ФК Динамо Кијев

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
ФК Динамо
FC Dynamo Kyiv logo.svg
Пуно имеФутбольний клуб «Дина́мо» Київ
Надимакбело-плави
Основан1927.
СтадионОлимпијски стадион у Кијеву, Кијев
Капацитет70.050
ПредседникИгор Суркис
ТренерМирчеа Луческу
ЛигаПремијер лига Украјине
2019/20.ПЛУ, 2.
Домаћа опрема
Гостујућа опрема

ФК Динамо (укр. ФК «Дина́мо») је украјински професионални фудбалски клуб из Кијева, који се такмичи у Премијер лиги Украјине.

Историја[уреди | уреди извор]

Клуб је основан 1927. године као аматерски клуб, део познатог совјетског спортског друштва Динамо. За време Совјетског Савеза клуб је био велики ривал са клубовима из Москве. Због успешних резултата у међусобним сусретима са Московљанима постао је део украјинског националног поноса и најпопуларнији клуб државе. Клуб је чак, незванинично, назван украјинском националном репрезентацијом и био је веома цењен и изван бившег Совјетског Савеза.

По распаду Совјетског Савеза клуб је прерастао у најјачу екипу украјинске лиге. Доминирали су лигом док Ахметов није преузео Шахтјор из Доњецка. па су 2002. и 2005. завршили су као други у лиги.
Од 1993. власник клуба је Григориј Суркис, богати украјински бизнисмен, један је од најмоћнијих људи источне Европе, са великим интересима у нафтној компанији.. Украјинска влада била је оптужена за одређивање прениске цене за продају клуба, намештену за куповину од стране Суркиса. Власник клуба био је у добрим односима са бившим председником Леонидом Кучмом, па су и играчи клуба, као и Андреј Шевченко, коришћени за придобивање гласова приликом избора.

Клуб је досад учествовао на свим првенствима Совјетског Савеза и Украјине, која су освајали више пута него остале екипе. Фудбалска репрезентација СССР 70-их и 80-их година 20. века била је састављена већином од играча Динама. Године 1975. освојили су Куп победника купова и Европски суперкуп (победивши Бајерн Минхен ). Куп победника купова освојили су и 1986., а 1999. играли су у полуфиналу Лиге шампиона где их својим играма одвео сад већ Шевченко.

Ратне године[уреди | уреди извор]

Трагични догађај у историји клуба је стрељање играча клуба у лето 1942. због победе над дотада непобедивим тимом немачке војске. [1]

Након што су нацисти окупирали Украјину, екипа Динама запослила се у градској пекари, те су почели рекреативно играти фудбал где год се могло. Једном их је тако приметила и немачка војска, те су их позвали на утакмицу у којој је требало да играчи наступе под именом Старт. У тој екипи играло је 8 играча Динама (Николај Трусевић, Михајил Путистин, Иван Кузменко, Макар Гончаренко, Федор Тјучев, Михајил Свиридовскиј, Николај Короткин и Алексиј Клименко), и 3 играча Кијевске Локомотиве (Владимир Балакин, Василиј Сукхарев и Михајил Мелник ).

Током љетних мјесеци те 1942. године, Старт је играо утакмице са њемачким војницима. 12. јула победили су немце први пут, а пет дана касније са 6:0 су добили још јачу њемачку екипу. 19. јула су побиједили мађарски MSG Wal са 5:1. 26. јула играо се реванш, али и овај пут је Старт добио (3:2). Изгледало је да екипа слаби па су 6. августа Немци послали своју непобедиву Flakelf екипу. Штампа, иако је нашироко најављивала ову велику утакмицу, није писала о поразу њемачког тима са 1:5. После победе над Rukhom 16. августа играчи су ухваћени, мучени, и затворени у оближњи логор у Siretzu. Николај Короткин је умро при том мучењу. У фебруару 1943.. при нападу партизана тројица играч су убијена. Побећи су успели Гончаренко, Свиридовскиј и Тјучев.

Мито[уреди | уреди извор]

Победом над данским Алборгом, Динамо је ушао у Лигу шампиона и играо је прву утакмицу са Панатинаикосом. После утакмице шпански судија Антонио Лóпез Нието је тврдио да су му пре утакмице челници кијевског клуба нудили новац и два крзнена капута за пристрано суђење. Клуб је одмах избачен, а Алборг је заузео негово место у Лигу шампиона. Управа клуба је тврдила да је судија хтео купити те капуте, али их није их могао платити.

Стадион[уреди | уреди извор]

Динамо своје утакмице игра на Стадиону Динама „Валериј Лобановски“, који може да прими 16.800 гледалаца. Сусрете који привлаче, већи број гледалаца играју на стадиону Олимпијског комплекса у Кијеву, који може да прими 80.000 гледалаца.

Трофеји[уреди | уреди извор]

1974/75., 1985/86.
1975.
1993, 1994, 1995, 1996, 1997, 1998, 1999, 2000, 2001, 2003, 2004, 2007, 2009, 2015, 2016.
1993, 1996, 1998, 1999, 2000, 2003, 2005, 2006, 2007, 2014, 2015, 2020.
2004, 2006, 2007, 2009, 2011, 2016, 2018, 2019.
1961, 1966, 1967, 1968, 1971, 1974, 1975, 1977, 1980, 1981, 1985, 1986, 1990.
1954, 1964, 1966, 1974, 1978, 1982, 1985, 1987, 1990.
1980, 1985, 1986.

ФК Динамо у европским такмичењима[уреди | уреди извор]

Ажурирано 30. октобра 2019.
Такмичење Од. П Н И ГД ГП ГР % победе
Европски куп / Лига шампиона 233 97 52 84 333 283 +50 041,63
Куп победника купова 30 20 6 4 72 27 +45 066,67
Куп УЕФА / Лига Европе 111 45 37 29 157 119 +38 040,54
УЕФА суперкуп 3 2 0 1 3 1 +2 066,67
Total 377 164 95 118 564 430 +134 043,50

Фудбалери Динама освајачи „Златне лопте[уреди | уреди извор]

Тренутна постава[уреди | уреди извор]

4. фебруар 2017

Бр. Позиција Играч
2 Бразил С Данило Силва
5 Украјина О Виторино Антунеш
7 Украјина О Александар Гладки
9 Украјина Н Микола Морозјук
10 Украјина О Андреј Јармоленко
11 Бразил С Жуниор Мораес
14 Грузија С Зураб Очигава
15 Украјина Н Виктор Циганков
16 Украјина С Сергиј Сидорчук
17 Украјина Н Серги Рибалка
18 Белорусија С Никита Корзун
19 Украјина С Денис Гармаш
Бр. Позиција Играч
20 Украјина Н Роман Јаремчук
24 Хрватска С Домагој Вида
25 Парагвај С Дерлис Гонзалез
26 Украјина С Микита Бурда
29 Украјина Г Витали Бујаљски
32 Украјина Н Валери Федорчук
34 Украјина Н Јевгениј Качериди
35 Украјина Н Максим Коваљ
72 Украјина Н Артур Рудко
77 Украјина О Артем Громов
Србија Г Александар Пантић

Спољашње везе[уреди | уреди извор]