Уњетичка култура
| Уњетичка култура | |||
|---|---|---|---|
| Географија | |||
| Континент | Европа | ||
| Регија | средња Европа | ||
| Главни локалитет | Уњетице | ||
| Друштво | |||
| Језик | индоевропски | ||
| Религија | индоевропска | ||
| Период | |||
| Историјско доба | бронзано доба | ||
| Настанак | 2300. п. н. е. | ||
| Престанак | 1600. п. н. е. | ||
| Претходници и наследници | |||
| Претходиле су: | Наследиле су: | ||
| ← Култура звонастих пехара | Култура гробних хумки → | ||
| Портал Археологија | |||
Уњетичка култура је једна од водећих култура раног и средњег бронзаног доба у средњој Европи, која је названа по локалитету – великој некрополи – недалеко од Прага, који се зове Уњетице. Ова култура се ширила на подручју Чешке и Моравске по утицајима културе звонастих пехара и културе карпатске котлине. Захватила је и Словачку, Пољску, део Аустрије и већи део Немачке.
Фазе Уњетичке културе
[уреди | уреди извор]Ова култура се дели на три фазе:
| Рана фаза | 1800-1650. п. н. е. |
| Средња фаза | 1650-1500. п. н. е. |
| Позна фаза | 1500-1450. п. н. е. |
У раној фази користе се рудна лежишта и израђују предмети од бронзе, насеља су полуукопана, станишта правоугаоне или елипсоидне основе са надземном дрвеном конструкцијом.
Сахрањивање
[уреди | уреди извор]Некрополе су у близини насеља са груписаним гробовима. Сахрањивање је у згрченом положају на десном боку, лицем према истоку и на левом боку, лицем прма западу. Гробне раке су правоугаоне или елипсодине, облагане дрветом и травом. Уз покојника су стављане и посуде (најчешће код ногу), као и оружје и накит.
Керамика
[уреди | уреди извор]У раној фази керамика је монохромна, сива, без украса. Од облика су присутне трбушасте шоље и крчази са кратком вертикалном дршком.
Предмети од метала
[уреди | уреди извор]Нађено је обиље бакарног и бронзаног накита:
- игле (кипарске, са различитим обликом главе)
- спиралне наруквице
- украсне плоче
- наочарасти привесци
Такође су присутни и троугаони и листолики бодежи, као и секире са крилцима
Средња фаза
[уреди | уреди извор]У средњој фази металуршки центри су у успону, што доводи до раслојавања друштва. Гробови племенских старешина имају форму тумула грађених од камена или дрвених греда са богатим прилозима од бронзе и злата. Керамичке посуде током средње фазе имитирају металне по узору на микенске, јављају се издужени бодежи и масивни накит.
Позна фаза
[уреди | уреди извор]Током ове фазе јављају се градинска утврђења и нове врсте бронзаног оружја и оруђа и то:
- секире са лепезастом сечицом
- врхови копља
- длета
- посуде са при дну оштро профилисаним трбухом