Уједињена омладина српска

Уједињена омладина српска бивши је политички покрет основан крајем августа 1866. године у Новом Саду у Хабзбуршкој монархији, а био је активан до 1871. године.

Настала је на иницијативу бечког омладинског друштва „Зора” које је позвало ђачке, студентске и певачке дружине на састанак ради јединства српске омладине.^[1] Том састанку се одазвало шеснаест дружина. На оснивачкој скупштини одржаној 15-18. августа 1866. у Новом Саду утврђени су основни циљеви овог покрета: одгајање свести о славној прошлости, утврђивање братске заједнице, развитак човечанских врлина, свеколики напредак Срба итд. а парола им је била Српство све и свуда. Осим тога коришћене су крилатице: „Просветом ка слободи” и „Све на основу истине, а с помоћу науке”.^[2]

Организација је била изразито словенофилска. Њен представник на етнографској изложби и свесловенском састанку у Москви маја 1867. године био је њен секретар Владан Ђорђевић, који се одушевио овом манифестацијом свесловенства. Уједињена омладина српска је у својим редовима окупљала знамените Србе тога доба као што су: Владимир Јовановић, Јеврем Грујић, Светозар Милетић, Јован Јовановић Змај, Лаза Костић, Александар Сандић, Никола I Петровић,^[3] Марко Миљанов Поповић, Никола Пашић, Машо Врбица, Лазар Томановић, Владимир М. Јовановић, Валтазар Богишић.^[4]

Када је рад ове организације био забрањен у Кнежевини Србији и Аустроугарској, седиште Омладине је постало Цетиње у Кнежевини Црној Гори, а њихове идеје су биле пропагиране у „Гласу Црногорца” и „Панчевцу”. 1871. године је формирана под иницијативом краља Николе, диполоматског заступника Књажевине Црне Горe у Патрограду и Бечу проф. др. Александрa Сандићa и војводе Марка Поповића Дружина за ослобођење и уједињење српско на Цетињу.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Ђ. Игњатовић, Светозар Марковић и "Српска општина" у Петрограду, Историјски часопис 22 (1975), 113.
^ С. Рајић, Владан Ђорђевић, биографија поузданог обреновићевца, Београд 2007, 40.
^ Јелена Даниловић: Сто година Општег имовинског законика за Црну Гору, Архив за правне и друштвене науке, 1-2, (2006). pp. 233.
^ Нико С Мартиновић: Валтазар Богишић и Уједињена омладина српска, Зборник Матице српске, свеска 9

Литература[уреди | уреди извор]

Јовичић, Миодраг (1999). Лексикон уставности Србије 1804-1918. Филип Вишњић.
Колекција јесен/зима 1867, српска колекција из Руског етнографског музеја у Санкт Петербургу: 6. децембар 2005 — 6. март 2006, аутори: Нишкановић, Вилма, Олга Карпова, Весна Бижић — Омчикус и Наталија Прокопјева, Етнографски музеј, Београд, 2006.