Ушће Саве у Дунав

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Ушће (вишезначна одредница).
Ушће Саве у Дунав
Ушће Саве у Дунав на мапи Града Београда
Ушће Саве у Дунав
Ушће Саве у Дунав

Ушће Саве у Дунав је место на коме се река Сава улива у Дунав. Налази се у центру Београда на локацији између Великог ратног острва, Новог Београда, и подножја Београдске тврђаве, односно Куле Небојша. Често се назива само „Ушће“. Сава у Београд дотиче из правца Мачве, протиче кроз Нови Београд испод Бранковог моста и улива се у десни крак Дунава који обилази Велико ратно острво. Ушће је место на коме Сава завршава свој ток и постаје Дунав.

Ушће[уреди | уреди извор]

Сава се улива у десни крак Дунава који обилази Велико ратно острво

Само ушће је обележено видљивом линијом разграничења две реке. Сава која је бистрија, има светлију зелену или плаву боју, док је Дунав смеђе боје. Разлика боја на месту спајања ствара релативно праву линују разграничења дужином читавог ушћа, тако да је водена маса од места спајања на левој страни изразито мутна и смеђа, а на десној бистра и зеленкаста или плава.[1][2] Две реке на самом ушћу успоравају свој ток, што је проузроковало таложење водом нанесеног материјала које је почетком 16. века образовало водени спруд, данас Велико ратно острво.[3]

Географски положај[уреди | уреди извор]

Изнад ушћа се уздиже гребен, односно узвишење на коме се налази Београдска тврђава.[4] Ушће је најнижа тачка у градској општини Нови Београд.[5] Налази се на надморској висини од 68 m.[6] На новобеоградској страни се налази Музеј савремене уметности, окружен Парком пријатељства које од ушћа раздваја шеталиште, зелени кеј Новог Београда.[5] Северно од ушћа, односnо од Великог ратног острва и Београдске тврђаве, налази се острво Чапља.[7]

Ушће Саве у Дунав. Поглед са Калемегдана.

Историја[уреди | уреди извор]

Пре градње Моста краља Александра, крајем 1934, чувар Државне речне пловидбе је живео у кућици на самом ушћу, на земунској страни, како би обилазио сигнале и палио светлости. Касније је у тој кућици живео један рибар.[8][9]

Данска група[10] је 1938. насула крак Дунава, познат као Дунавац или Зимовник,[11] и кејом утврдила леву обалу Саве, од Моста краља Александра до Дунава, с намером да се насипањем 4 метра песка створи 60 хектара простора за будуће насеље називано "Нови Београд".[12][13][14][15][16][17] Пронађено је доста предмета, од мамутовог зуба до граната из Светског рата, што је поклоњено музеју града, а радови су документовани фотографијама и филмом у боји.[18][19][20] (→ Историја Новог Београда)

У близини ушћа је током Другог светског рата потонуо парни тегљач „Косово”.[21] У рану јесен 1944. два немачка шлепа су поред обале Великог ратног острва наишла на британске мине и за неколико секунди потонула на дно ушћа.[21] Дана 9. септембра 1952. је на ушћу потонуо Брод „Ниш", а током историје ту је потонуо већи број других бродова често у ратним сукобима.[22] У непосредној близини ушћа, српски књижевник Бранко Ћопић је 26. марта 1984. извршио самоубиство.

У Београду је до 1884. постојао и трећи водоток, Дунавац бах или Дунавски поток, који се налазио у близини садашњег Сава центра.[23]

Птице[уреди | уреди извор]

Врбак који се налази на самом шпицу Ушћа на новобеоградској страни је одлично место за посматрање водених птица у зимском периоду и место на коме се селице одмарају пре него што прелете преко реке према Калемегдану. Током гнездилишне сезоне на бродићима се гнезди сеоска ласта, иначе ретка птица у урбаном делу Београда.[24]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Михољско лето 2009 (?!)”. Клуб Варио 19. Архивирано из оригинала на датум 25. 3. 2012. Приступљено 28. 3. 2012. 
  2. ^ Сава и Дунав: Ушће Саве у Дунав, Приступљено 25. 4. 2013.
  3. ^ „Ада на ушћу Саве у Дунав”. Политика. 2. 9. 2009. Приступљено 2. 4. 2012. 
  4. ^ „Историја Београдске тврђаве”. Београдска тврђава. 2010. Архивирано из оригинала на датум 18. 5. 2012. Приступљено 25. 3. 2012. 
  5. ^ а б „Историја Новог Београда”. Градска општина Нови Београд. 2000. Архивирано из оригинала на датум 26. 4. 2012. Приступљено 25. 3. 2012. 
  6. ^ „Дунав и Сава”. Град Београд. 26. 12. 2003. Приступљено 26. 3. 2012. 
  7. ^ „Историја Новог Београда”. еКапија. 23. 6. 2009. Приступљено 2. 4. 2012. 
  8. ^ "Политика", 2. феб. 1938
  9. ^ "Политика", 23. феб. 1938 (мања исправка на чланак од 2. 2.)
  10. ^ "Политика", 20. нов. 1937.
  11. ^ "Време", 28. јул 1938
  12. ^ Време, 12. дец. 1937, стр. 7. digitalna.nb.rs
  13. ^ Време, 19. дец. 1938, стр. 5. digitalna.nb.rs
  14. ^ "Време", 28. март 1940, стр. 5. (фото) digitalna.nb.rs
  15. ^ "Време", 18. мај 1938 (фото)
  16. ^ "Време", 22. мај 1940 (мала слика плана)
  17. ^ Данци нуде да наспу и уреде Нови Београд између данашњег Београда и Земуна. "Политика", 4. март 1937
  18. ^ "Време", 2. феб. 1940, стр. 10. digitalna.nb.rs
  19. ^ "Време", 19. мај 1940
  20. ^ "Време", 11. јул 1938
  21. ^ а б „Мутна дна наших река крију бројне тајне”. Илустрована Политика. 29. 3. 2012. Архивирано из оригинала на датум 19. 2. 2015. Приступљено 2. 4. 2012. 
  22. ^ Прошлост заборављена у дубинама Дунава и Саве („Вечерње новости“, 19. фебруар 2015)
  23. ^ Ко је Београду „украо“ трећу реку („Вечерње новости“, 29. новембар 2013)
  24. ^ [1] Ušće Park--Konjska ada/vrbak/Taverna/Stara koliba, Novi Beograd

Спољашње везе[уреди | уреди извор]