Устав Хрватске

С Википедије, слободне енциклопедије

Устав Републике Хрватске из 1990. или Божићни Устав је назив за Устав Хрватске који је изгласан у Сабору, 21. децембра 1990. године, а свечано проглашен 22. децембра 1990, непосредно пред римокатолички Божић.

Позадина[уреди | уреди извор]

Још за време Другог светског рата, у Топуском између 8. и 9. маја 1944. на Трећем заседању ЗАВНОХ-а изгласан је први Устав Хрватске из новијег доба. Он се темељио на заштити људских права и слобода, као и на антифашистичким идејама. У том Уставу Хрватска је дефинисана као будућа федерална јединица СФР Југославије. Исто тако је јасно назначено у том Уставу да Срби у Хрватској, због своје бројности и огромног доприноса за антифашистичку борбу и деловање, постају конститутиван народ. Док Мађари, Чеси, Италијани, Словаци, Русини и Украјинци постају националне мањине.[тражи се извор]

И сви каснији устави које је Сабор СР Хрватске изгласавао били су слични том уставу који је изгласан у Топуском 1944.[1][2]

Године 1974. у Београду је Скупштина СФРЈ изгласала Устав Југославије по коме су свих шест република чланица и две аутономне покрајине добиле велика овлаштења у погледу вођења политике. Заправо уведена је децентрализација власти. Устав СФРЈ из 1974. је вероватно био одговор на МАСПОК тј. "хрватско прољеће", када је дошло до великих побуна у СР Хрватској против заједничког живота са осталим народима СФРЈ.[тражи се извор]

Крајем 1989. године, у Југославији је уведен вишепартијски систем. То је довело до тога да се после више од 40 година оснивају нове странке на подручју СФРЈ. У СР Хрватској су током априла (22. и 23.) и маја (6. и 7.) 1990. године организовани парламентарни и локални избори. Главни ривали су били Хрватска демократска заједница и њен лидер Фрањо Туђман, а са друге стране Савез комуниста Хрватске који је предводио Ивица Рачан. ХДЗ и Туђман су однели победу на парламентарним изборима. Док су на локалним изборима резултати били подељени. ХДЗ је победио у чисто хрватским срединама и националним мешовитим са хрватском већином.[1]

ХДЗ је странка опасних намера

— Ивица Рачан, 1990.

Већ крајем маја 1990. године ХДЗ и Фрањо Туђман су формирали власт у СР Хрватској, преузели су контролу над медијима, тужилаштвом, локалном самоуправом и полицијом. Полиција до маја 1990. је била углавном попуњена српским или национално мешаним кадорвима, врло мало Хрватима. Разлог томе је што Хрвати нису осећали СФРЈ као своју домовину (већ искључиво Хрватску),[тражи се извор] па су и државне органе и институције углавном бојкотовали. Нереди на Максимиру 13. маја 1990. су послужили ХДЗ да очисти полицију СР Хрватске од српских кадрова.[1]

Већ крајем јула, 25.7.1990. хрватски Сабор доноси одлуку по коме шаховница постаје симбол СР Хрватске[тражи се извор], уместо звезде петокраке, а из назива је избрисан придев "социјалистичка", односно СР Хрватску мења назив у Република Хрватска. Исто тако је и Председништво СР Хрватске донело одлуку, коју је упутило хрватском Сабору којом предлаже доношење новог устава до краја године. Ова одлука је подржана од стране сва три већа: Веће удруженог рада, Веће општина и Друштвено-политичког већа.

Средином августа 1990. на подручју северне Далмације и Лике ничу барикаде локалних мештана, који су били у страху од упада припадника хрватске полиције, која је сада имала измењен национални састав, већином хрватски. Видевши да нема војску, хрватска Влада одлучује да увезе наоружање из иностранства и тако формира себи војне формације за обрачун са грађанима српске националности и ЈНА. То илегално наоружавање Хрватске се десило октобра и новембра 1990. године.[1]

Изгласавање Устава[уреди | уреди извор]

Изгласавање Божићног Устава десило се у хрватском Сабору 21. децембра 1990. године, у Загребу. Тај устав је креиран од истакнутих чланова политичког и академског дела хрватске јавности. У односу на раније Уставе СР Хрватске овај Божићни устав је имао неке битне промене. Прва је та да је Хрватска одбацила социјализам као начин друштвено-економског управљања државом, као и дефинитивно увођење вишепартијског система. Друга битна промена је избацивање Срба из Устава, односно Србима у Хрватској је укинута конститутивност и сведени су на националну мањину. Сви дотадашњи Устави СР Хрватске су дефинисали Хрватску као "дом Хрвата и Срба и других националних мањина“. А у Божићном Уставу, Хрватска је дефинисана као "дом Хрвата и других националних мањина“.[тражи се извор]

Дана 22. децембра 1990. у хрватском Сабору је свечано проглашен нови Устав Хрватске, уз присуство велико броја званица из јавног и политичког живота Хрватске, интонирања хрватске химне "Лијепа наша домовино".[3]

Последице[уреди | уреди извор]

Због своје искључивости односно укидања конститутивности Србима из Хрватске, овај устав многи сматрају да је један од повода за рат у Хрватској који је почео неколико месеци касније. Срби у Хрватској су овим Божићним Уставом практично обесправљени будући да им нису била гарантована ни основна мањинска права[тражи се извор], а наредне 1991. године хрватска (пара)војска и полиција отпочињу нападе на српска и национално мешовита насеља у Хрватској (Пакрац 1. марта, Плитвице 31. марта, Борово Село и Задар 2. маја) као и на касарне Југословенске народне армије, једине међународно признате војне силе на територији СФРЈ до 1992. године.[1]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]