ФК Јувентус

Из Википедије, слободне енциклопедије
ФК Јувентус
Јувентус
Надимак „Стара дама“
Основан (1897-11-01)1. новембар 1897.(119 год.)
(као Sport Club Juventus)
Стадион Стадион Јувентус, Торино
(Капацитет: 41.254)
Председник Италија Андреа Ањели
Менаџер Италија Ђузепе Марота
Тренер Италија Масимилијано Алегри
Лига Серија А
2016/17. Серија А, 1.
Домаћи дресови
Гостујући дресови
Трећи дресови

ФК Јувентус (итал. Juventus Football Club S.p.A.) је фудбалски клуб из Торина, Италија. Основан је 1897. године, и важи за најтрофејнију и најпопуларнију екипу у италијанском фудбалу. Своје мечеве од сезоне 2011/12. игра на новоизграђеном стадиону Јувентус, капацитета 41.254 места.

До сезоне 2006/07. је уз Интер био једини клуб који никада није испадао из Серије А, али је због малверзација управе пребачен у Серију Б, уз одузимање посљедње 2 титуле првака (2004/05 и 2005/06).

Ипак, већ у првој години у нижем рангу „Стара Дама“ надмоћно осваја прву позицију, и тако се враћа у Серију А. У сезони 2011/12. Јувентус је дошао до 30. титуле шампиона, прве након скандала названог Калчополи због којег ипак није стављена трећа звјездица на дрес. То је био почетак потпуне доминације Јувентуса који је након те титуле нанизао још пет "скудета" и тиме поставио нови рекорд по броју узастопних титула првака.

Почетак[уреди]

Легенда каже да је првог новембра 1897. године група дјечака из Лисеа Д'Азеља одлучила да оснује фудбалски клуб. Мјесто на ком су играли своје мечеве био је огроман парк Пијаца Д'Арми. Један од оснивача, Енрико Канфари, је описујући почетке рекао:

Викицитати „То је право поријекло Јувентуса. У почетку нас је било само петнаест, најстарији је имао 17 година, а сви остали испод 15. Оно што је данас клубовима нормална ствар и најмањи проблем, нама је било готово немогуће направити.”

Када је дошло вријеме да изаберу име клуба, момци су предложили више имена и гласали. Приједлози су били: Социјета Виа Спорт, Социа Спортива Масимо Д'Азељо и Спорт Клуб Јувентус, који је и добио највише гласова. Тако је Јувентус коначно почео да игра. Фудбалски клуб Торинезе их је позвао на први прави меч, а Јувентусови играчи нису могли вјеровати да ће играти са „тако добрим фудбалерима“, како каже Енрико Канфари. Иако су изгубили доста првих утакмица, нису разочарали, јер тренингом су постајали све бољи. Када су склопили првих једанаест почели су играти више мечева. Чак су организовали и турнире како би разгласили вијест о своме клубу.

Историја клуба[уреди]

Екипа Јувентуса 1903. године

Јувентус се прикључио италијанском шампионату током 1900. године, а играчи су тада наступали у оригиналној розе и црној опреми. Прву титулу „Стара Дама“ осваја 1905. године, тада већ у чувеној црно-бијелој опреми, инспирисаној дресовима енглеског Нотс Каунтија. Наредне године долази до сукоба у клубу, јер су неки челници разматрали исељавање из Торина. Због тога је дио управе са неколико играча напустио Јувентус, и основао ФК Торино, чиме је створено једно од највећих фудбалских ривалстава у Италији (чувени Дерби дела Моле).

Сивори, Чарлс и Бониперти

Златна ера почиње средином двадесетих година прошлог вијека, након доласка породице Ањели на чело клуба. 1926. године је освојена друга титула шампиона Италије, а од 1931. до 1935. је Јувентус 5 пута узастопно освајао наслов најбољег тима у држави. 1938. је први пут освојен и Куп Италије. И након Другог свјетског рата клуб наставља да ниже добре резултате, а као посљедица тога, 1958. године постаје први тим у Италији са 10 освојених титула првака, чиме добија и златну звјездицу на дресу. Најбољи играчи клуба у том периоду су били Омар Сивори, Џон Чарлс и Ђампјеро Бониперти. Доминација је настављена и током шездесетих и седамдестих година, а 1977. је освојен и први европски трофеј – Куп УЕФА.

Мишел Платини са Златном лоптом 1985. године

1982. Јувентус стиже до 20. титуле и друге звјездице (и до данашњег дана је једини италијански клуб који се може похвалити тим успјехом), а двије године касније и до титуле намјењене побједнику Купа Побједника Купова. Наредне године је освојен и први Куп Шампиона, али је тај успјех остао у сјенци чувене трагедије на финалном мечу против енглеског Ливерпула на стадиону Хејсел у Бриселу, када је живот изгубило 39 навијача, углавном присталица торинског клуба. Овом титулом је Јувентус постао први клуб који је у својим витринама имао пехаре сва 3 европска такмичења (касније су то успјели још само Ајакс, Бајерн Минхен, Челси и Манчестер јунајтед), а тих година су у екипи били и понајбољи европски играчи тог периода – Паоло Роси и Мишел Платини. Ипак, друга половина осамдесетих није донијела значајније успјехе клуба, а 1990. године Јувентус се сели на стадион Деле Алпи који је изграђен због Свјетског првенства које је исте године одржано у Италији.

Навијачи Јувентуса

Готово деценијски пост се прекида доласком Марчела Липија на тренерску позицију средином деведесетих година прошлог вијека. Кључни играчи су били Роберто Бађо, Ђанлука Вијали, Ћиро Ферара, а тада се у екипи појавио и млади Алесандро дел Пјеро, по многима и најбољи фудбалер у Јувентусовој историји. Већ у првој сезони (1995) Липи осваја скудето, а у наредној и Лигу Шампиона, послије побједе над холандским Ајаксом у финалу. Интересантно је да је и у сљедеће двије сезоне Јувентус стизао до финала најјачег европског клупског такмичења, али ипак није успио да се окити трећом титулом првака Европе.

Алесандро дел Пјеро

Иако је освајао титуле у домаћем шампионату, Липију се није дало да Јувентусу подари и још једну титулу европског првака – и 2003. године је клуб довео до финала овог такмичења, када се, након једанаестераца, ипак радовао други италијански клуб, Милан. Његовим одласком са тренерске функције (2004. године) завршена је и једна од најплоднијих тренерских прича у дугој Јувентусовој историји.

2005. и 2006. године Јувентус осваја још двије титуле првака Италије (званично 28. и 29.), али је у мају 2006. године земљу потресла афера Калчополи. Јувентус је био један од 5 клубова оптужених за намјештање утакмица, а завршено је тако што су му одузете поменуте двије титуле и клуб је избачен у Серију Б. То су били најтежи тренуци у историји „Старе Даме“, међутим, понајвише захваљујући истинским фудбалским звијездама (Дел Пјеро, Недвед, Буфон, Трезеге, ...) које су остале вјерне клубу и у другој лиги, Јувентус се прошетао кроз другоразредно такмичење и експресно вратио у Серију А. У сезони 2011/12. Јувентус је дошао до 28. титуле шампиона, а у сезони 2012/13. и до свог 29. "скудета“. У сезони 2013/14. освојена је 30. титула шампиона, у сезони 2014/15. и 31. "скудето" (не рачунајући она два из афере Калчополи), а коначно је освојен и 10. трофеј у купу Италије и тако је Јувентус дошао до сребрне звездице која се додељује за десет тријумфа у најмасовнијем италијанском такмичењу. Пета узастопна титула првака Италије стигла је у сезони 2015/16, а освојен је и 11. трофеј у купу Италије чиме је Јувентус постао први клуб у Италији који је успео да одбрани "дуплу круну". Рангиран је као седми у листи ФИФА најбољих клубова 20. вијека.[1] Сезона 2016/17. је поново била веома успешна иако је стартовала поразом у суперкупу Италије од Милана после лошијег извођења пенала. У завршници сезоне прво је по 12. пута освојен куп Италије новим тријумфом над екипом Лација и то у сред Рима што је био први случај да неки италијански клуб освоји куп три пута узастопно да би потом била освојена 35. титула првака Италије, одн. шести узастопни "скудето" чиме је Јувентус поставио нови рекорд по броју везаних титула.

Успјеси[уреди]

Национални[уреди]

  • Scudetto.svg Scudetto della stella (10°) Scudetto della stella (20°) Scudetto della stella (30°) Серија А :
    • Првак (35 – званично 33) : 1905, 1925/26, 1930/31, 1931/32, 1932/33, 1933/34, 1934/35, 1949/50, 1951/52, 1957/58, 1959/60, 1960/61, 1966/67, 1971/72, 1972/73, 1974/75, 1976/77, 1977/78, 1980/81, 1981/82, 1983/84, 1985/86, 1994/95, 1996/97, 1997/98, 2001/02, 2002/03, (2004/05. одузета титула), (2005/06. одузета титула), 2011/12, 2012/13, 2013/14, 2014/15, 2015/16, 2016/17.
    • Други (20) : 1903, 1904, 1906, 1937/38, 1945/46, 1946/47, 1952/53, 1953/54, 1962/63, 1973/74, 1975/76, 1979/80, 1982/83, 1986/87, 1991/92, 1993/94, 1995/96, 1999/00, 2000/01, 2008/09.
  • Coccarda Coppa Italia.svg Звездица за 10 освојених купова Куп Италије :
    • Освајач (12) : 1937/38, 1941/42, 1958/59, 1959/60, 1964/65, 1978/79, 1982/83, 1989/90, 1994/95, 2014/15, 2015/16, 2016/17.
    • Финалиста (5) : 1972/73, 1991/92, 2001/02, 2003/04, 2011/12.
  • Supercoppaitaliana.png Суперкуп Италије :
    • Освајач (7) : 1995, 1997, 2002, 2003, 2012, 2013, 2015.
    • Финалиста (5) : 1990, 1998, 2005, 2014, 2016.
  • Serija B.png Серија Б :
    • Првак (1) : 2006/07.

Међународни[уреди]

Хронологија[уреди]

Хронологија свих успјеха ФК Јувентус од 1897. до данас
 
  • 1897. ◦ 1. новембра основан Sport Club Juventus, опрема розе са црном краватом и црним шорцевима.
  • 1898. ◦ Клуб не учествује у националном првенству.
  • 1899. ◦ Клуб мијења име у Foot-Ball Club Juventus.
    Не учествује у националном првенству.
  • 1900. ◦ 3. по реду Италијанско федерално првенство и прво учешће Јувентуса, који не пролази регионалну групу Пијемонт.

  • 1901. ◦ Полуфинале Федералног првенства.
  • 1902. ◦ Испадање у плеј-офу регионалне групе Пијемонт.
  • 1903. ◦ Нова боја дресова је црно-бијела.
    Финале Федералног првенства.
  • 1904. ◦ Финале Федералног првенства.
  • 1905. ◦ Scudetto.svg Шампион Италије (1. титула).
  • 1906. ◦ Сукоби у клубу и формирање Foot-Ball Club Torina.
    2. у завршној групи првенства иза Milan Foot-Ball Cluba.
  • 1907. ◦ 2. мјесто у регионалној групи Пијемонт.
  • 1908. ◦ Освајач Федералног првенства ФИФ -а (1. титула).
    2. мјесто у доигравању екипа из регије Пијемонт
  • 1909. ◦ Освајач Федералног првенства ФИФ-а (2. титула).
    3. мјесто у елиминаторној фази регионалне групе Пијемонт.
  • 1909/10 ◦ 3. мјесто на крају првенства.

  • 1910/11 ◦ 9. мјесто у групи регија Лигурија, Ломбардија и Пијемонт.
  • 1911/12 ◦ 8. мјесто у групи регија Лигурија, Ломбардија и Пијемонт.
  • 1912/13 ◦ 6. мјесто у регионалној групи Пијемонт, за наредну сезону клуб је пребачен у групу регије Ломбардија.
  • 1913/14 ◦ 2. мјесто у регионалној групи Ломбардија; 4. мјесто у регионалној групи сјевера Италије.
  • 1914/15 ◦ 2. мјесто у групи Б Националог првенства цијеле Италије (група средишњи Пијемонт); 3. мјесто у групи А полуфинала првенства Италије.
  • 1915/16 ◦ 1. мјесто у регионалној групи Пијемонт и 2. мјесто у завршној групи Федералног купа.
  • 19161919. ◦ Престанак свих званичних такмичења због Првог свјетског рата.
  • 1919/20 ◦ 1. мјесто у групи А регије Пијемонт; 1. мјесто у групи Б полуфинала првенства и 2. мјесто у завршној групи првенства Италије.

  • 1920/21 ◦ 4. мјесто у елиминаторној групи регије Пијемонт.
  • 1921/22 ◦ 6. мјесто у групи А Прве дивизије Confederazione Calcistica Italiana.
  • 1922/23 ◦ 5. мјесто у групи Б Прве дивизије.
  • 1923. ◦ 23. јула породице Ањели улази у клуб.
  • 1923/24 ◦ 5. мјесто у групи А Прве дивизије.
  • 1924/25 ◦ 3. мјесто у групи Б Прве дивизије.
  • 1925/26 ◦ Scudetto.svg Шампион Италије (2. титула).
  • 1926/27 ◦ 3. мјесто у завршној групи Националне дивизије.
    600 px Transparent flag.png  Елиминација у 4. кругу Купа Италије који је тада прекинут одлуком ФИГЦ-а због непостизања договора за одигравање већине мечева.
  • 1927/28 ◦ 3. мјесто у завршној групи Националне дивизије.
  • 1928/29 ◦ 2. мјесто у групи Б Националне дивизије.
    Четвртина финала Митропа купа.
  • 1929. ◦ Оснивање јединственог првенства, Серија А.
  • 1929/30 ◦ 3. мјесто на крају сезоне у Серији А.



  • 1950/51 ◦ 3. мјесто у Серији А.
    Финале Копа Рија.
  • 1951/52Scudetto.svg Шампион Италије (9. титула).
    3. мјесто на Латинском Купу.
  • 1952/53 ◦ 2. мјесто у Серији А.
  • 1953/54 ◦ 2. мјесто у Серији А.
  • 1954/55 ◦ 7. мјесто у Серији А.
  • 1955/56 ◦ 12. мјесто у Серији А.
  • 1956/57 ◦ 9. мјесто у Серији А.
  • 1957/58Star*.svg Scudetto.svg Шампион Италије (10. титула).
    Полуфинале Купа Италије.
  • 1958/59 ◦ 3. мјесто у Серији А.
    Coccarda Coppa Italia.svg Освајач Купа Италије (3. титула).
    Шеснаестина финала Купа шампиона.
  • 1959/60Scudetto.svg Шампион Италије (11. титула).
    Coccarda Coppa Italia.svg Освајач Купа Италије (4. титула).


 



Тренутни састав[уреди]

На дан 9. фебруар 2017.

Бр. Позиција Играч
1 Италија Г Ђанлуиђи Буфон (капитен)
3 Италија O Ђорђо Кјелини (заменик капитена)
4 Мароко O Меди Бенатија
5 Босна и Херцеговина C Миралем Пјанић
6 Немачка C Сами Кедира
7 Колумбија C Хуан Квадрадо
8 Италија C Клаудио Маркизио
9 Аргентина H Гонзало Игуаин
12 Бразил O Алекс Сандро
15 Италија O Андреа Барзаљи
17 Хрватска H Марио Манџукић
18 Габон C Марио Лемина
Бр. Позиција Играч
19 Италија O Леонардо Бонући
20 Хрватска C Марко Пјаца
21 Аргентина H Пауло Дибала
22 Гана C Квадво Асамоа
23 Бразил O Дани Алвес
24 Италија O Данијеле Ругани
25 Бразил Г Нето
26 Швајцарска O Стефан Лихтштајнер
27 Италија C Стефано Стураро
28 Венецуела C Томас Ринкон
32 Италија Г Емил Аудеро

Играчи под уговором[уреди]

Бр. Позиција Играч
14 Италија C Федерико Матијело
29 Италија O Паоло Де Ћеље
34 Италија H Моаз Кин
35 Француска O Јоан Северин
36 Италија Г Леонардо Лорија
37 Италија C Леонардо Мерио
Бр. Позиција Играч
38 Италија C Роландо Мандрагора
40 Италија O Лука Коколо
41 Швајцарска O Матијас Андерсон
42 Италија Г Матија Дел Фаверо
43 Италија O Алесандро Семприни
45 Италија C Симоне Мураторе

Стандардна постава:

4-2-3-1

Soccer.Field Transparant.png

1
26
19
3
12
6
5
7
21
17
9

4-3-1-2

Soccer.Field Transparant.png

1
26
19
3
12
8
6
5
20
9
21

3-5-2

Soccer.Field Transparant.png

1
15
19
3
23
6
8
5
12
9
21

4-3-3

Soccer.Field Transparant.png

1
23
19
3
12
8
6
5
20
9
21

Тренери[уреди]

Предсједници[уреди]

Произвођачи опреме и спонзори[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „web.archive.org” (PDF). Приступљено 23. 3. 2011. 
  2. Афера Calciopoli: Јувентусу одузете двије титуле, из сезона 2004/05. и 2005/06. и клуб је избачен у Серију Б уз негативне бодове, новчану казну и казне за тадашње челнике клуба.

Спољашње везе[уреди]