ФК Напредак је један од најстаријих клуба у општини Кикинда. Основан је, према неким сазнањима, још тридесетих година прошлог века. Пошто је у то време становништво у селу било углавном Мађарске националности клуб је носи назив ELÖRE (НАПРЕД) и није се такмичио, већ су само игране пријатељске утакмице са неким од, у то време, постојећих клубова из околних места. Стадион се налазио преко пута данашњег католичког гробља. За време Другог светског рата у екипи су играли немачки војници, тек по завршетку рата у лето 1946. године званично је основан Фудбалски клуб Напредак.
Прву и једину кожну лопту, у то време, донео је Петер Тот који је касније и био један од играча новооснованог клуба.
У почетку клуб се такмичио у тзв. региону Потисје где су били клубови из општине Кикинда, Ада и Кањижа. Клуб се није такмичио од 1961. до 1963. године, због недостатка средстава. Почетком седамдесетих година прошлог века клуб се такмичио у Општинској лиги Житиште - Нова Црња. Касније реорганизацијом припао је под окриље Фудбалског Савеза Зрењањин, где се налазио све до 1992. године када је првенство било прекинуто због ратног стања на просторима бивше СФРЈ. Након тога поновном реорганизацијом клуб се такмичио у Међуопштинској лиги Кикинда - Житиште све до 2009. године. Од 2009. године клуб се такмичио у Општинској лиги Кикинда - Нови Бечеј.
освајање првог места у Међуопштинској лиги Кикинда - Житиште, тиме је остварен пласман у Подручну лигу Зрењанин, сезоне 2005/06, и то на свој 60-и рођендан
освајање Купа ФСГ Кикинда (2018. година). У финалу је савладана екипа Црвене звезде из Руског Села, после бољег извођења казнених удараца. После 90 минута игре, било је 0:0.
ФК Напредак је 2005. године први пут у историји клуба пријавио пионирску екипу за такмичење у Општинској лиги Кикинда - Нови Бечеј, у конкуренцији, претежно, клубова из Војвођанске лиге ИСТОК. Иста екипа је играла и у кадетској Општинској лиги Кикинда - Нови Бечеј. Они су играли значајну улогу у овом такмичењу све до краја 2009/10 сезоне, када су се кадети прикључили првом тиму.
Оскар Балинт
