Устав Србије из 1974.
Устав Социјалистичке Републике Србије из 1974. године био је устав тадашње југословенске федералне јединице Србије, који је донет 25. фебруара 1974. године,[1] чиме је престао да важи дотадашњи Устав СР Србије из 1963. године.[2] Устав СР Србије из 1974. године остао је на снази све до 28. септембра 1990. године, када је донет нови Устав Републике Србије.[3]
Када је фебруара 1974. године донет Устав СФРЈ, током исте године донети су и нови устави свих југословенских република и аутономних покрајина. По новим уставним решењима, аутономне покрајине САП Војводина и САП Косово добиле су знатно већа овлашћења,[4][5] чиме је уставно-правни поредак Србије подељен на три целине:
Новим уставом (284. члан), општинама је дата могућност удруживања у градске заједнице општина, односно међуопштинске регионалне заједнице општина, тако да је током 1975. године на централном подручју Србије организовано осам међуопштинских регионалних заједница општина, а то су биле: Зајечарска, Јужноморавска, Краљевачка, Нишка, Подрињско-колубарска, Подунавска, Титовоужичка и Шумадијско-поморавска.
Према новим уставним одредбама, територија покрајина није се могла мењати без одлуке покрајинске скупштине. Државни органи Србије задржали су надлежности над покрајинама само у појединим општим питањима, од народне одбране, до макроекономске политике.
Иако су аутономне покрајине добиле знатну законодавну и административну самоуправу, временом су почеле да јачају сепаратистичке снаге на подручју САП Косова, где је 1981. године дошло до масовних демонстрација, организованих од стране албанских политичких чинилаца који су тражили да се Косово издвоји из састава СР Србије и постане нова (седма) република у саставу СФРЈ, а део домонстратната је заступао и знатно радикалније ставове, захтевајући поптуно отцепљење Косова од СР Србије и СФРЈ зарад прикључења суседној Албанији.[4][5]
Исте 1981. године, донети су и први уставни амандмани (бр. І-VIII), чиме је Устав СР Србије измењен или допуњен у разним појединостима.[6]
Након усвајања амандмана на Устав СФРЈ у новембру 1988. године, покренут је поступак за доношење нових амандмана (бр. IX-XLIX) на Устав СР Србије, који су усвојени 28. марта 1989. године.[7] Тим изменама, аутономним покрајинама су одузета обележја државности, а њихова овлашћења су знатно сужена и враћена у претходне оквире.
Устав СР Србије из 1974. године, са амандманима из 1981. и 1989. године, остао је на снази је све до 1990. године, када је донет нови Устав Републике Србије.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Устав Социјалистичке Републике Србије (Службени гласник СР Србије, бр. 8/1974)
- ^ Устав Социјалистичке Републике Србије (Службени гласник СР Србије, бр. 17/1963)
- ^ Устав Републике Србије (Службени гласник Републике Србије, бр. 1/1990)
- ^ а б Petranović 1988.
- ^ а б Димић 2001.
- ^ Амандмани І-VIII на Устав Социјалистичке Републике Србије (Службени гласник СР Србије, бр. 41/1981)
- ^ Амандмани IX до XLIX на Устав Социјалистичке Републике Србије (Службени гласник СР Србије, бр. 11/1989)
Литература
[уреди | уреди извор]- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Petranović, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918-1988. 3. Beograd: Nolit.
