Ушевце
Ушевце | |
|---|---|
Поглед из Власа са Сирењарника | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Пчињски |
| Град | Врање |
| Градска општина | Врање |
| Становништво | |
| — 2022. | 79 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 40′ 55″ С; 21° 52′ 59″ И / 42.682° С; 21.883° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 708 m |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 17507 |
| Позивни број | 017 |
| Регистарска ознака | VR |
Ушевце је насеље у Пољаници, град Врање у Пчињском округу. Налази се на око 2 км од Власа, где је Месна заједница, и око 22 км од Врања. Према попису из 2022. било је 79 становника (према попису из 1991. било је 229 становника).
Опис и историја
[уреди | уреди извор]Ушевце је на ушћу Смиљевачке или Ушевачке реке у Ветерницу, са обе стране ових река. Куће су поред река и делимично по околним бреговима. Подељено је на три махале, Доњу или Долина, са обе стране Ветернице, Горњу, са обе стране Смиљевачке реке и Рид, на коси између две поменуте реке. У делу села код ушћа Смиљевачке реке, оно има особине збијеног типа и ту је, по предању, била господарева кула у Турско време.
Остаци најстаријег насеља на овом месту налажени су у близини садашњег гробља. Са десне стране Смиљевачке реке, на местима Ђоргово трлиште и Вучкова ограђа, налажени су остаци бакарних посуда и других металних предмета.
Данашње село Ушевце у почетку је било на месту Бресје, заједно са Смиљевићем, па се Смиљевић одвојио. Затим се и Ушевце селило, најпре на место Голубињак, а касније на Ботуњу одакле је насељено садашње село. Као најстарија породица у селу спомињу се Таратањци, који су се касније иселили у Големо Село. Остале познате породице: Јанковићи, Цветановићи, Седларци, Илијинци, Крештинци, Дамњановићи, Нешинци, Дошљаци, Пурленци (Кованџици), досељене су из околних села Пољанице и Иногошта. Познати извори воде су Дугања, Маленово трње, Зајчи камен, Крагујевац, и Ђоргово трлиште. Била су позната два слана извора, Слани камен и Голубињак, о којима се сада мало зна.
Сеоска слава, крсте или литије је први четвртак после Спасовдана, назван Мали Спасовдан.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Ушевце живи 159 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,8 година (46,6 код мушкараца и 51,0 код жена). У насељу има 62 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,97.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Година пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 70 | 74 | 79 | 88 | 76 | 69 | 62 |
| Број чланова | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 и више | Просек |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 11 | 24 | 8 | 3 | 8 | 7 | 1 | 0 | 0 | 0 | 2,97 |
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 89 | 30 | 53 | 5 | 1 | 0 |
| Женски | 78 | 8 | 55 | 15 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 167 | 38 | 108 | 20 | 1 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 43 | 14 | 0 | 0 | 17 |
| Женски | 29 | 12 | 0 | 0 | 15 |
| Укупно | 72 | 26 | 0 | 0 | 32 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 6 | 3 | 0 | 2 |
| Женски | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 |
| Укупно | 0 | 6 | 4 | 0 | 2 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
| Укупно | 0 | 0 | 0 | 1 | 1 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Укупно | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Види још
[уреди | уреди извор]Галерија слика
[уреди | уреди извор]-
Прилаз из правца Врања
-
Основна школа
-
Сећање на недужне жртве бугарског окупатора у 1. светском рату
-
Брвно преко Ветернице и ћумурана
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
[уреди | уреди извор]- Риста Т. Николић, Пољаница и Клисура, издање 1905. године, pp. 164. (Српски етнографски зборник, Београд, књига IV, Српска краљевска академија).
