Ушће Саве у Дунав

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ушће Саве у Дунав
Ушће Саве у Дунав на мапи Београда
Ушће Саве у Дунав
Ушће Саве у Дунав

Ушће Саве у Дунав је место на коме се река Сава улива у Дунав. Налази се у центру Београда на локацији између Великог ратног острва, Новог Београда, и подножја Београдске тврђаве, односно Куле Небојша. Често се назива само „Ушће“. Сава у Београд дотиче из правца Мачве, протиче кроз Нови Београд испод Бранковог моста и улива се у десни крак Дунава који обилази Велико ратно острво. Ушће је место на коме Сава завршава свој ток и постаје Дунав.

Ушће[уреди]

Сава се улива у десни крак Дунава који обилази Велико ратно острво

Само ушће је обележено видљивом линијом разграничења две реке. Сава која је бистрија, има светлију зелену или плаву боју, док је Дунав смеђе боје. Разлика боја на месту спајања ствара релативно праву линују разграничења дужином читавог ушћа, тако да је водена маса од места спајања на левој страни изразито мутна и смеђа, а на десној бистра и зеленкаста или плава.[1][2] Две реке на самом ушћу успоравају свој ток, што је проузроковало таложење водом нанешеног материјала које је почетком 16. века образовало водени спруд, данас Велико ратно острво.[3]

Географски положај[уреди]

Изнад ушћа се уздиже гребен, односно узвишење на коме се налази Београдска тврђава.[4] Ушће је најнижа тачка у градској општини Нови Београд.[5] Налази се на надморској висини од 68 m.[6] На новобеоградској страни се налази Музеј савремене уметности, окружен Парком пријатељства које од ушћа раздваја шеталиште, зелени кеј Новог Београда.[5] Северно од ушћа, односnо од Великог ратног острва и Београдске тврђаве, налази се острво Чапља.[7]

Ушће Саве у Дунав. Поглед са Калемегдана.

Историја[уреди]

У близини ушћа је током Другог светског рата потонуо парни тегљач „Косово”.[8] У рану јесен 1944. два немачка шлепа су поред обале Великог ратног острва наишла на британске мине и за неколико секунди потонула на дно ушћа.[8] Дана 9. септембра 1952. је на ушћу потонуо Брод „Ниш", а током историје ту је потонуо већи број других бродова често у ратним сукобима.[9] У непосредној близини ушћа, српски књижевник Бранко Ћопић је 26. марта 1984. извршио самоубиство.

У Београду је до 1884. постојао и трећи водоток, Дунавац бах или Дунавски поток, који се налазио у близини садашњег Сава центра.[10]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Михољско лето 2009 (?!)”. Клуб Варио 19. Архивирано из оригинала на датум 25. 3. 2012. Приступљено 28. 3. 2012. 
  2. ^ Сава и Дунав: Ушће Саве у Дунав, Приступљено 25. 4. 2013.
  3. ^ „Ада на ушћу Саве у Дунав”. Политика. 2. 9. 2009. Приступљено 2. 4. 2012. 
  4. ^ „Историја Београдске тврђаве”. Београдска тврђава. 2010. Архивирано из оригинала на датум 18. 5. 2012. Приступљено 25. 3. 2012. 
  5. 5,0 5,1 „Историја Новог Београда”. Градска општина Нови Београд. 2000. Архивирано из оригинала на датум 26. 4. 2012. Приступљено 25. 3. 2012. 
  6. ^ „Дунав и Сава”. Град Београд. 26. 12. 2003. Приступљено 26. 3. 2012. 
  7. ^ „Историја Новог Београда”. еКапија. 23. 6. 2009. Приступљено 2. 4. 2012. 
  8. 8,0 8,1 „Мутна дна наших река крију бројне тајне”. Илустрована Политика. 29. 3. 2012. Архивирано из оригинала на датум 19. 2. 2015. Приступљено 2. 4. 2012. 
  9. ^ Прошлост заборављена у дубинама Дунава и Саве („Вечерње новости“, 19. фебруар 2015)
  10. ^ Ко је Београду „украо“ трећу реку („Вечерње новости“, 29. новембар 2013)

Спољашње везе[уреди]