Ускршњи обичаји - освећивање паске

С Википедије, слободне енциклопедије
Ускршњи обичаји - освећивање паске
Easter eggs (13719857363).jpg
Ускршња шарена јаја
Нематеријално културно наслеђе
РегионВојводина
ЗаједницаЛокалне заједнице Русина и Украјинаца у Војводини
ПредлагачМузеј Војводине
Датум уписа14. јануар 2021.
Веб сајтhttp://nkns.rs/cyr

Ускршњи обичаји - освећивање паске (русински: пошвецаня паски) / (украјински: посвячення паски; посвячення великоднього кошика), је традиционални обичај Русина и Украјинаца у Војводини и представљају синтезу традиционалног породичног обележавања Ускршњег празника.[1] Ускршњи обичаји - освећивање паске се налази на листи нематеријалног културног наслеђа Србије од 2021. године под инвентарним бројем 52.[2]

Празновање Ускрса[уреди | уреди извор]

Верници русинске и украјинске Гркокатоличке цркве у Војводини Ускрс празнују по јулијанском календару („стари календар“), осим у неколико места где се поштује грегоријански („нови календар“).[3]

Специфичност обичаја[уреди | уреди извор]

Специфичност обичаја се састоји у посебном обреду освећивања хране у цркви на Ускрс (русин. Велька ноц; укр. Великдень), као и самој припреми хране у домаћинству. Бојење и шарање јаја (русин. писанє писанкох / укр. розписування яєць) се обавља на Велики петак (русин. Вельки пияток; укр. Велика п’ятниця). У Шиду и околним местима сачувана је батик техника фарбања јаја. Том техником јаја се прво шарају воском, а затим боје.[1]

Трпеза[уреди | уреди извор]

Сем бојених и шараних јаја, припрема се „сирец“ – обредно јело од јаја и млека, односно домаћи бели сир. Ту су још и „паска“ – обредни ускршњи колач, барена шунка, кобасице, млади лук, со и друго. Храна се ставља у плетену корпу и прекрива украшеном салветом, која се користи само за ову прилику.

Обред[уреди | уреди извор]

Обред освећивања хране се обавља у цркви или у порти цркве, након чега се приступа даривању и размени јаја, а верници се поздрављају са „Христос воскрес“ (русин.) / „Христос Воскрес! – Воістину Воскрес“ (укр.). Након тога, освећена храна се једе на свечаном обеду у кућама.[3]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Ускршњи обичаји - освећивање паске / пошвецаня паски (русин.) / посвячення паски; посвячення великоднього кошика (укр.)". Нематеријално културно наслеђе Србије. Приступљено 8. 6. 2021. 
  2. ^ „Уписи у Национални регистар НКН-а”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Приступљено 8. 6. 2021. 
  3. ^ а б „Etnografski muzej u Beogradu”. gluseum. Приступљено 8. 6. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]