27. 10. 2010. Приступљено 1. 2. 2022. 
  4. ^ а б в г д „Uroš Spajić”. Soccerway.com. Приступљено 1. 2. 2021. 
  5. ^ „Spajić predstavljen u Tuluzu, potpisao ugovor na pet godina”. sport.blic.rs. 31. 5. 2013. Приступљено 1. 2. 2022. 
  6. ^ „ZVANIČNO: Spajić obukao dres Anderlehta”. mozzartsport.com. 31. 8. 2016. Приступљено 1. 2. 2022. 
  7. ^ „Spajiću ispunjena želja - u Anderlehtu do 2021!”. mozzartsport.com. 14. 3. 2017. Приступљено 1. 2. 2022. 
  8. ^ „Neka dernek krene - Anderleht šampion! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 18. 5. 2017. Приступљено 1. 2. 2022. 
  9. ^ „Belgija: Superkup za Spajića i Obradovića”. sportklub.rs. 22. 7. 2017. Приступљено 1. 2. 2022. 
  10. ^ „FOTO: Spajić potpisao za Krasnodar uz dobrodošlicu na ćirilici”. mozzartsport.com. 26. 5. 2018. Приступљено 1. 2. 2022. 
  11. ^ „Spajić na deset meseci bez prava otkupa”. mozzartsport.com. 15. 9. 2020. Приступљено 1. 2. 2022. 
  12. ^ „Uroš Spajić se vratio u Krasnodar”. mozzartsport.com. 29. 5. 2021. Приступљено 1. 2. 2022. 
  13. ^ „Razišli se Krasnodar i Uroš Spajić, naredna stanica Turska?”. mozzartsport.com. 21. 1. 2022. Приступљено 1. 2. 2022. 
  14. ^ „Zvanično: Uroš Spajić novi štoper Kasimpaše”. mozzartsport.com. 31. 1. 2022. Приступљено 1. 2. 2022. 
  15. ^ „Mladi fudbaleri razočarani: Nismo ni zaslužili sreću zbog katastrofe protiv Češke”. sport.blic.rs. 24. 6. 2015. Приступљено 1. 2. 2022. 
  16. ^ „Uros Spajic”. reprezentacija.rs. Приступљено 25. 9. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]