Устав Југославије од 1963. године

Из Википедије, слободне енциклопедије

Устав СФР Југославије од 1963. године настао је као резултат уверења владајућих структура Југославије да су самоуправни односи у довољној мери превладали у друштву да завређују ново и коначно уставноправно дефинисање и устоличавање.

Одредбе[уреди]

Дефиницију државе карактерише не само одредба да је то савезна држава, већ и социјалистичка демократска заједница, што је требало да означи тежњу ка марксистичком идеалу о одумирању државе.

Основима економског уређења проглашени су друштвена својина, самоуправљање и самоорганизовање радних људи на микро и макро плану.

Право на друштвено самоуправљање проглашено је неприкосновеним, а територијалне јединице у држави (општина, срез, аутономне покрајине Србије, социјалистичке републике и сама федерација) проглашене су друштвено-политичким заједницама. У одредби незабележеној у уставном праву, укинута је хијерархија између ових јединица и уведен систем међусобних права и обавеза.

Скупштина је проглашена највишим органом власти и друштвеног самоуправљања, а у савезну и републичке скупштине су поред општеполитичког већа уведена и већа радих заједница - привредно, просветно-културно, социјално-здравствено и организационо-политичко. Скупштине аутономних покрајина могле су имати и више.

Председник републике постао је независан од СИВ-а и самостални орган федерације. Уведен је Уставни суд Југославије и уставни судови република чланица.

Пракса[уреди]

На овај устав донето је 42 амандмана до доношења новог Устава Југославије од 1974. године. Ово показује да стабилност институција није била постигнута на дужи рок. Нови амандмани ојачали су положај аутономних покрајина, увели нове области самоуправљања а дотадашњи савезни органи постали су заједнички, а не више надређени.

Спољашње везе[уреди]