Ушевце

Координате: 42° 40′ 55″ С; 21° 52′ 59″ И / 42.682° С; 21.883° И / 42.682; 21.883
С Википедије, слободне енциклопедије
Ушевце
Поглед из Власа са Сирењарника
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПчињски
ГрадВрање
Градска општинаВрање
Становништво
 — 2011.184
Географске карактеристике
Координате42° 40′ 55″ С; 21° 52′ 59″ И / 42.682° С; 21.883° И / 42.682; 21.883
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина708 m
Ушевце на карти Србије
Ушевце
Ушевце
Ушевце на карти Србије
Остали подаци
Поштански број17507
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Ушевце је насеље у Пољаници, град Врање у Пчињском округу. Налази се на око 2 км од Власа, где је Месна заједница, и око 22 км од Врања. Према попису из 2002. било је 184 становника (према попису из 1991. било је 229 становника).

Опис и историја[уреди | уреди извор]

Ушевце је на ушћу Смиљевачке или Ушевачке реке у Ветерницу, са обе стране ових река. Куће су поред река и делимично по околним бреговима. Подељено је на три махале, Доњу или Долина, са обе стране Ветернице, Горњу, са обе стране Смиљевачке реке и Рид, на коси између две поменуте реке. У делу села код ушћа Смиљевачке реке, оно има особине збијеног типа и ту је, по предању, била господарева кула у Турско време.

Остаци најстаријег насеља на овом месту налажени су у близини садашњег гробља. Са десне стране Смиљевачке реке, на местима Ђоргово трлиште и Вучкова ограђа, налажени су остаци бакарних посуда и других металних предмета.

Данашње село Ушевце у почетку је било на месту Бресје, заједно са Смиљевићем, па се Смиљевић одвојио. Затим се и Ушевце селило, најпре на место Голубињак, а касније на Ботуњу одакле је насељено садашње село. Као најстарија породица у селу спомињу се Таратањци, који су се касније иселили у Големо Село. Остале познате породице: Јанковићи, Цветановићи, Седларци, Илијинци, Крештинци, Дамњановићи, Нешинци, Дошљаци, Пурленци (Кованџици), досељене су из околних села Пољанице и Иногошта. Познати извори воде су Дугања, Маленово трње, Зајчи камен, Крагујевац, и Ђоргово трлиште. Била су позната два слана извора, Слани камен и Голубињак, о којима се сада мало зна.

Сеоска слава, крсте или литије је први четвртак после Спасовдана, назван Мали Спасовдан.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Ушевце живи 159 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,8 година (46,6 код мушкараца и 51,0 код жена). У насељу има 62 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,97.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 426
1953. 453
1961. 423
1971. 363
1981. 292
1991. 229 229
2002. 184 185
2011. 118
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
184 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Види још[уреди | уреди извор]

Галерија слика[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Риста Т. Николић, Пољаница и Клисура, издање 1905. године, pp. 164. (Српски етнографски зборник, Београд, књига IV, Српска краљевска академија).

Спољашње везе[уреди | уреди извор]