Устаничка улица
| Устаничка улица | |
|---|---|
 Филмски постер | |
| Изворни наслов | Устаничка улица |
| Жанр | драма трилер |
| Режија | Мирослав Терзић |
| Сценарио | Ђорђе Милосављевић Никола Пејаковић по идеји Гордана Кичића |
| Продуцент | Гордан Кичић Снежана Пенев |
| Главне улоге | Гордан Кичић Уликс Фехмију Раде Шербеџија |
| Музика | Иван Бркљачић |
| Сценограф | Аљоша Спајић |
| Сниматељ | Миладин Чолаковић |
| Монтажа | Дејан Урошевић |
| Продуцентска кућа | ФилмКомбајн Пакт Медиа |
| Година | 2012. |
| Трајање | 97 минута |
| Земља |  Србија |
| Језик | српски |
| Веб-сајт | www |
| IMDb веза | |
Устаничка улица је српски филм из 2012. године. Режирао га је Мирослав Терзић по сценарију Ђорђа Милосављевића и Николе Пејаковића[1][2] и сарадника на сценарију Дамира Калембера по идеји Гордана Кичића.
Садржај
[уреди | уреди извор]Заменик тужиоца за ратне злочине, Душан (Гордан Кичић), живи са оцем, угледним професором права у пензији, и женом Иреном. Сваки дан је налик претходном... Случај који ће му доделити главни тужилац (Раде Шербеџија) измениће дневну рутину и, иронично, у исто време му донети велики губитак и несрећу, али и сигурност и личну потврду вредности.
Мићун (Уликс Фехмију) живи скромно са својом женом Јадранком. И они чекају дете. Иако им живот није дао много, утеху налазе у својој љубави и детету које је на путу. Ипак, нико не зна да је Мићун заправо неко други, а прошлост се враћа и прогони га док се једног дана мрачне слутње и не обистине.[1][3][2]
Улоге
[уреди | уреди извор]| Глумац | Улога |
|---|---|
| Гордан Кичић | Душан Илић |
| Уликс Фехмију | Средоје Говоруша |
| Раде Шербеџија | Главни тужилац |
| Петар Божовић | Грбави |
| Јелена Ђокић | Ирена |
| Милица Михајловић | Јадранка |
| Предраг Ејдус | Професор |
| Александар Ђурица | Стрмни |
| Бојан Жировић | Буца |
| Миодраг Крстовић | Златар |
| Марко Јањић | Човек са капуљачом |
| Марко Баћовић | Инспектор Ратковић |
| Анђелка Ристић | Ратковићева супруга |
| Миодраг Ракочевић | Плави |
| Никола Мићовић | Дечак |
| Катарина Чкоњевић | Девојчица |
| Марта Милосављевић | Медицинска сестра |
Критике
[уреди | уреди извор]Реченица која зазвечи, коју током саслушања изговара Средоје-Мићун: „Шта ме гледаш, знам ја ко сам, крвавио гаће нико из Србије није“, с којом сценаристи свесно или несвесно, као да није реч о истом народу, пребацују сав терет кривице на Србе преко Дрине и Саве, аболирајући од свега све Србе из Србије. Сличних сценаристичких гафова и драматуршких пропуста има још. Има и вишка коинциденција, паралела, произвољности (фотографија на којој лик из филм држи за косу прекланог човека је фотомонтажа, а личи на оне чувене фотографије „ратних трофеја“ муџахедина у Босни), чак и повремене наивности у конструкцији ликова, од којих су неки испуштени.
Катарина Миловановић:[5]
Велика штета је то што смо од очекиваног максималног интензитета, добили млак, гледљив филм.
Награде
[уреди | уреди извор]На Фестивалу у Сарајеву Уликс Фехмиу је освојио Срце Сарајева у категорији најбољи глумац.[3]
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Устаничка улица на веб-сајту IMDb (језик: енглески)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Устаничка улица”. Филмски центар Србије. Приступљено 3. 2. 2021.[мртва веза]
- ^ а б „Устаничка улица”. Ртс. Приступљено 3. 2. 2021.
- ^ а б „Устаничка улица”. Мој Тв. Приступљено 3. 2. 2021.
- ^ „Пао наредбодавац“
- ^ „„Испуњена очекивања или...?“”. Архивирано из оригинала 24. 05. 2013. г. Приступљено 01. 11. 2013.
