Устројство Српске православне цркве

Из Википедије, слободне енциклопедије

Устројство Српске православне цркве је прописано Уставом Српске православне цркве који је дефинише као једну, недјељиву и аутокефалну цркву која одржава догматско и канонско јединство са осталим православним црквама.

Од 17. маја 2002, након потписивања Нишког договора између Српске православне цркве и пет од седам епископа непризнате Македонске православне цркве, успостављена је Охридска архиепископија с правима аутономне цркве унутар Српске православне цркве.

Тијела и органи[уреди]

Према Уставу Српске православне цркве, највиша црквено-јерархијска тијела су Свети архијерејски сабор, Свети архијерејски синод и Велики црквени суд, а највиша црквено-самоуправна тијела су Патријаршијски савјет и Патријаршијски управни одбор. На челу свих ових тијела се налази патријарх српски.

Свети архијерејски сабор чине сви епархијски и викарни архијереји. Према Уставу, Свети архијерејски сабор се састаје у два редовна засједања: прољећном и јесењем.

Патријарх српски је врховни поглавар Српске православне цркве и има титулу архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски. Он је први међу епископима Српске православне цркве, и његово име се прво спомиње на свим богослужењима у храмовима Српске православне цркве.

Он је епархијски архијереј Архиепископије београдско-карловачке.

Епархије[уреди]

За више информација погледајте: Епархије Српске православне цркве

Основна црквено-административна јединица је епархија на челу које стоји епархијски архијереј (епископ) и која обједињује све парохије (црквене општине) и манастире на њеној територији. Црквено-самоуправни органи епархије су епархијски савјет и епархијски управни одбор, уз помоћ којих архијереј руководи спољашњом управом епархије.

Црквено-просвјетне установе[уреди]

Од црквено-просветних установа има шест богословија: у Београду, Сремским Карловцима, Нишу, Цетињу, Фочи и Крагујевцу. Три су Богословска факултета, у Београду, Фочи и Либертивилу, затим Богословски институт при Богословском факултету у Београду. Поред ових установа Српска православна црква је основала 1993. године у Београду и Академију за уметности и консервацију са неколико одсека (иконопис, фрескопис, консервација).

Литература[уреди]