Уставни суд Републике Српске
| Уставни суд Републике Српске | |
|---|---|
 Зграда Уставног суда у Бањој Луци | |
| Оснивање | 1. јул 1994. године[а] |
| Надлежност | Заштита уставности и законитости[2] |
| Бања Лука Република Српска, Босна и Херцеговина | |
| Веб-сајт | www |
 |
| Овај чланак је дио серије о политичком систему Републике Српске |
Уставни суд Републике Српске је самосталан и независан орган који штити уставност и законитост и обезбеђује заштиту права и слобода грађана у Републици Српској.[2]
Седиште Уставног суда Републике Српске је у Бањој Луци, у Улици Драшка Божића број 2.[3]
Установљен је Уставом Републике Српске који је донесен 28. фебруара 1992. године,[2] а почео је са радом 1. јула 1994. године.[б][1]
Надлежност
[уреди | уреди извор]Уставни суд:[4]
- одлучује о сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом
- одлучује о сагласности прописа и општих аката са законом
- рјешава сукоб надлежности између органа законодавне, извршне и судске власти
- рјешава сукоб надлежности између органа Републике Српске, града и општине
- одлучује о сагласности програма, статута и других општих аката политичких
организација са Уставом Републике Српске и законима
Уставни суд прати појаве од интереса за остваривање уставности и законитости, обавјештава највише уставне органе Републике о стању и проблемима у тој области и даје им мишљења и приједлоге за доношење закона и предузимање других мјера ради обезбјеђења уставности и законитости и заштите слобода и права грађана, организација и заједница.[4]
Уставни суд може оцјењивати уставност закона и уставност и законитост прописа и општих аката који су престали да важе, ако од престанка важења до покретања поступка није протекло више од једне године.[4]
Уставни суд одлучује о сагласности закона, других прописа и општих аката Народне скупштине са одредбама Устава о заштити виталних интереса конститутивних народа.[4]
Уставни суд одлучује о питањима имунитета, која проистичу из закона којима се уређује имунитет у Републици Српској.[4]
Састав
[уреди | уреди извор]Уставни суд има девет судија,[5] укључујући и председника Суда.[6] Суд има и два потпредседника, који су из реда других народа у односу на председника Суда.[7]
Веће за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске је основано како би одлучивало о питањима виталног интереса у процедури описаној у Амандману LXXXII Устава РС. Ово веће разматра сва питања која су од виталног интереса.[5]
Веће за заштиту виталног интереса састоји се од седам чланова, два из сваког конститутивног народа и један члан из реда Осталих. Судије бира Народна скупштина Републике Српске и Веће народа Републике Српске.[6]
Предсједника и судије бира Народна скупштина Републике Српске и Вијеће народа Републике Српске на приједлог предсједника Републике Српске, док Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине предлаже листу кандидата за предсједника и судије Суда предсједнику Републике Српске.[8]
Тренутни чланови Уставног суда су:[9]
- Џерард Селман, предсједник Уставног суда
- Иванка Марковић, потпредсједник Уставног суда
- Снежана Савић, потпредсједник Уставног суда
- Војин Бојанић
- Амор Букић
- Златко Куленовић
- Светлана Брковић
- Радомир В. Лукић
- Дарко Радић
Поступак
[уреди | уреди извор]Свако може дати иницијативу за покретање поступка за оцењивање уставности и законитости.[10]
Поступак пред Судом приједлогом могу покренути:[10]
- предсједник Републике Српске
- Народна скупштина Републике Српске (у даљем тексту: Народна скупштина)
- Вијеће народа о питањима из оквира Уставом утврђених надлежности
- Влада Републике Српске
- Уставни суд, ако се питање уставности и законитости постави у поступку пред Уставни суд
- републички тужилац, ако се питање уставности и законитости постави у раду тужилаштва
- општина, град, предузеће, политичка организација, односно удружење грађана и друга организација, ако је повријеђено њихово право утврђено Уставом или законом и
- орган који је по Уставу и закону овлашћен да обу¬стави извршење прописа и другог општег акта због његове несагласности са Уставом и законом
Уставни суд може и сам покренути поступак за оцјењивање уставности и законитости.[10]
Кад Уставни суд утврди да закон није у сагласности са Уставом или да други пропис или општи акт није у сагласности са Уставом или законом, тај закон, други прописи или општи акт престаје да важи даном објављивања одлуке Уставног суда.[11]
Види још
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „О Уставном суду”. Уставни суд Републике Српске.
- ^ а б в Устав Републике Српске, Члан 67.
- ^ „Контакт”. Уставни суд Републике Српске.
- ^ а б в г д Устав Републике Српске, Члан 115.
- ^ а б Устав Републике Српске, Члан 116.
- ^ а б Закон о Уставном суду Републике Српске, Члан 9.
- ^ Закон о Уставном суду Републике Српске, Члан 13.
- ^ Закон о Уставном суду Републике Српске, Члан 10.
- ^ „Судије”. Уставни суд Републике Српске.
- ^ а б в Закон о Уставном суду Републике Српске, Члан 4.
- ^ Закон о Уставном суду Републике Српске, Члан 5.
Литература
[уреди | уреди извор]- „Устав Републике Српске” (PDF). Народна скупштина Републике Српске. 1992.
- „Закон о Уставном суду Републике Српске”. Народна скупштина Републике Српске. 2011.
