Устав Русије

С Википедије, слободне енциклопедије
Не поистовећивати са Уставом Совјетског Савеза.
Председничко издање Руског Устава.

Тренутни Устав Руске Федерације (рус. Конституция Российской Федерации) усвојен је националним референдумом 12. децембра 1993, а ступио је на снагу 25. децембра исте године. Најважнија одредба новог руског устава је укидање совјетског система власти. Тренутно је најдуговечнији устав у историји Русије, након оног из 1936. Текст Устава сачинила је Уставна конференција 1993. на којој је учествовало више од 800 чланова. За главне сутворце Устава сматрају се Сергеј Алексејев, Сергеј Шахрај и Анатолиј Собчак, а инспирисан је Француским уставом.

Нацрт коначног текста стављен је на уставни референдум који је одржан 12. децембра 1993. Од свих регистрованих бирача у држави, на референдуму је учествовало 58.187.755 људи (54,8%). Њих 32.937.630 (54,5%) гласало је за усвајање Устава.[1] Заменио је претходни Устав РСФСР из 1978, након што је завршена Руска уставна криза исте године.

Референдум о променама Устава Русије одржао се 1. јула 2020. године. Бирачи су на њему изгласали промене постојећег Устава који би, између осталог, омогућио руском политичару и актуелном председнику Владимиру Путину да буде на власти до 2036. године.[2]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Constitution of Russia: nature, evolution, modernity 1.4.2 National character.
  2. ^ „Putin, Rusija i politika: Glasači podržali ustavne reforme”. BBC News na srpskom (на језику: српски). 2. 7. 2020. Приступљено 8. 7. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]