ФК Милан

Из Википедије, слободне енциклопедије
ФК Милан
logo
Пуно име Associazione Calcio Milan
Надимак i Rossoneri (срп. Росонери),
il Diavolo (срп. Ђаволи)
Основан (1899-12-16)16. децембар 1899.(116 год.)
стадион Ђузепе Меаца,
Милано, Италија
(капацитет: 80.018)
Председник Силвио Берлускони
Тренер Кристијан Броки
Лига Серија А
2015/16. Серија А, 7.
Домаћи дресови
Гостујући дресови
Трећи дресови

ФК Милан (итал. AC Milan) је фудбалски клуб из Милана, Италија. Клуб су основали 1899-е, Енглези Херберт Килпин и Алфред Едвардс. Клуб се током свог постојања такмичио у Серији А, најелитнијем такмичњеу у Италији, осим у 2 сезоне с почетка 80-их, када се такмичио у Серији Б.

Милан је освојио 18 европских и светских трофеја и заједно са Боком Јуниорс дели друго место по успешности на свету иза Реал Мадрида који има 19 интернационалних трофеја (мада каталонски гигант Барселона има 20 међународних трофеја рачунајући три тријумфа у купу сајамских градова, такмичењу које није било организовано од стране УЕФА-е па га та федерација ни не признаје као претечу данашње лиге Европе). Милан је освојио 4 светске титуле, више него било који тим. Од тога освојио је Интерконтинентални Куп 3 пута и једном Светско првенство за клубове. Лига Шампиона је освојена 7 пута (само је Реал Мадрид успешнији са 11 титула), Супер Куп Европе рекордних 5 пута, а Куп победника купова 2 пута.

Милан је освојио национално првенство 18 пута, само је Јувентус са 34 титуле успешнији. Куп Италије је освојен 5 пута а Суперкуп Италије 6 пута. УЕФА лига Европе је једини већи трофеј који Милан никад није освојио. Милан је такође оснивач и члан групе клубова Г-14.

Дом фудбалера Милана је Сан Сиро, који је такође познат и као Ђузепе Меаца. Стадион, који дели са градским ривалом Интером, је највећи у Италији, са капацитетом од 82.995 места. Валсник клуба је Италијански министар Силвио Берлускони, док је потпредседник Адријано Галијани. Милан је један од најбогатијих клубова у Италијанском и светском фудбалу.

Историја клуба[уреди]

Почеци и историја клуба до Берлусконијеве ере[уреди]

Екипа Милана 1901. године

Клуб се оснива 1899. године под именом Milan Cricket and Football Club од стране енглеза Алфреда Едвардса и у његову част клуб добија име Милан, како га Енглези зову, а не Милано. Бирају се црвено-црни дресови, да би се истакла жеља, жестина и велика борбеност екипе. Први трофеј по називу Medaglia del Re осваја се 1900., док се прва титула првака осваја већ 1901. године. 1908. године један део клуба, није хтео признати италијанску доминацију у њему и одваја се, па тако постаје ФК Интернационале (Интер Милан), Миланов најљући и највећи противник. После Првог светског рата, почиње период стагнације и лоших резултата, који се тек успевају поправити у крајем 40-их година и онда започиње Миланова "прва златна ера".

Милан осваја титулу после 44 године предвођени тројицом Швеђана: Гунар Греном, Гунар Нордалом и Нилс Лидхолмом. Посебно се истакао Гунар Нордал, са 35 голова у сезони 49/50 тј. рекордом који још није надмашен. Милан постаје шампион и 1955., 1957. и 1959. Постају прваци такође и 1962. године када је био тренер Нерео Роко, творац легендарног стила игре Катенаћа. Највеће звезде у том периоду су била два Италијана Ђани Ривера и Жозе Алтафини. Освојили су и два пута Куп Шампиона: 1963 i 1969. Међутим после тога клуб се налази опет како у финансијским тако и у резултатској кризи, док њихов градски противник Интер доживљава највеће успехе. 70-их година освајају 3 национална купа и 2 купа победника купова, али главни циљ је 10-ти скудето који би донео прву звездицу изнад грба екипе. Ипак, своју прву звездицу добијају 1979. године, када им је тај трофеј донео изванредни Ђани Ривера. Међутим у сезони 79/80, код Милана и Лација се утврђује да су неке мечеве намештали и кажњавају их путем у Серију Б. Милан се одмах послије годину дана враћа у Серију А, међутим очајним играма те сезоне, опет доживљавају катастрофу и селе се у нижи ранг. Рангиран је као девети у листи ФИФА најбољих клубова 20. века.[1]

Берлусконијева ера[уреди]

Након великих потешкоћа, 1986. године клуб купује тада познати предузетник Силвио Берлускони, и почење да прави потезе које ће Милан вратити на стару стазу славе. Један од најбољих је довођење тада младог тренера Арига Сакија, али и сјајног холадског триа у коме су били: Руд Гулит, Марко ван Бастен и бивши тренер Барселоне Френк Рајкард. Од италијанских играча долазе Карло Анћелоти, Роберто Донадони и Ђовани Гали. Прваци постају убрзо 1987. године, а годину касније освајају и Куп Шампиона. Годину касније исти куп опет бране, а и освајају у ве године и два интерконтинентална купа. Арига Сакија мијења Фабио Капело, са којим Милан осваја титуле од 1992. до 1994. године, одигравши сезону без пораза. 1994. освајају још један Куп Шампиона у легендарној утакмици са Барселоном када је резултат био 4:0 у корист росо-нера. Окосницу тога тима чинили су: Дејан Савићевић, Роберто Бађо, Звонимир Бобан, Паоло Малдини Алесандро Костакурта, те харизматични капитен Франко Барези. Након тога уследио је период осредњих резултата без трофеја. Међутим, убрзо клуб у сезони 1998/1999, када су их сви видели без шанси, осваја титулу шампиона Италије. 2003. године постају опет Шампиони Европе, освајају Лигу Шампиона, тј. некадашњи Куп Шампиона, предвођени Андрејем Шевченком, Руи Костом, Филипом Инзагијем, Андреом Пирлом и другим. A у сезони 2006/07. поново долазе до финала Лиге Шампиона коју и освајају, победом против Ливерпула резултатом 2:1.

Стадион[уреди]

Главни чланак: Стадион Ђузепе Меаца

Тренутни стадион тима је Сан Сиро са 82.995, званично познат као Стадион Ђузепе Меаца по бившем играчу који је представљао како Милан тако и Интер. Име Сан Сиро је преузет из округа где је смештен. Сан Сиро је домаћи терен у Милану од 1926., када га је приватно саградио клуб. Стадион се дели са Интером од 1946., када је други велики милански фудбалски клуб прихваћен као заједнички станар. Стадион је добро познат по фантастичној атмосфери због близине седишта терену. Постоји честа употреба ракете од стране навијача који често проузрокују невоље.

Дана 19. децембра 2005., Миланов потпредседник и извршни директор Адријано Галлиани најавио је да тим озбиљно ради на томе да се исели из Сан Сира. Он је рекао да ће се Миланов нови стадион у великој мери заснивати на Велтинс-Арени и следећим стандардима фудбалских стадиона у Сједињеним Државама, Немачкој и Шпанији. Вероватно ће бити стадион за мале фудбалске сврхе (без атлетике). Нови стадион би требало да буде назван по спонзору. Остаје да се види да ли је то план, или је ово само трик да примора власнике да продају стадион Милана за номиналну накнаду како би наставили са реновирањем. Такође су се појавиле гласине о намери Интера да се изгради нови стадион који такође може утицати на ову одлуку.

Играчи[уреди]

Састав у сезони 2015/16.[уреди]

Од 31. августа 2015.

Бр. Позиција Играч
1 Шпанија Г Дијего Лопез Родригез
2 Италија O Матија Де Шиљо
4 Италија C Хозе Маури
5 Француска O Филип Мексес
7 Француска C Жереми Менез
9 Бразил H Луиз Адријано
10 Јапан C Кеисуке Хонда
13 Италија O Алесио Ромањоли
15 Бразил O Родриго Ели
16 Италија C Андреа Поли
17 Колумбија O Кристијан Запата
18 Италија C Рикардо Монтоливо (капитен)
19 Француска H М'Баје Нианг
20 Италија O Игнасио Абате
Бр. Позиција Играч
25 Чешка O Стефан Симић
27 Словенија C Јурај Куцка
28 Италија C Ђакомо Бонавентура
31 Италија O Лука Антонели
32 Италија Г Кристијан Абијати
33 Бразил O Алекс
45 Италија H Марио Балотели
70 Колумбија H Карлос Бака
72 Гана C Кевин Принц Боатенг
73 Италија C Мануел Локатели
91 Италија C Андреа Бертолаћи
96 Италија O Давиде Калабрија
99 Италија Г Ђанлуиђи Донарума

Значајни играчи у историји[уреди]

Сви играчи који су наступали 100 и више пута за Милан, погледај Миланови играчи.

Повучени бројеви[уреди]

Број Играч Националност Позиција Деби за Милан Последњи меч
3* Паоло Малдини Италија Италија Одбрана 25. јануар 1985 31. мај 2009.
6 Франко Барези Италија Италија Одбрана 23. април 1978 1. јун 1997.

Може се вратити ако неки од његових синова буде играо професионално за клуб.

Успеси[уреди]

Национални[уреди]

  • Scudetto.svg Scudetto della stella (10°) Серија А :
    • Првак (18) : 1901, 1906, 1907, 1950/51, 1954/55, 1956/57, 1958/59, 1961/62, 1967/68, 1978/79, 1987/88, 1991/92, 1992/93, 1993/94, 1995/96, 1998/99, 2003/04, 2010/11.
    • Други (14) : 1902, 1947/48, 1949/50, 1951/52, 1955/56, 1960/61, 1964/65, 1970/71, 1971/72, 1972/73, 1989/90, 1990/91, 2004/05, 2011/12.
  • Coccarda Coppa Italia.svg Куп Италије :
    • Освајач (5) : 1966/67, 1971/72, 1972/73, 1976/77, 2002/03.
    • Финалиста (8) : 1941/42, 1967/68, 1970/71, 1974/75, 1984/85, 1989/90, 1997/98, 2015/16.

Европски[уреди]

Интернационални[уреди]

Председници и тренери[уреди]

Председници[уреди]

Тренери[уреди]

Сви тренери Милана од 1900. до данас.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „web.archive.org” (PDF). Приступљено 23. 3. 2011. 

Спољашње везе[уреди]