ФИДЕ Гран при 2012/2013

С Википедије, слободне енциклопедије
Победник Веселин Топалов

ФИДЕ Гран При 2012–13 је била серија од шест шаховских турнира који су чинили део квалификационог циклуса за Меч за звање шампиона света у шаху 2014.. Веселин Топалов је завршио први, а Шакријар Мамеђаров други у укупном пласману. Обојица су се стога квалификовала за Турнир кандидата за светско првенство у шаху 2014|2014.

Формат[уреди | уреди извор]

Осамнаест најбољих играча је одабрано да се такмиче на овим турнирима. Сваки играч се слаже и уговориће учешће на четири од ових шест турнира.

Сваки турнир је са по 12 играча, који играју сваки са сваким. Ово је промена у односу на прошли циклус када је на турнирима било по 14 играча. У сваком колу играчи су освојили 1 поен за победу, ½ поена за нерешено и 0 за пораз. Поени за Гран При су затим подељени према позицији сваког играча на турниру: 170 Гранд при поена за прво место, 140 за друго место, 110 за треће место, а затим 90 до 10 поена у корацима од 10. У случају нерешеног резултата у поенима, бодове Гран прија равномерно деле изједначени играчи. Рачунају се само три најбоља турнирска резултата сваког играча. Играч са највише Гранд при поена је победник.

Играчи и квалификација[уреди | уреди извор]

Три најбоље рангирана играча на листи ФИДЕ рејтинга су одлучила да не учествују у Гранд прију. То су светски број 1 Магнус Карлсен, 2008/2010 Гранд при победник Левон Аронијан и бивши светски шампион Владимир Крамник. Светски шампион Вишванатан Ананд је такође одбио учешће.[1] На неколико начина су се квалификовали следећи шахисти:

Играч Држава Начин квалификације
Борис Гељфанд  Израел Меч за звање шампиона света у шаху 2012.
Пјотр Свидлер[1][5]  Русија Светски куп у шаху 2011.
Александар Гришчук  Русија
Васили Иванчук  Украјина
Руслан Пономарјов  Украјина
Тејмур Раџабов[3][4][5]  Азербејџан ФИДЕ рејтинг листа (Просек за јул 2011. и јануар 2012)
Сергеј Карјакин[5]  Русија
Хикару Накамура  Сједињене Државе
Веселин Топалов  Бугарска
Шакријар Мамеђаров  Азербејџан
Вугар Гашимов[2]  Азербејџан
Фабиано Каруана  Италија Номинација председника ФИДЕ
Александар Морозевич  Русија AGON номинација
Ван Хао  Кина
Петер Леко  Мађарска
Ленер Домингес  Куба
Аниш Гири  Холандија
Рустам Касимџанов  Узбекистан
Мајкл Адамс[1]  Енглеска Замене по рејтингу
Гата Камски[2]  Сједињене Државе
Етиен Бакро[3][5]  Француска
Ван Јуе[4]  Кина
Евгени Томашевски[5]  Русија
Лоран Фресине[5]  Француска

Новчана награда и Гран при бодови[уреди | уреди извор]

Новчана награда је 170.000 € по појединачном Гран приу и 420.000 € за свеукупни Гран при.[2]

Место Појединачни Гран при Укупан пласман Гран при бодови
1 25,000€ 100,000€ 170
2 22,500€ 80,000€ 140
3 20,000€ 60,000€ 110
4 17,500€ 50,000€ 90
5 15,000€ 40,000€ 80
6 13,000€ 30,000€ 70
7 12,000€ 25,000€ 60
8 11,000€ 20,000€ 50
9 10,000€ 15,000€ 40
10 9,000€ 30
11 8,000€ 20
12 7,000€ 10

Победници[уреди | уреди извор]

Град Учесник Држава + = Бодови
Лондон Веселин Топалов  Бугарска 3 0 8 7 од 11
Борис Гељфанд  Израел 4 1 6 7 од 11
Шакријар Мамеђаров  Азербејџан 4 1 6 7 од 11
Ташкент Сергеј Карјакин  Русија 3 1 6 6½ од 11
Ван Хао  Кина 3 1 7 6½ од 11
Александар Морозевич  Русија 4 2 5 6½ од 11
Цуг Веселин Топалов  Бугарска 5 0 6 8 од 11
Солун Ленер Домингес  Куба 6 1 4 8 од 11
Пекинг Шакријар Мамеђаров  Азербејџан 5 2 4 7 од 11
Париз Фабиано Каруана  Италија 4 1 6 7 од 11
Борис Гељфанд  Израел 4 1 6 7 од 11

Трећа етапа Гран прија је првобитно требало да се одржи у Лисабону, Португал.[3]

Четврта етапа Гран прија првобитно је требало да се одржи у Мадриду, Шпанија.[4]

Пета етапа Гран прија првобитно је требало да се одржи у Берлину, Немачка.[5]

Гран при 2012/2013 поредак[уреди | уреди извор]

Гран при бодови подебљани означавају победу на турниру. Број у загради је најгори резултат играча од четири турнира и не додаје се укупном скору.

Веселин Топалов је завршио као први, а Шакријар Мамеђаров је био други у укупном пласману. Тако су се њих двојица квалификовали на Турнир кандидата за 2014..[6][7]

Карјакин и Свидлер су се квалификовали на турнир кандидата другим путевима, па су приказани светло зеленом бојом.

Играч ФИДЕ рејтинг
ауг 2012
Лондон Ташкент Цуг Солун Пекинг Париз Играо Најбољи 3
1  Веселин Топалов (Бугарска) 2752 140 170 (45) 100 4 410
2  Шакријар Мамеђаров (Азербејџан) 2729 140 80 (20) 170 4 390
3  Фабиано Каруна (Италија) 2773 (80) 100 125 155 4 380
4  Борис Гељфанд (Израел) 2738 140 (30) 30 155 4 325
5  Александар Гришчук (Русија) 2763 90 85 140 (75) 4 315
6  Хикару Накамура (САД) 2778 (15) 140 60 100 4 300
7  Александар Морозевич (Русија) 2770 140 75 (25) 65 4 280
8  Ленер Домингес (Куба) 2725 35 (20) 170 75 4 280
9  Сергеј Карјакин (Русија)[5] 2785 140 50 65 3 255
10  Ван Хао (Кина) 2726 70 140 (30) 45 4 255
11  Руслан Пономарјов (Украјина) 2734 50 100 85 (45) 4 235
12  Петер Леко (Мађарска) 2737 80 50 (50) 100 4 230
13  Гата Камски (САД)[2] 2746 10 75 125 (10) 4 210
14  Рустам Касимџанов (Узбекистан) 2684 35 80 (20) 70 4 185
15  Васили Иванчук (Украјина) 2769 55 (10) 30 45 4 130
16  Аниш Гири (Холандија) 2711 15 50 65 (10) 4 130
17  Етиен Бакро (Француска)[3][5] 2713 25 100 2 125
18  Пјотр Свидлер (Русија)[1][5] 2749 50 45 2 95
19  Ван Јуе (Кина)[4] 2685 65 1 65
20  Мајкл Адамс (Енглеска)[1] 2722 55 1 55
21  Евгени Томашевски (Русија)[5] 2730 45 1 45
22  Тејмур Раџабов (Азербејџан)[3][4][5] 2788 20 1 20
22  Лоран Фресине (Француска)[5] 2714 20 1 20

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „FIDE/Agon announce Grand Prix 2012-2013 participants”. chessvibes.com. 18. 7. 2012. Архивирано из оригинала на датум 22. 9. 2012. Приступљено 12. 9. 2012. 
  2. ^ FIDE: Regulations for the 2012–2013 FIDE World Chess Grand-Prix Series
  3. ^ „FIDE Grand Prix moves from Portugal to Switzerland”. chessdom.com. 15. 3. 2013. Приступљено 4. 4. 2013. 
  4. ^ „Kirsan Ilyumzhinov Officially Confirmed the Next Grand Prix to Be Held in Thessaloniki”. chess-news.ru. 3. 5. 2013. Приступљено 3. 5. 2013. 
  5. ^ „The 5th Grand Prix Stage to Be Held in Beijing”. chess-news.ru. 3. 6. 2013. Архивирано из оригинала на датум 15. 06. 2013. Приступљено 3. 6. 2013. 
  6. ^ „Mamedyarov first in Beijing, Topalov wins Grand Prix overall”. ChessVibes. 16. 7. 2013. Архивирано из оригинала на датум 19. 7. 2013. Приступљено 16. 7. 2013. 
  7. ^ „Grand Prix R11: all games drawn, Caruana & Gelfand share victory”. ChessVibes. 4. 10. 2013. Архивирано из оригинала на датум 04. 10. 2013. Приступљено 4. 10. 2013. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]