Устав Србије из 1990.
Устав Републике Србије усвојен је у Скупштини СР Србије 28. септембра 1990, након одржаног референдума.
Главне измене
[уреди | уреди извор]Овим уставом избачен је из имена Републике Србије префикс „социјалистичка“, а покрајини Косово враћен је стари назив Косово и Метохија.
Уз то, Устав је дефинитивно одузео покрајинама у саставу Србије (Војводина, Косово и Метохија) све елементе државности и потврдио одлуку републичког парламента из 1989. године
По Уставу, Председник Републике је, уз Народну скупштину највиша власт у земљи. Он предлаже Скупштини мандатара за састав Владе. Мандат председника траје пет година. Скупштина Србије има мандат четири године, и у њеном саставу је 250 народних посланика. Они се, као и Председник Републике, бирају на слободним, непосредним и тајним изборима.
Влада је директно одговорна Скупштини, која са најмање 126 посланика може изабрати Владу.
Критика
[уреди | уреди извор]Адвокат Срђа Поповић је сматрао да је доношењем овог Устава Милошевић Србију практично издвојио из уставно-правног поретка СФРЈ, преневши јој надлежности које, по савезном Уставу, није смела да има.[1]
Устав из 1990. године престао је да важи 8. новембра 2006, када је Народна скупштина Републике Србије прогласила нови Устав, донесен као одговор на нове околности (распад Државне заједнице СЦГ и осамостаљење Србије, очување територијалног интегритета државе итд.). Изгласавању новог Устава претходио је референдум 28. и 29. октобра 2006. када су грађани Србије већином гласали за доношење новог највишег правног акта.
Литература
[уреди | уреди извор]- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Raspad Jugoslavije (I)”. Peščanik (на језику: енглески). 2008-09-23. Приступљено 2021-03-09.