Утицај хормона на сексуалну мотивацију

Утицај хормона на сексуалну мотивацију иако није сасвим изучен свакако је веома важан, посебно хормона као што су тестостерон, естроген, прогестерон, окситоцин и вазопресин. Код већини врста сисара, полни хормони контролишу способност јединке да се укључи у сексуално понашање. Међутим, полни хормони не регулишу директно способност сношаја у приматима (укључујући људе), већ су они само један од чинилаца који утиче на мотивацију за сексуално понашање.

Опште информације

Тестостерон

Ниво мушког тестостерона прати ритам, који одговара временском трајању привременог уздржавање од сексуалних активности

Тестостерон је главни андрогени хормон који има улогу у расту и развоју мушких полних органа и секундарних сексуалних карактеристика. Код мушкараца и код жена тестостерон се ствара; у малој мери у надбубрежним жлездама, а највећим делом — код мушкараца се ствара у тестисима, а код жена у јајницима. Код оба пола тестостерон, који има анаболички ефекат, утиче и на понашање, укључујући и сексуално узбуђење.

Тестостерон  je важан чинилац сексуалне мотивације код мушких примата, укључујући и људе. Показало се да недостатак тестостерона у одраслом добу смањује сексуалну мотивацију код мушкараца и мушких примата. Мушкарци код којих је потиснута функција тестиса применом гонадотропин-ослобађајући хормона показала је пратеће смањење сексуалне мотивације и жеље за мастурбацијом две недеље након примењеног поступка.

Истраживање код мушких резус мајмуна показала су да тестостерон повећава сексуалну мотивацији, и мотивише мушкарце да се такмиче за приступ сексуалним партнерима. Претпоставља се да мотивациони ефекти тестостерона код мушког резус мајмуна промовишу успешну сексуалну конкуренцију и могу бити посебно важни мотивациони чинилац за мушкарце ниског ранга. Важно је имати на уму да елиминација тестостерона код примата не умањује способност копулирања; али смањује мотивацију за сношај.

Такође, истраживања су показала да нивои тестостерона код мушкараца варирају у зависности од статуса овулације жена. Мужјаци који су били изложени мирисима овулационих женки регистровали су виши ниво тестостерона од оних који су били изложени мирисима женки које нису овулирале. Излагање женским сигналима овулације може повећати ниво тестостерона, што може повећати мотивацију мушкараца да учествују и иницирају сексуалног понашање. Коначно, виши нивои тестостерона могу повећати репродуктивни успех мушкараца изложених знаковима женске овулације.

Однос између тестостерона и сексуалне мотивације жена је донекле двосмислен. Истраживања показују да андрогени, као што је тестостерон, сами по себи нису довољни да повећају сексуалну мотивацију код жена. Студије са резус макаки мајмунима су показале да тестостерон није значајно повезан са варијацијама у степену сексуалне мотивације код женки. Међутим, нека истраживања код нехуманих примата указује на улогу андрогена у понашању женске сексуалне репродукције. Адреналектомизовани женке мајмуна показале су смањену женску сексуалну рецептивност. Накнадне студије су откриле да је ова смањена сексуална рецептивност специфична за уклањање андрогена који се могу претворити у естрогене.

Такође је утврђено да су нивои тестостерона повезани са типом односа у који је нека јединка укључен. Мушкарци који учествују у полиаморним односима или вишељубљу, имали су више нивое тестостерона од мушкараца који учествују само у једној вези. Такође и полиаморне жене имају више нивое тестостерона, и већи број бодова на скали сексуалних жеље, од жена које имају секс само са једним партнером.

Естрогени

структура естрона

структура естрадиола

структура естриола

Види још: Естроген

Естрогени припадају групи стероида и предстваљају примарни женски сексуални хормон (присутни су и код мушких јединки, али у мањим количинама). Име им потиче од еструс: лат. oestrus, грч. οἶστρος — страст (период плодности код женки сисара) и ген: стварати.

Три најважнија естрогена који се код жена природно јављају су

Еестрон (Е1)

Естрон се производи примарно током менопаузе.

Естрадиол (Е2)

Естрадуиол је предоминантни сексуални хормоне код жена које нису трудне. Он је исто тако присутан код мушкараца, као производ метаболизма тестостерона. Као главни естроген код људи. Естрадиол нема само критични утицај на репродуктивно и сексуално функционисање, него утиче и на друге органе, међу којима су кости.

Питање да ли су ефекти тестостерона код жена резултат ароматизације до естрадиола, или повећање слободног естрадиола у крви због смањења тестостерона SHBG и везивање естрадиола треба тек да се разреше, кроз директно поређење различитих нивоа естрадиола и комбинације естрадиола и тестостерона.

Такође будућим истраживањима треба утврдити да ли додавање тестостерона доприноси повећању нивоа слободног естрадиола? Ово питање се мора решити кроз истраживања код људи и али и код лабораторијских животиња.

Естриол (Е3)

Естриол је примарни естроген у трудноћи. Они се у телу производе од андрогена помоћу ензима.

Прогестерон

Прогестероне у женском телу примарно луче јајници и благо надбубрежне жлезде. Како је ниво прогестерона директно повезан са фазом менструалног циклуса, у првој, фоликуларној фаза, његов садржај у телу је незнатан, јер је у овој фази ниво естрогена је повишен.

Током овулације, ниво естрогена се смањује, фоликула пукне, јаје га оставља, а жуто тело се формира уместо главног фоликула. То је жуто тело које производи прогестерон у другој, лутеалној фази. Прогестерон стимулише пролиферацију ендометријума, припремајући га за прихват (усађивање) оплођеног јајета. Овај хормон такође спречава контракције утеруса, како би тиме спречио спонтани абортус у првом тромесечју трудноће. Жуто тело после оплодње постоји до 16 недеља, а након тог периода функцију прогестерона преузима плацента. Нормално, друга фаза менструалног циклуса која траје 12-14 дана (најмање 10). Ако се трудноћа није десила, онда се ниво прогестерона на крају лутеалне фазе смањује, а одбацује сеи децидуална мембрана - менструација.

Поред тога, прогестерон током трудноће блокира менструацију и овулацију, учествује у пролиферацији и развоју млечних жлезда, припремајући их за лактацију. Такође, овај хормон има пирогенску својину, што објашњава пораст базалне температуре у другој фази менструалног циклуса и субфебрилни услов (до 37,5 степени) код трудница у првом тромесечју. Друга својства прогестерона укључују имуносупресивни ефекат, који спречава тело жене да одбаци ембрион, као ванземаљски предмет.

Прогестерон током трудноће стимулише раст материце. Хормон је укључен у производњу себума, одређује развој секундарних полних карактеристика, има хипертензивно ефекат, регулише коагулације и шећер у крви и спречава развој влакнастих материце циста у мукози. Истаћи везу између недостатка прогестерона и развоја предменструалних и менопаузи синдрома.

Види још

• Полни хормони и сексуална жеља код жена
• Сексуални стероид
• Сексуално узбуђење

Литература

• Abdelgadir SE, Roselli CE, Choate JVA & Resko JA 1999 Androgen receptor messenger ribonucleic acid in brains and pituitaries of male rhesus monkeys: studies on distribution, hormonal control, and relationship to luteinizing hormone secretion. Biology of Reproduction 60 1251–1256.
• Alder E & Bancroft J 1988 The relationship between breastfeeding persistence, sexuality and mood in postpartum women. Psychological Medicine 18 389–396.
• Alder E, Cook A, Davidson D, West C & Bancroft J 1986 Hormones,mood and sexuality in lactating women. British Journal of Psychiatry 148 74–79.
• Anderson RA, Bancroft J & Wu FCW 1992 The effects of exogenous testosterone on sexuality and mood of normal men. Journal of Clinical Endocrinology and Metabolism 75 1503–1507.
• Аnderson RA, Martin CW, Kung A, Everington D, Pun TC, Tan KCB, Bancroft J, Sundaram K, Moo-Young AJ & Baird DT 1999 7-Methyl-19-Nortestosterone (MENT) maintains sexual behavior and mood in hypogonadal men. Journal of Clinical Endocrinology and Metabolism 84 3556–3562.
• Appelt H & Strauss B 1986 The psychoendocrinology of female sexuality: a research project. German Journal of Psychology 10 143–156.
• Argiolas A 1999 Neuropeptide and sexual behaviour. Neuroscience and Biobehavioral Reviews 23 1127–1142.
• Arlt W, Callies F, van Vlijmen JC, Koehler I, Reinke M, Bidlingmaier M, Huebler D, Oettel M, Ernst M, Schulte HM & Allolio B 1999 Dehydroepiandrosterone replacement in women with adrenal insufficiency. New England Journal of Medicine 341 1013–1020.
• Bagatell CJ, Heiman JR, Rivier JE & Bremner WJ 1994a Effects of endogenous testosterone and estradiol on sexual behavior in normal young men. Journal of Clinical Endocrinology and Metabolism 78 711–716.
• Bagatell CJ, Heiman JR, Matsumoto AM, Rivier JE & Bremner WJ 1994b Metabolic and behavioral effects of high-dose, exogenous testosterone in healthy men. Journal of Clinical Endocrinology and Metabolism 79 561–567.
• Bancroft J 1989 Human Sexuality and Its Problems, pp. 282–298. Edinburgh: Churchill Livingstone.
• Bancroft J 1999 Central inhibition of sexual response in the male: a theoretical perspective. Neuroscience and Biobehavioral Reviews 23 763–784.
• Bancroft J 2002a Sexual arousal. Encyclopedia of Cognitive Science. pp. 1165–1168. Ed. L Nadel. London: Wiley.Bancroft J 2002b Sexual effects of androgens in women: some theoretical considerations. Fertility and Sterility 77 (Suppl 4) S55–S59.
• Bancroft J 2003 Androgens and sexual function in men and women. In Androgens in Health and Disease, pp. 258–290. Eds CJ Bagatell & WJ Bremner. Totowa: Humana Press.
• Bancroft J & Cawood EHH 1996 Androgens and the menopause: a study of 40 to 60 year old women. Clinical Endocrinology 45 577–587.
• Bancroft J & Janssen E 2000 The dual control model of male sexual response: a theoretical approach to centrally mediated erectile dysfunction. Neuroscience and Biobehavioral Reviews 24 571–579.
• Bancroft J, Tennent G, Loucas K & Cass J 1974 The control of deviant sexual behaviour by drugs: 1. Behavioural changes following oestrogens and anti-androgens. British Journal of Psychiatry 125 310–315.
• Bancroft J, Davidson DW, WarnerP&Tyrer G 1980 Androgens and sexual behaviour in women using oral contraceptives. Clinical Endocrinology 12 327–340.
• Bancroft J, Sherwin B, Alexander GM, Davidson DW & Walker A 1991 Contraceptives, androgens, and the sexuality of young women. II. The role of androgens. Archives of Sexual Behavior 20 121–135.
• Bancroft J, Loftus J & Long JS 2003 Distress about sex: a national survey of women in heterosexual relationships. Archives of Sexual Behavior 32 193–208.
• Blaicher W, Gruber D, Bieglmayer C, Blaicher AM, Knogler W & Huber JC 1999 The role of oxytocin in relation to female sexual arousal. Gynecologic and Obstetric Investigation 47 125–126.
• Bole-Feysot C, Goffin V, Edery M, BinartN&Kelly PA 1998 Prolactin (PRL) and its receptor: actions, signal transduction pathways and phenotypes observed in PRL receptor knockout mice. Endocrine Reviews 19 225–268.
• Brincat M, Magos A, Studd JWW, Cardozo LD, O’Dowd T, Wardle PJ & Cooper D 1984 Subcutaneous hormone implants for the control of climacteric symptoms. Lancet 1 (8367) 16–18.
• Buena F, Swerdloff RS, Steiner BS, Lutchmansingh P, Peterson MA, Pandian MR, Galmarini M & Bhasin S 1993 Sexual function does not change when serum testosterone levels are pharmacologically varied within the normal male range. Fertility and Sterility 59 1118–1123.
• Burger HG, Hailes J, Menelaus M, Nelson J, HudsonB&Balazs N 1984 The management of persistent menopausal symptoms with oestradiol–testosterone implants: clinical, lipid and hormonal results. Maturitas 6 351–358.
• Burger HG, Dudley EC, Cui J, Dennerstein L & Hopper JL 2000 A prospective longitudinal study of serum testosterone, dihydroepiandrosterone sulfate, and sex hormone-binding globulin levels through the menopause transition. Journal of Clinical Endocrinology and Metabolism 85 2832–2838.
• Buvat J & Lemaire A 1997 Endocrine screening in 1,022 men with erectile dysfunction: clinical significance and cost-effective strategy. Journal of Urology 158 1764–1767.

Спољашње везе

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).